AMERICKA REAGOVANJA NA (VEROVATNI) RASPLET IRACKE KRIZE

Amerika sada ceka na dokaz da ce se medjunarodni inspektori vratiti u predjasnjem sastavu i nastaviti posao bez irackog uplitanja i postavljanja ikakvih uslova, izjavila Medlin Olbrajt

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Da nije bilo 29-godisnje Bobi Mekoj iz Karlajla u Ajovi, koja je rodila zive i prilicno zdrave sedmorke, rasplet iracke krize predstavljao bi juce za Ameriku vest dana. U svakom slucaju, bile su to d ve veoma dobre vesti u jednom danu - narocito za bracni par Mekojevih, cijih su cetvorica sinova i tri cerke dosli na svet devet nedelja pre roka (cela prica je, uz pomoc carskog reza, bila zavrsena za sest minuta: najmanja beba imala je 1,2 kilograma, najveca 1,6), s tim sto su uspesno pregurali onih prvih kriticnih 24 sata svog zivota - tako da lekari od juce pocinju da zvuce optimisticki oko njihove buducnosti.

O svetlim perspektivama govori se od cetvrtka ujutru i u glavnom gradu Amerike. Za razliku od vecine ovdasnjih medija, koji javljaju o "potpunoj pobedi UN i SAD u Zenevi" (vasingtonski "Post" i mnogi drugi), predsednik Klinton je u prvom jucerasnjem istupanju na tu temu izrazio zadovoljstvo najavljenim smirivanjem krize oko Iraka i u Zenevi potvrdjenim jedinstvenim stavom Saveta bezbednosti, ali i najavio istovremeno da ce on, sa svoje strane, odlucno nastaviti diplomatski i vojni pritisak na Sadama Huseina u iscekivanju da se vidi da li ce vlasti u Bagdadu "ispuniti sve obaveze" u skladu s a relevatnim rezolucijama Saveta bezbednosti.

Klintonova rezervisanost pred TV kamerama predstavljala je - u skracenoj verziji - prilicno vernu kopiju konferencije za stampu koju je drzavni sekretar Medlin Olbrajt odrzala nekoliko sati pre toga u zenevskoj Palati nacija.

"Mi sad cekamo na dokaz da ce se medjunarodni inspektori naoruzanja vratiti u predjasnjem sastavu i nastaviti posao bez irackog uplitanja i postavljanja ikakvih uslova", rekla je Olbrajtova tom prili kom (i ponovila u par navrata), posebno naglasavajuci da se iza ovog Sadamovog iznudjenog povratka na poziciju koju je zauzimao do 29. oktobra, kad je onemogucen dalji rad specijalnoj komisiji UN, do slo bez i jednog americkog ustupka u vezi sa medjunarodnim sankcijama koje se vec sest i po godina sprovode prema Iraku.

U vezi sa tim, a sto je za Klintona sad veoma vazno - imajuci u vidu deo Kongresa i javnosti, koji ce ga sad napasti da je ponovo pokazao kolebljivost i odustao od akcije kojom bi se svet "jednom za svagda oslobodio Sadama Huseina i njegovog tajnog oruzja" ("Vasington tajms") - u Vasingtonu je juce vise puta javno saopsteno da SAD ne da nisu prihvatile, vec da nisu ni upoznate sa ikakvom zakulis nom pogodbom Jevgenija Primakova sa Sadamom Huseinom koja je, kako se spekulise, prethodila zenevskom susretu ministara inostranih poslova pet velikih sila i dovela do jucerasnjeg reaktiviranja bagda dskog zelenog svetla za specijalnu komisiju UN za kontrolu naoruzanja (UNSCOM).

Prema informacijama iz Njujorka, do trenutka emitovanja ovog izvestaja Savetu bezbednosti jos nije bilo stiglo zvanicno obavestenje iracke vlade o saglasnsti da se UNSCOM prebaci iz Bahraina u Bagdad i nastavi svoj pre tri nedelje prekinuti posao. Vodja ove medjunarodne ekipe, australijski ambasador Ricard Batler saopstio je juce da ce njegovi ljudi biti spremni da se vec danas vrate na iracki t eren, upozoravajuci da zenevski dogovor petoro ministara on shvata i kao raskid sa dosadasnjom irackom praksom sprecavanja medjunarodnih eksperata da posete mesta i objekte za koje su zainteresovani i dobiju uvid u dokumente i materijale koji su im potrebni.

Bilo kako bilo, Savet bezbednosti - kako je najavljeno - razmatrace na danasnjoj sednici novonastalu situaciju oko krize sa Irakom i izjasniti se o neophodnosti neodloznog povratka UNSCOM i nastavka oruzane kontrole bez ikakvih ogranicenja (sto bi moglo da usledi vec danas, ukoliko sve bude islo kako je krenulo). U medjuvremenu, do novinara je stigao izvestaj Batlerove ekipe o irackim zalihama i vojnim potencijalima koje je vlada u Bagdadu bila duzna (na osnovu odluka UN) da unisti jos pre sest godina, posle zavrsetka Zalivskog rata. U tom izvestaju, najkrace preneseno, moze se procitati i sledece:

RAKETE: Medjunarodni inspektori nisu usli u trag samo za dva od ukupno 819 "skad" projektila srednjeg dometa za koje postoje podaci da ih je Irak nabavio 80-ih godina. UNSCOM, medjutim, nije u stanju da saopsti da li Irak ima kapacitete da napravi ili modifikuje ostale rakete sa dometom preko 150 kilometara, sto je limit koji je posle Zalivskog rata postavio Bagdadu Savet bezbednosti;

HEMIJSKO NAORUZAJE: U prethodnih sest godina unisten je najveci deo rezervi, ali nema podataka o sirovinama za proizvodnju ovog naoruzanja. Komsiji su, isto tako, uskracene postojece informacije o mo gucnostima Iraka da proizvede smrtnosni nervni gas VX, kao i podaci o raketnim glavama i artiljerijskim granata kojima on moze da se prenosi;

BIOLOSKO NAORUZAJE: Komisija UN procenjuje da je to oblast koja izaziva najvecu zabrinutost, pri cemu se posebno upozorava da se uskracuju podaci o irackim kapacitetima za proizvodnju i skladistenje smrtnosnog agensa "antraks". Informacije oko toga, koje je dosad dostavila bagdadska vlada, medjunarodni eksperti ocenjuju "nedovoljnim u svakom pogledu".

Ove poruke upozorenja UNSCOM dobile su juce visestruki eho u Vasingtonu. "Neodlozno i bezuslovno obnavljanje potrage za irackim hemijskim, bioloskim i nuklearnim naoruzanjem od strane posmatrackog ti ma UN, u kome se nalaze i Amerikanci, predstavljalo je glavni cilj vlade SAD posle izbijanja ove krize", rekao je u razgovoru sa inostranim dopisnicima pomocnik za politicka pitanja drzavnog sekretar a Tomas Pikering. Istovremeno, on je potvrdio jutrosnju informaciju iz Pentagona da se - na osnovu Klintonovog naredjenja - nastavlja pojacavanje americke armade u regionu Persijskog zaliva, kao i da su u bazama u Juznoj Dakoti, Dzordziji, Juznoj Karolini i na Floridi stavljeno u stanje pripravnosti jos 32 borbena aviona, spremna za prelet u Bahrein ukoliko to zatrazi americka vojna komanda na Srednjom istoku.

SAD u ovom trenutku imaju u okruzenju Iraka 22 ratna broda, 25.000 vojnika i 270 aviona (ukljucujuci i one na nosacima "Nimic" i "Dzordz Vasington").

"Jutrosnje vesti su ohrabrujuce, ali jos nista nije gotovo. Na oba koloseka, na diplomatskom i vojnom, nastavljamo nase napore da se dodje do konacnog resenja ove krize. Ni Savet bezbednosti ni SAD n isu ucinile nikakav ustupak Bagdadu", sazeo je u tri recenice Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger americku poziciju oko najnovije konfrontacije sa Sadamom Huseinom.