BOSNA I HERCEGOVINA DVE GODINE OD DEJTONA

Najveci uspeh Dejtona je za sada sto u BiH oruzje miruje. Upozorenja izrecena 21. novembra 1995. od strane mnogih ucesnika u pregovorima, da je dugotrajni mir i normalan zivot teze izgraditi nego obe cati, pokazala su se vise kao opipljiva stvarnost, nego prorocanstvo pesimista

Beograd, FoNet. - Danas se navrsavaju dve godine od kako je u americkom gradicu Dejtonu, drzava Ohajo, postignut mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu, cime je formalno okoncan gotovo cetvor ogodisnji rat na prostoru ove bivse jugoslovenske republike.

Posle mukotrpnih tronedeljnih pregovora uz stalno posredovanje Ricarda Holbruka, tadasnjeg specijalnog izaslanika SAD za bivsu Jugoslaviju i nekoliko najava neuspeha, u vojnoj bazi "Rajt Paterson", u prisustvu tadasnjeg drzavnog sekretara SAD Vorena Kristofera, sporazum su parafirali tadasnji predsednik Srbije Slobodan Milosevic, predsednik Hrvatske Franjo Tudjman i predsednikk tadasnjeg Predsed nistva BiH Alija Izetbegovic. Tri sedmice kasnije, 14 decembra 1995. godine, u Jelisejskoj palati u Parizu taj mirovni sporazum oni su i zvanicno potpisali.

U Londonu je 8. i 9. decembra odrzana medjunarodna konferencija o sprovodjenju Dejtonskog mirovnog sporazuma i ekonomskoj obnovi BiH.

Savet bezbednosti UN 23. novembra suspendovale su na neograniceno vreme sankcije Jugoslaviji uvedene 31. maja 1992. godine zbog uloge Beograda u ratu u Bosni. Suspenzija nije obuhvatila pristup SRJ m edjunarodnim institucijama ni clanstvo u njima do izbora u BiH i bezuslovnog ispunjenja obaveza iz Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Uprkos cinjenici da su parafiranjem, a mesec dana kasnije u Parizu i potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, preuzeli na sebe obavezu da istrajno i iskreno rade na uspostavljanju trajnog mira, p overenja i izgradnji mirnodopskog zivota u Bosni, Milosevic, Tudjman i Izetbegovic su je u poslednje dve godine ispunjavali samo kada su na to bili primorani od strane predstavnika medjunarodne zajed nice. Najvaznije odredbe Dejtonskog sporazuma podrazumevaju jedinstvenu BiH, sastavljenu iz dva entiteta, cije su zajednicke institucije Centralna vlada, troclano Predsednistvo, dvodomni parlament, s ud i centralna banka. Sporazumom je predvidjeno da civilima bude omogucena sloboda kretanja kroz celu BiH, izbeglice i raseljena lica dobila su u Dejtonu zakonsko pravo da traze svoje domove nazad il i da za njih dobiju nadoknadu. Sve strane u Dejtonu preuzele su obavezu da saradjuju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, uspostavljenom da bi se kaznili svi koji su tokom ra ta pocinili ratne i zlocine protiv covecnosti ili genocid. Dogovoreno je da optuzeni ne mogu biti birani na funkcije, niti ucestvovati u javnom i politickom zivotu. Vojske do tada zaracenih strana, p otpisali su Milosevic, Tudjman i Izetbegovic obecanje, povuci ce se u kasarne, policija ce biti pod kontrolom medjunarodnih vojnih snaga, koje ce biti pod komandom NATO. Vojnici NATO dobili su odrese ne ruke da sprovedu i cuvaju mir i cine sve sto to podrazumeva u periodu od godinu dana.

Dve godine kasnije, tesko da bi se bilo ko od potpisnika mogao pohvaliti da je svoje obaveze u potpunosti ispunio. U odnosu na broj izbeglih i raseljenih, zanemarljivo mali broj, svega par desetina h iljada, je uspeo da se bez ikakvih problema vrati kucama, a nije poznato da je iko od njih do sada dobio nadoknadu za svoj poruseni dom. Vecina optuzenih za ratne zlocine i dalje, istini za volju moz da ne bas potpuno slobodno, ali ipak seta ulicama bosanskih gradova, mesta i sela. U BiH jos nema dogovora o zajednickoj moneti, zastavi, grbu, pasosu i nizu drugih drzavnih dokumenata i obelezja, ca k ni jedinstvenih registarskih automobilskih tablica. Predstavnici tri naroda u zajednickim institucijama sastaju se samo onda kad ih na to primoraju iz medjunarodne zajednice, po pravilu pretnjama i ucenama. Dve godine kasnije, svaka za sebe, bivse sukobljene strane tvrde da je Brcko njihovo. Sloboda kretanja, upisana u Dejtonski sporazum odvija se uz teskoce, a vojnici NATO verovatno ce morati da ostanu u Bosni i posle juna iduce godine, kada istice vec jednom produzeni rok za njihovo povlacenje.

I u entitetima, Federaciji BiH i Republici Srpskoj (RS), koji u Dejtonu cak i nisu bili sporni, po svoj prilici stvari stoje suprotno od onoga sto mirovni sporazum predvidja - suzivot. Hrvati i Musli mani se u Federaciji sve cesce, za sada mahom verbalno, sukobljavaju, od najvisih nivoa do obicnih gradjana, a Mostar je daleko od ponovo ujedinjenog grada. U RS se vladajuca SDS podelila, a nekada n ajblizi saradnici postali su najzesci politicki protivnici ciji se sukob, po tumacenju Zapada, mahom svodi na to ko je jos spreman da slusa i sledi onoga kome je upravo u Dejtonu, uz saglasnost svih potpisnika, zabranjeno da javno ucestvuje u politickom zivotu, bar dok se u Hagu ne odbrani od optuzbi za ratne zlocine - Radovana Karadzica.

Izbori odrzani devet meseci po donosenju Dejtonskog sporazuma potvrdili su da se u stranackom opredeljenju gradjani BiH nisu odmakli dalje od pocetka. Vecinsku podrsku dobile su nacionalne stranke ko je su zemlju i uvele u rat. Lokalni izbori, posle nekoliko odlaganja, odrzani u septembru ove godine, doveli su, u tom kontekstu, do izvesnih pomaka, ali se rezultati istih u mestima gde vise nema pr ipadnika nekada vecinskih naroda prilicno sporo ili nikako ne primenjuju. Najveci uspeh Dejtona za sada je upravo u tome sto u BiH vec dve godine miruje oruzje, a upozorenja izrecena 21. novembra 199 5. od strane mnogih ucesnika u pregovorima, da je dugotrajni mir i normalan zivot teze izgraditi nego obecati, pokazala su se vise kao opipljiva stvarnost, nego prorocanstvo pesimista.