AMERICKA NASTOJANJA ZA RAZRESENJE IRACKE KRIZE

SAD su uzdrzane prema inicijativi Moskve, ali je Medlin Olbrajt ipak skratila posetu Aziji kako bi stigla na nocasnji sastanak u Zenevi sa ministrima inostranih poslova Rusije, Britanije i Francuske

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Ako je verovati onome u sta nas od utorka ubedjuju predstavnici Stejt dipartmenta, Amerika ce biti upoznata sa detaljima rusko-irackog predloga za razresenje krize na Srednjem istoku tek kad u cetvrt ak u 2 ujutru bude poceo sastanak u Zenevi, na koji je ruski ministar spoljnih poslova Jevgenij Primakov pozvao Medlin Olbrajt (SAD), Robina Kuka (Velika Britanija) i Ibera Vedrina (Francuska). Klint onova administracija je u predvecerje tog skupa upadljivo uzdrzana u javnom demonstriranju bilo kakvih velikih iscekivanja od tog zenevskog okupljanja, zadovoljavajuci se saopstenjem da je Olbrajtova , posle telefonskog razgovora sa Primakovim, skratila tekucu posetu Aziji, kao i ponavljanjem propratnih poruka o spremnosti Vasingtona da se protiv Sadama Huseina primene "ostale opcije" tek kad na diplomatskom terenu bude ucinjeno sve ono sto je prakticno moglo da se ucini.

Obnavljanje medjunarodne kontrole irackih vojnih postrojenja predstavlja, kako se nezvanicno saznaje iz ruskih izvora u Vasingtonu, polaznu tacku plana s kojim ce Primakov pojaviti u Zenevi, tako da je bilo sasvim razumljivo sto je to bila i glavna tema jucerasnje zatvorene sednice Saveta bezbednosti UN. Prema informaciji Si-En-Ena (CNN), predstavnici nekoliko zemalja pokrenuli su tom prilikom i inicijativu kod direktora specijalne komisije (UNSCOM) Australijanca Ricarda Batlera da se njegova ekipa, za pocetak, odmah vrati u Bagdad bez americkih predstavnika - sa obrazlozenjem da je obnavlj anje kontrole spornih irackih postrojenja u ovom trentuku "najpreci i najvazniji zadatak medjunarodne zajednice".

Nezvanicne informacije iz Njujorka, medjutim, nagovestavaju da se SAD i Britanija odlucno suprotstavljaju toj inicijativi, tako da se ocekuje da ce i Batlerov odgovor biti na liniji onoga sto se tim povodom vec culo u proteklih nedelju dana, otkako je doslo do proterivanja americkih predstavnika u UNSCOM i eskalacije cele ove krize. A, to je - najkrace receno - poruka da se Sadamu Huseinu ne moz e dozvoliti da on odredjuje sastav medjunarodne komisije "koja je zaduzena da ga kontrolise i hvata u njegovim zabranjenim radnjama", tako da se od Bagdada trazi, pre svakog daljeg razgovora, da ispu ni sve svoje predhodne obaveze iz relevantnih rezolucija UN, u skladu sa proslonedeljnim predsednickim saopstenjem Saveta bezbednosti.

Izlaz iz ove situacije, medjutim, moze se ocekivati u inicijativi Saveta bezbednosti da se poveca broj medjunarodnih kontrolora naoruzanja u Iraku (dosad ih bilo sedamdesetak), s tim sto bi u tom poj acanju ucestvovale druge zemlje, dok bi se SAD zadrzale sa svojih devet predstavnika.

"U svakom slucaju, o tome ce odlucivati UN, a ne Irak. Dosad, medjutim, nismo culi saopstenje iz Bagdada o njihovoj spremnosti da dozvole povratak medjunarodnih posmatraca pod prihvatljivim uslovima" , izjavio je na tu temu predsednik savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, potvrdjujuci, s druge strane, da je (pored vec poslatih sest "nevidljivih" bombardera F-117A i sest bombardera B-52) Klinton odobrio i angazovanje u Zalivu dodatnih 30 borbenih aviona, ukoliko americka komanda bude imala potrebe i za tim pojacanjem.

Ta potreba, inace, mogla bi da se pojavi vec u bliskoj buducnosti. U Pentagonu je, naime, juce objavljen podatak vojne obavestajne sluzbe da su iracko ratno vazduhoplovstvo i sluzba protivvazdusne od brane stavljeni u "visi stepen pripravnosti" nego sto je to bio slucaj avgusta 1990, uoci invazije Sadamovih trupa na Kuvajt!

Americki mediji, u medjuvremenu, prlicno su skepticni prema zenevskoj operaciji Jevgenija Primakova, kojeg "Vasington post" naziva u jednom jucerasnjem tekstu "bivsim KGB-ovcem poznatom po antiamerik anizmu, ciji je glavni cilj bio i ostao da umanji nasu poziciju u Zalivu i na Srednjem istoku".

Sudeci prema najavi "Postovog" dopisnika iz Moskve, glavni cilj Primakovljeve diplomatske inicijative jeste da se Iraku "pokaze svetlo u tunelu u kome se nalazi", sto je, kako se istice, upravo ona i sta fraza koju Tarik Aziz i ostali Sadamovi izaslanici koriste poslednjih dana kao sifru za uklanjanje sankcija koju su nametnule posle Zalivskog rata 1991.

"Diskusija izmedju Rusije i Iraka otpocela je sa blagoslovom SAD, koje su se nadale da ce g. Primakov moci da pronadje da se predsednik Husein povuce, a i da sacuva obraz. Ali, ruski predlog (za Zene vu) izaziva ozbiljna pitanja, jer se cini da poziva na omeksavanje americke politike prema Iraku", konstatuje, sa svoje strane, jucerasnji "Njujork tajms", podsecajuci da je Busova administracija uoc i pocetka Zalivskog rata okarakterisala posrednicku misiju Primakova (tadasnjeg pomocnika ministra inostranih poslova) kao "otvoreni pokusaj da se pomogne Sadamu Huseinu da sacuva svoju vojnu silu i odrzi se na vlasti".