SUDIJA GABRIJEL KIRK MEKDONALD NOVA PREDSEDNICA MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA ZA BIVSU JUGOSLAVIJU

Tzv. pretpostavka nevinosti za novu predsednicu Tribunala, kako se cesto istice je cvrsto uverenje, a ne apstraktni koncept

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Mnogim "primatima" iz svoje 30-godisnje pravnicke karijere - bila je, pored ostalog, prva zena federalni sudija u Teksasu i tek treca Afro-Amerikanka na tom polozaju u istoriji Sjedinjenih Drzava - s udija Gabrijel Kirk Mekdonald je juce dodala jos jedan: izabrana je, naime, za predsednika, tacnije prvu predsednicu, Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju. Ona ce zameniti Italijana Anto nija Kasezea, koji je na toj funkciji proveo dva mandata.

Sudija Mekdonald je u haskom Tribunalu od njegovog osnivanja, novembra 1993, nakon sto je u Generalnoj skupstini UN - pri izboru prvih 11 sudija Medjunarodnog krivicnog suda - dobila ubedljivo najvis e glasova medju 22 predlozena kandidata. Slicno se dogodilo i u maju ove godine: Generalna skupstina je vec u prvoj (od ukupno sest) rundi glasanja poverila sudiji Mekdonald novi cetverogodisnji mand at u Tribunalu.

Kao predsedavajuca Pretresnog veca II, sudija Mekdonald je vodila i privela kraju, tj. osudi, slucaj Duska Tadica: prvo - posle Nirnberskog - sudjenje za ratne zlocine pred jednim Medjunarodnim krivi cnim sudom. Po opstim ocenama, Mekdonald je taj proces vodila izuzetno uspesno i profesionalno, starajuci se pre svega da optuzenom osigura posteno sudjenje, sto joj je na kraju procesa priznao i dot adasnji Tadicev branilac, Holandjanin Mihail Vladimirov. Tzv. pretpostavka nevinosti, kako cesto istice, nije za nju "apstraktni koncept... vec cvrsto uverenje - ne samo iz glave, vec i iz srca - da su optuzeni nevini sve dok se njihova krivica ne dokaze izvan svake razumne sumnje". Na to, neosporno, ukazuje i njena proslost advokata za odbranu gradjanskih prava na jugu SAD u periodu borbe za ra snu jednakost i integraciju. "Citava moja pravnicka karijera tice se jednakosti ljudi pred zakonom" - izjavila je sudija Mekdonald u jednom intervjuu.

Njena presuda Tadicu predstavljala je prvu u istoriji sudsku osudu politike "etnickog ciscenja", politike koja je pravno kvalifikovana kao progon civila na etnickim, verskim ili politickim osnovama. Na pitanje kako se osecala tokom mucnih svedocenja zrtava Omarske i Keraterma, sudija Mekdonald je neposredno nakon izricanja presude Tadicu izjavila kako je sa svojih 55 godina "isuvise stara da bi se ljutila", vec su je, umesto toga, price zrtava "ispunile zaloscu sto se takva mizerija nastavlja, mada je beskorisna i ne sluzi nicemu".

Pojedinim odlukama u cijem je formulisanju, kao predsedavajuci sudija ili clan Zalbenog veca, ucestvovala u protekle cetiri godine, sudija Mekdonald je dala nesumnjiv doprinos razvoju medjunarodnog p rava. To bi se, u prvom redu, moglo reci za prvostepenu odluku u sporu sa Hrvatskom oko autoriteta Tribunala u odnosu na suverene drzave (koju je Zalbeno vece samo delom preinacilo, potvrdjujuci veci nu njenih zakljucaka); zatim za nedavnu odluku o legalnosti prvog hapsenja koje su izvele medjunarodne organizacije (slucaj Dokmanovic); kao i za stav vecine sudija Zalbenog veca u slucaju Erdemovic: da prinuda ne moze da bude apsolutna odbrana za vojnike optuzene da su ucestvovali u ubijanju neduznih ljudi. Znacajno je, svakako, i njeno izdvojeno misljenje u presudi Tadicu, kojim se - za razlik u sudija Stivena i Vore - zakljucuje da je konflikt u Bosni bio medjunarodnog karaktera, ta da su njegove zrtve bile zasticene osobe po Zenevskim konvencij! ama. O tome, na zalbu tuzioca Luize Arbur, koja je podrzala izdvojeno misljenje sudije Mekdonald, tek treba da se izjasni Zalbeno vece.

Duznost potpredsednika Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju poverena je sudiji Mohamedu Sahabudenu, iz Gvajane, pravniku sa impresivnom karijerom koja ukljucuje i gotovo desetogodisnje i skustvo sudije Medjunarodnog suda, najvise pravne instance UN, cije je sediste takodje u Hagu. Sudija Sahabuden je, izmedju ostalog, bio i vrhovni tuzilac i ministar pravde u svojoj zemlji, a od juna ove godine je u sastavu Pretresnog veca I pred kojim je u toku sudjenje hrvatskom generalu Tihomiru Blaskicu.