STA KAZU U UDRUZENJU BORACA RATA OD 1990. O ISPOVESTIMA SVOJIH SABORACA

Verodostojnost Misiceve price ne mogu da negiraju ili potvrde, ali tvrde da prica Srboljuba Suntica, inace njihovog clana "nema veze s mozgom".

Ocekivali su penzije, stanove, ordenje, spomenice: povratak sa fronta

Srpski borci koji su ucestvovali u ratu u Bosni i Hrvatskoj apsolutno su ubedjeni da su price Vranjanca Slobodana Misica Topa (po sopstvenom priznanju ubio 70 do 80 ljudi) i Beogradjanina Srboljuba S untica (priznao da je ubio 120 ljudi) prenapumpane i velikim delom izmisljene. Grupa momaka, iz rukovodstva Udruzenja boraca rata od 1990. godine, sa kojima smo razgovarali kazu da su to "hendikepir ani ljudi koji ne znaju sta hoce". Kazu da verodostojnost Misiceve price ne mogu da negiraju ili potvrde, ali tvrde da prica Srboljuba Suntica, inace njihovog clana "nema veze s mozgom".

- Ako su ta dvojica uradila samo deset posto onog sto pricaju, u svakom slucaju im treba suditi, pred nasim sudom, ne u Hagu, jer su ovdasnji zakoni mnogo strozi. Uz to, ne verujemo mnogo haskom Trib unalu. Insistiramo da zvanicni organi ispitaju slucajeve i postupe u skladu sa zakonom, iako mi mislimo da su ova dvojica za bolnicu, a ne za zatvor - rekli su nam dobrovoljci iz Udruzenja, insistira juci da ih ne navodimo poimenicno. Objasnjavaju da su na lickom delu ratista, koje pominje Suntic i gde su i oni boravili, postojala "ciscenja terena" ali samo pre 1993. godine i to je bio sastavni d eo ratnih dejstava. "To su radile sve strane u sukobu. Dakle, bacis bombu u kucu a ne znas da li unutra ima nekog, ali je to bio rat, ako ne reagujes brzo, poginuces. Medjutim, svesnog ubijanja civil a i zarobljenika nije bilo sa nase strane, to tvrdimo. Posle 1993. godine, u periodu koji pominje Suntic, on je mogao da upadne samo u srpsko selo i ubija civile, posto je tada postojala linija razgr anicenja u kojoj je bio UNPROFOR. Mozete misliti kako bi u toj situaciji neko mogao da prodje liniju, udje u hrvatsko selo i pocne da ubija" - pricaju dobrovoljci.

Po njihovoj prici, pukovnik Milivojevic, osnivac Udruzenja boraca od 1990, koga je Suntic optuzio da je naredbodavac u zlocinima je "jedan izuzetan komandant, borac samo takav, i nemoguce je da je on bilo sta naredio sto nije u skladu sa medjunarodnim pravilima ratovanja".

Borci, pak, kazu da je vlast na indirektan nacin primorala ove ljude da progovore, pa makar te price bile izmisljene. Kako kazu, borci su ocekivali da ce po povratku sa fronta od drzave dobiti "parti zanski status", ordenje, spomenice, penziju ili zaposlenje - a nisu dobili nista. "Ovo se i moglo ocekivati, jer ljudi gledaju televiziju, citaju novine, vide kakav status imaju recimo hrvatski borci . Njih i Tudjman posecuje, a nasi borci su zaboravljeni" - dodaju ovi momci.

Komandant dobrovoljackih jedinica u Bosni, reziser Dragoslav Bokan, vrlo blizak u vreme rata paljanskom rukovodstvu, kaze da "je i ranije ocekivao ovakve price, znajuci za neverovatnu zedj novina za posustalim citaocima". "U novinarstvu moraju postojati ograde, kao sto je na primer utvrdjivanje mentalnog zdravlja onih sa kojima, novinari pricaju. Ako svaki ludak moze da dodje, umesto u bolnicu, Laza Lazarevic, u redakciju tiraznih novina i dobije naslovnu stranu sa slikom, pricajuci sta mu padne na pamet, onda to znaci da mi vise nemamo novinarstvo i da ovde sve novine postaju 'Zone sumrak a '" - kaze Bokan.

- Ja ne verujem toj dvojici ljudi, jer da su to uradili nikada to ne bi rekli. Uopste, iz mog saznanja ta vrsta zlocinstva ne postoji. Prvo ja ne znam nikoga ko je brojao ubijene u ratu, posto su lju di u ratu ubistvo gledali kao nuzno zlo i pokusavali iste noci da to zaborave kako ne bi poludeli. Malo je poznat podatak da je u nekim od najvecih bitaka ovog rata poginulo mozda pet ili sest ljudi. Na ratistu je cilj bila pobeda, a ne sto veci broj mrtvih. Drugo, takvi ljudi bi morali imati nevidjenu srecu da ih niko na ratistu ne primeti, jer bi odmah bili uhapseni, ne zbog morala, vec zbog e lementarne bezbednosti njihovih saboraca koji bi s takvim ludakom i sadistom u jedinici bili i sami ugrozeni. Cak i da su Misic i Suntic to izrekli u napadu ludila, onda je veliko pitanje preuvelica vanja. Jer, mozda su oni i ubili nekoga, ali je to preuvelicano do 80 ili 120 ljudi, a novinar nije proverio informaciju. "Najvecu korist od ovoga ce imati svi realni krivci i zlocinci, te sam rezim , posto ce s ovakvim pricama ubuduce i ono sto nije preterivanje izgubiti svaki smisao. Ovde zapravo ne postoji realna svest o ratistu, jer o ratistu pisu i pricaju ljudi koji tamo nikada nisu bili. Mi nemamo relevantne svedoke rata, a kada nemamo relevantne svedoke onda imamo ovakve kakva su ova dvojica nesrecnika. Ja sam licno recimo, tipican primer "medijskog ratnog zlocinca", iako nisam opt uzen u Hagu, vec su me bez ikakvog relevantnog podatka za to optuzili novinari posto sam organizovao dobrovoljce - podvlaci nas sagovornik.

Dragoljub Petrovic