NOVA IZDANJA:

Iraz "fake jazz" je nastao u trenutku kada je vodja grupe Lounge Lizards, John Lurie pokusao da opise muziku koju je ovaj kultni sastav komponovao i izvodio u zadnjih dvadeset godina. Na zalost, nasi m autorima koji pokusavaju da se bave recikliranjem i novim citanjem tradicije nedostaje talenat i sviracko umece njujorske downtown scene. Verujem da fraza "fake ethno" direktno pogadja njihovu suje tu i to ne bez razloga. Fake jazzeri se rado poigravaju formom i filozofijom jazza i savremene pop muzike, ali to cine sa lakocom u kojoj je "lazno" samo jos jedan od nacina da duhovitoscu i samoiron ijom sebe priblize publici.

Muzika na novim izdanjima Laze Ritovskog i skopske grupe Anastasija je doslovno "fake ethno".

Celokupan rad na filmu "Necista krv" moze se nazvati dosledno losom interpretacijom.

Prvo sto vam padne u oci je ocajno los omot, zatim sledi poslovicno jadan snimak. Prvi tonovi ne obecavaju nisa vise od bledunjavih varijacija i bezocnih kradja i kasapljenja, sto se do kraja kasete i obistini. Nerazumljivo je zasto je od prelepe bugarske narodne pesme "Tri bjulbjula" (Trio B'lgarka) usemplovan samo pocetak, da bi ih neka jeftina boja sintija zamenila u razvijanju teme, bez ikak vog osecanja za melodiju.

U poredjenju sa ostatkom materijala, dve pesme u kojima peva Saban Bajramovic se daju slusati bez veceg napora. "Gavrani" su korektni, violine i glas su u prvom planu dok se ritam masina skoro i ne o seca. Tu je i interpretatorka laganih melodija Maja Odzaklijevska u pesmi koja preti da zezne i "Summertime" po broju obrada. "Ajde sonce zajdi" je jedna od najlepsih pesama ovog prostora, ali ne mor a bas svako da dokazuje svoj "sevdahluk" na njoj. Laza Ristovski se ocigledno poveo za primerom bivseg sefa iz dana Bijelog Dugmeta. I Bregovic radi slicno, s tim sto on prepoznaje majstore i pusta i h da sami rade. Ako sa njegovih soundtracka izbacimo prebiranje po dirkama sintisajzera, ostaju nam odlicno producirani orkestri Salijevica i Markovica, sto je dovoljan razlog za posedovanje i dugo p reslusavanje.

Sa novim diskom Anastasije (www.thirdear.com) stvar nije tkao jednostavna. "Melourgija" je izasla za grcku etiketu LIBRA Music (www.forthnet.gr). Crni omot od mat kartona je sam za sebe umetnicko del o. Istina malo preusiljeno, ali daleko bolje od onoga na sta smo navikli.

Ploca se sastoji od osam, do sada neobjavljenih kompozicija, snimljenih od 1989. do prosle godine. Dve su delovi muzike za pozorisne predstave "Rozenkranc i Gildertern su mrtvi" i "Solonin katalog". Nista novo, uglavnom vec vidjeno i preslusano. Trio je razvio svoj osoben monumentalno epski stil. Ritam se iz numere u numeru ne menja, Goran Trajkovski poje jednolicno, sto bi trebalo da nas vrati pravoslavnim korenima. Zvucne kulise su oslikane neizbeznim zvucima sintisajzera, dok dramsku radnju vode zicani i duvacki instrumenti.

Razlika izmedju ova dva izdanja je ocigledna. Anastasija je za razliku od Ristovskog akademska varijanta, ali ipak, samo varijanta "fake ethnoa". Ako ste uzivali u muzici za film "Pre kise", dopasce vam se i "Melourgija", a "Necistu krv" osim u literarnom obliku preporucujem da zaobidjete u sirokom luku.

Boris Pavlovic