POSLOVNE BANKE UGLAVNOM NESPREMNE ZA DAVANJE POTROSACKIH KREDITA

Vecina banaka odavno obustavila i kreditiranje privrede, a one koje odobravaju kredite, cine to pod nepovoljnim uslovima

Ovih dana uveliko se najavljuje da ce poslovne banke poceti da odobravaju potrosacke kredite gradjanima za kupovinu trajnih potrosnih dobara, formalno se samo ceka uredba Savezne vlade. Pojedine bank e vec su javno "izrazile spremnost" da pocnu sa kreditiranjem gradjana, ali je stvarna situacija ipak nesto drugacija.

Najveci problem bankama predstavlja pitanje izvora sredstava, odnosno odakle ce se nabaviti novac za kreditiranje gradjana, kad je poznato u kakvoj se (nezavidnoj) situaciji poslovne banke nalaze. Nj ihova kreditna aktivnost, i kad je u pitanju privreda, svedena je na minimum, pa ni sada za ovu akciju uglavnom nema sredstava. Na taj problem ukazuje i Dragoljub Vukosavljevic, predsednik Union bank e. Uz konstataciju da je sama inicijativa dobra, jer bi se time pomogli ne samo gradjani, nego bi se pokrenuo i lanac proizvodnje, Vukosavljevic kaze da bi prethodno trebalo definisati izvore, jer ne bi bilo dobro da se za te namene racuna na primarnu emisiju. Jedan od mogucih izvora bila bi naplata sadasnjih plasmana, sto ide vrlo otezano.

"Nedostatak izvora sredstava je hronican, ali se mogu naci neka resenja u dogovoru sa proizvodjacima i trgovcima", kaze Mirko Tisma, direktor Vojvodjanske banke u Beogradu. Jasno je da to kreditiranj e ne moze biti mnogo obimno, ali je vazno da se krene, smatra Tisma. Vojvodjanska banka, inace, ocekuje Vladinu Uredbu, pa da pocne odobravanje kredita na rok od 6 do 12 meseci, uz 25 odsto ucesca i kamatom od 5 procenata mesecno. Na primedbu da je kamata za gradjane ipak visoka, Tisma kaze da je to tacno, ali je tolika stopa sada realna.

Jubanka je jedna od retkih banaka, ako ne i jedina, koja je i do sada odobravala potrosacke kredite za kupovinu trajnih potrosnih dobara, a posto je likvidna, to ce nastaviti i dalje. Uslovi kod nje su nesto drugaciji - rok je od 9 do 12 meseci, ucesce se krece izmedju 30 i 40 odsto, uz mesecnu kamatu od dva do 2,5 odsto. Kamata je, inace, prepolovljena u odnosu na proslogodisnju.

Ostale banke u kojima smo se raspitivali, uopste ne zele da se eksponiraju po ovom pitanju - najcesci odgovor koji smo dobijali, glasi da ti krediti "lepo zvuce, ali nema para". Naime, banke su ionak o nelikvidne, plasmani su im svedeni na minuimum, u mnogima su i presusili i prakticno svedeni na reprogramiranje starih, tako da o nekim kreditima za gradjanstvo, pogotovu na tako dug rok, nema ni govora.

Pojedini bankari smatraju da bi pocetni izvor za kreditiranje proizvodjaca moglo biti upravo ucesce gradjana, mada je ono u stvari vrlo visoko - za bilo koji komad namestaja, koji kosta, recimo, 7-8 hiljada dinara, ucesce od 30 i vise procenata ipak je visoko. Na stranu to sto je svaki rok ispod devet meseci za proizvodjace kratak i ne daje efekte na pokretanje lanca proizvodnje. Cinjenica je, i pak, da je za najveci deo gradjana kupovina trajnih potrosnih dobara gotovo nemoguca, u situaciji kad im plate jedva pokrivaju tekuce zivotne troskove. Sudeci prema reakcijama bankara, ni najavljene kredite, mada lepo zvuce, ipak ne treba tretirati kao "spasonosnu formulu", bar ne u skorije vreme, kako se zvanicno obecava.

B. M. Stepanovic