OKRUGLI STO O ANGAZOVANJU KAPITALA RADI POVECANJA IZVOZA

Jugoslovenska privreda belezi pad i uvoza i izvoza, a posebno raste spoljnotrgovinski deficit prema zemljama centralne i istocne Evrope, koji sada iznosi trecinu deficita prema razvijenim zemljama, a to ranije nije bio slucaj. Pored toga, sa Evropskom unijom, bez obzira na preferencijale u drugoj polovini godine, nije napravljena znacajnija ekspanzija izvoza, i to iz dva razloga: prvo, zbog neko nkurentnosti nasih roba, a drugo, necarinskih mera zastite, pre svega poljoprivrednih proizvoda, rekao je dr Radovan Kovacevic, direktor Instituta za spoljnu trgovinu u Beogradu, na jucerasnjem okrug lom stolu na temu "Kako angazovati sve vidove kapitala u funkciji povecanja proizvodnje i izvoza". Okrugli sto organizovali su Odbori za bankarstvo i za menadzment PKJ, u saradnji sa Udruzenjem banak a Jugoslavije i Trzistem novca.

Procenjuje se da ce spoljnotrgovinski deficit u ovoj godini dostici 2,3 milijarde dolara, rekao je dr Kovacevic, naglasavajuci da trecina izvoznika na tim poslovima belezi gubitke. Glavni vid finansi ranja spoljnotrgovinskog deficita bila su sredstva u inostranstvu izvucena iz zemlje prethodnih godina, a ko su vlasnici tih racuna, nije poznato. Trgovinski deficit delimicno se finansira iz suficit a u nerobnom delu (saobracaj, usluge, doznake). Sto se tice pristupa medjunarodnom trzistu kapitala, dr Kovacevic je naglasio da se tome ne mozemo nadati dok ne normalizujemo odnose sa MMF i ostalim medjunarodnim finansijskim institucijama.

Nikola Arandjelovic, direktor Trzista novca, rekao je da mi moramo priznati kako zapravo ne znamo sta je to finansijsko trziste - kod nas takozvano crno trziste doslednije postuje trzisne zakone od o nog oficijelnog. U tom kontekstu, Arandjelovic je podsetio na izjavu potpredsednika "Meril Linca", jedne od najvecih investicionih banaka u svetu, prilikom boravka u Beogradu - "U redu, mi hocemo da investiramo u Jugoslaviju, uprkos rizicima kojima se izlazemo, ali sta je to sto nam vi nudite". Pored toga, kod nas vrlo prisutno trgovanje ziralnim novcem, u svetu iznosi svega 5 do 10 odsto ukupno g prometa.

Poslovne banke su u velikim nevoljama, bez velikih izvora sredstava i sa ogromnim nepoverenjem gradjana i takve treba da krenu u podrsku izvoza, istakao je Dragoslav Vukovic iz Udruzenja banaka Jugos lavije, na pocetku svog izlaganja o tehnickim uslovima za prakticno ukljucivanje nasih banaka u medjunarodno poslovanje.

B. M. S.