VOJVODJANSKI I BOSANSKOHERCEGOVACKI REFORMISTI O OBNAVLJANJU PRIVREDNE SARADNJE

Privrednici bi sto brze preko granice, vladajuci politicari imaju svoje racunice i nastoje da saradnju svedu na kontrolisanu trampu od koje ce lavovski deo uzimati posrednici. Prva uplata iz Beograda stigla preko makedonske i nemacke banke

Tuzla. - Da nije politike, privrednici bi lako i brzo nasli zajednicki jezik i obnovili svestranu predratnu saradnju. Ovim recima mogli bi se sazeti ragovori koje su krajem prosle nedelje u Tu zli vodili clanovi politicko-privredne delegacije Reformske demokratske stranke Vojvodine sa tuzlanskim gradonacelnikom Selimom Beslagicem te predsednikom Privredne komore Tuzlansko-podrinjskog kanto na mr Imsirom Imsirovicem i njihovim saradnicima.

U delegaciji su bili predsednik RDSV Ratko Filipovic, predsednik Izvrsnog odbora stranke Aleksandar Popov, predsednik SO Kikinda Paja Francuski, predsednik IO SO Backi Petrovac Miroslav Sproh, predse dnik IO SO Kanjiza Karolj Kermeci, bivsi savezni poslanik reformista i vlasnik preduzeca "Zrno-Mag" iz Subotice Blasko Kopilovic, predsednik reformista u Kikindi Zivica Predojev, predsednik GO RDSV u Novom Sadu Ratomir Svircevic, Sasa Kucurski iz novosadske firme MK Komerc, vlasnik firme "Vita" iz Vrbasda Dragan Zecevic, te jos neki privrednici.

Bio je to jedan u nizu kontakata izmedju vojvodjanskih i bosanskohercegovackih reformista (danas Unija bosanskih socijaldemokrata), zapocetih jos pre rata, koji nisu prekidani ni onda kad je Tuzla bi la odsecena od sveta. Politicki deo razgovora bio je kudikamo laksi, jer je rec o strankama medju kojima nema bitnih programskih razlika i koje su u opoziciji prema vlastima u svojim zemljama. Vecih poteskoca ne bi bilo ni u privrednoj saradnji da ekonomija nije u rukama vladajucih struktura.

Blasko Kopilovic je rekao da su ovih dana konacno krenuli i teretni vozovi preko granice izmedju Jugoslavije i Hrvatske, sto uliva nadu da ce uskoro biti isti slucaj i sa Bosnom i Hercegovinom. Selim Beslagic je istakao da privreda tuzlanskog regiona nece oziveti dok ne bude obnovljena zeleznica i ostale komunikacije. Tuzli je, primerice, neophodno nekoliko vagona amonijaka dnevno, a on se moze prevoziti samo zeleznicom. Medjunarodni predstavnici, po njemu, otvaraju komunikacije samo za jednokratnu upotrebu i slikanje, a onda ostavljaju da se mesecima resavaju izmisljena "tehnicka pitanja".

Imsir Imsirovic podsetio je da je istog dana u Tuzli boravila privredna delegacija italijanskog grada Ravene i da u grad gotovo svakodnevno dolaze mnogi sa punim dzepovima obecanja, ali da tuzlanska privreda od toga nema ni za dzeparac. Tuzlanska privreda radi danas sa najvise 30 odsto kapaciteta. I da je proizvodnja na predratnom nivou, sa sadasnjim komunikacijama ne bi bio moguc njen plasman. Nema inicijalnog kapitala, nema sirovina i repromaterijala. Dodatni problem je u tome sto su stranci spremni da finansiraju pretezno mala i srednja preduzeca, ne i slozene sistema koji cine okosnicu tuzlanske privrede.

Posto su obe strane iznele svoje predloge, zastalo se kod pitanja kako se saradnja moze ostvariti. U sadasnjim uslovima, naime, granicu legalno ne moze preci nijedan kamion sa robom. Moze se samo pre ko posrednika, najcesce iz Makedonije, preko raznih mesetara iz Republike Srpske, Herceg-Bosne ili na rizik - menjanjem tablica na kamionima nakon prelaska granice. Ozbiljni privrednici, naravno, ne mogu da se zadovolje time sto ce povremeno "proturiti" neki kamion robe, vec zele da krenu u vece i pouzdanije poslove. Ne postoje ni legalni novcani tokovi, vec se sva trgovina svodi na trampu odnos no kompenzacije. Bilo da razmena ide preko Republike Srpske ili preko nekog treceg, carina odnosno posredovanje podize sve cene za najmanje 10 odsto. Domacini su izneli podatak da su tek nedavno prim ili prvu novcanu uplatu iz Beograda, ali posredstvom Stopanske banke iz Skoplja i jedne nemacke banke.

M. Ramac