DEJAN ILIC, UREDNIK "RECI", O MOGUCNOSTI OPSTANKA JEDNOG OD NAJBOLJIH KNJIZEVNIH CASOPISA

Redakcija "Reci" krajem prosle nedelje uputila je otvoreno pismo ministru Nadi Popovic-Perisic, trazeci od Ministarstva kulture da pomogne normalno izlazenje casopisa. Kako kaze Dejan Ilic, jedan od urednika "Reci", izdavac, beogradski Radio B92, saopstio je redakciji da vise nije u mogucnosti da finansira casopis i "da se moraju naci neka dodatna sredstva". Predlozeno je i da "Rec" pauzira posl ednja dva meseca, pa da od januara naredne godine nastavi po starom, ali to redakcija nije mogla da prihvati.

"Nasa Borba": Novembarski broj ce se ipak pojaviti. Zasto niste pristali na mogucnost da "Rec" pauzira dva meseca, pa da ponovo izlazi?

Dejan Ilic: Ceo projekat oko "Reci" cini mi se da se zasniva na dve stvari. Sa jedne strane, to je koncepcijski cist projekat jer se zna makar priblizno koji se to standardi moraju zadovoljiti da bi tekst bio objavljen u "Reci". Takodje su bitne i neke stvari koje drugima mogu izgledati nevazno: broj ne sme da kasni, svi dogovori moraju da se postuju i ne smeju da se prave pauze. Ako termini pocnu da se pomeraju, onda to vise nije periodika, a tu vec nastaju problemi koncepcijske prirode. Prakticno casopisi postaju neki zbornici ili knjige i to vise nije periodika. Mislimo da je jako va zno obaviti posao onako kako je dogovoreno da se radi. Ako odustanemo od jedne stvari narusavamo ceo koncept.

NB: O kolikim sredstvima se radi, s obzirom da Radio ne moze vise da ih izdvoji?

D. I.: S jednog stanovista rec je o velikim sredstvima koja bi bila dovoljna za jednu izdavacku kucu koja bi imala 20 do 30 naslova godisnje, da ta kuca funkcionise vrlo fino i komotno. Sa druge strane, ako se uporedi sa nekim drugim projektima u kulturi, sa pravljenjem filmova ili pozorisnih predstava, to su zanemarljiva sredstva.

NB: Spomenuli ste nezainteresovanost institucija. Kakav je odnos Ministarstva kulture kojem ste na kraju uputili i otvoreno pismo? Da li ste im se obracali ranije?

D. I.: Obracali smo im se od prvog broja. Cim je "Rec" izasla napisali smo pismo Ministarstvu, napravljena je finansijska konstrukcija koja im je predocena i rekli im da bi bilo lepo kada bi maka r jednim delom ucestvovali u podeli troskova objavljivanja. Medjutim, Ministarstvo ne da nije odgovorilo u smislu pomoci, nego nije odgovorilo na to pismo koje im je upuceno. Onda je bila cuvena godi na kulture i cuveni konkurs na kojem su svi ucestvovali jer su se svi ponadali da bi nesto dobro moglo da ispadne. Svi znamo kako je taj konkurs zavrsen, a zavrsen je tako sto nikada nisu objavljeni rezultati. Ove godine saznajemo da nisu nikada bile ni formirane komisije, mislim da je pre izvesnog vremena neko rekao da te komisije i ne postoje da bi resavale tu vrstu pitanja, finansiranja perio dike, pa je jako zanimljivo kako je i zasto raspisan konkurs.

NB: Zasto smatrate da "Rec" izmedju ostalih casopisa koji postoje treba da dobije pomoc?

D. I.: Sada bi covek trebalo da vrednuje ono sto sam radi. Meni nije tesko da to uradim, jer da ne verujem u to sto radim verovatno bih prestao posle sest meseci. Dakle, verujem da je "Rec" odlic an casopis i cak mislim da bi ovakav jedan casopis pre trebalo da izdaje ili podrzava Ministarstvo, neka zvanicna drzavna institucija, nego jedna kuca koja je u jednom smislu alternativna i koja konc epcijski ima mozda drugaciji pristup stvarima nego sto ga ima redakcija "Reci".

U "Reci" je od samog pocetka bilo nekoliko asistenata sa Filoloskog fakulteta, tako da je u 60-70 odsto brojeva "Reci" pokrivan nastavni program fakulteta knjizevnosti. To je jedan razlog.

Ako se pogleda kako stoje izdavacke kuce i kako se objavljuje teorijska, sekundarna literatura o knjizevnosti i drugim humanistickim naukama, videce se da su mnoge edicije ugasene, da mnoge izdavacke kuce to vise ne objavljuju i da su ostale dve: "Svetovi" i "Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica". A to se radi u "Reci". Svako ko objavljuje takvu vrstu tekstova mora biti strucan, urednicki ra d mnogo je intenzivniji i to su pouzdani tekstovi. Drugi razlog je podsticanje knjizevnog zivota. Ne objavljuje se mnogo, ali godisnje postoji makar 200 relevantnih naslova. Ne postoji nijedan casopi s kao "Rec" koji od tih 200 pokrije bar 100 naslova. Da bi jedna knjizevnost zivela mora da postoji komunikacija izmedju citalaca i onih koji pisu. Kada te reakcije u obliku kritike ne bi bilo onda b i pisci pisali prakticno samo za sebe i - to zna svako ko je u ovom poslu - knjizevnost bez komunikacije bi se ugasila.

Treci razlog je stvar koncepcije i urednickih standarda. Mislim da je ono sto se objavi od poezije i proze u "Reci" po svom kvalitetu makar za nijansu bolje od onoga sto se objavljuje u drugim casopi sima. Zasto bi to bilo znacajno za Ministarstvo? Prosto zato sto poslednjih godina zbog situacije u kojoj se nalazi ova knjizevnost moze da objavi knjigu svako ko ima da plati objavljivanje. I tu vis e nema nikakvog vrednovanja, nego se objavljuje sve i svasta. Veoma je vazno da se tekstovi urednicki proprate, a ta vrsta rada u nasim izdavackim kucama i casopisima nedostaje. Nedostaje zato sto ve cina casopisa ne placa honorare i prakticno se odrzava dobrom voljom pisaca. Kada od nekog pisca trazite da vam da pricu ili pesmu a znate da ne mozete da mu platite i da vam on prakticno cini uslugu zato sto vam to daje vi mu ne mozete reci ovo ne valja, ne mogu da objavim. Mi smo u situaciji i da platimo ono sto objavimo ali smo i u situaciji da kazemo da nesto ne valja, da nam se donese nesto drugo, ili da se popravi. Na taj nacin takodje zivi knjizevnost. Ako se zeli neki zdrav knjizevni zivot, da se uspostave neke knjizevne vrednosti neminovno je da se radi na taj nacin i mislim da je "Rec" jedini casopis, mozda "Letopis Matice srpske" u kome se radi tako, koji ima takav odnos prema tekstovima. Kada bi Ministarstvo odvojilo novac i za druge casopise i oni bi radili dobro. To je pr ica koja se tice knjizevne periodike uopste, ali je "Rec" imala srecu da uspostavi takav odnos. Treba joj dati sansu da i dalje radi to isto.

NB: Kakvu i koliku pomoc ocekujete od Ministarstva?

D. I.: Mi imamo pokriveno pola naredne godine, problem je drugi deo godine. Ako bi Ministarstvo odvojilo sredstva da svaka biblioteka u Srbiji dobije jedan primerak, "Rec" bi zatvorila finansijsk u konstrukciju. Ima oko 200 biblioteka u Srbiji, pretplata za "Rec" je 300 dinara, to je oko 60.000 dinara, odnosno 15.000 maraka u ovom trenutku. Obratili smo se Ministarstvu ranije jer sve sto radi mo radimo godinu dana unapred. Ukoliko sada nemamo obezbedjena sredstva mi ne mozemo da planiramo broj od juna pa nadalje, a ne zelimo da dodjemo u situaciju da radimo broj od danas do sutra, od mese ca do meseca.

R. Stanic