 |
| Utorak, 18. novembar 1997. | ||||
ZAKLETVA NOVIH SUDIJA HASKOG TRIBUNALAKraj nemoralne prakse da se zlocinci ne kaznjavaju
Svecanosti prisustvovao skoro kompletan diplomatski kor, ali medju diplomatama nije primecen jugoslovenski ambasador
Mirko Klarin
|
 |
Postavljaju temelje individualne odgovornosti |
Pet novih sudija Haskog tribunala svecano se juce zaklelo da ce "casno, odano, nepristrasno i savesno" obavljati svoju duznost sudjenja osobama koje su najodgovornije za teska krsenja medjunarodnog h umanitarnog prava, izvrsena na prostorima bivse Jugoslavije. Nove sudije su: Vang Tijea iz Kine, Rafael Navija iz Kolumbije, Ricard Mej iz Velike Britanije, Florens Mumba iz Zambije i Almiro Rodriges iz Portugalije.
Otvarajuci jucerasnju svecanost kojom je oznacen pocetak drugog cetvorogodisnjeg mandata Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju, njegov dosadasnji predsednik Antonio Kaseze je istakao da j e Tribunal danas "siroko priznat kao medjunarodno-pravna institucija, cije je formiranje predstavljalo prekretnicu u svetskoj zajednici." Haski tribunal, rekao je Kaseze, "oznacava kraj nemoralne pra kse u kojoj su odgovorni za uzasne zlocine prolazili nekaznjeno; kraj nemoralne prakse nediskriminativnog prastanja autorima neizrecivih zlocina; kraj nemoralne prakse da se patnje zrtava prepustaju zaboravu." Kaseze je istovremeno najavio da ce se Tribunal u naredne cetiri godine koncentrisati na progon najodgovornijih za ratne zlocine, pre svega lidera na najodgovornijim polozajima, obezbedjuj uci im istoveremeno posteno i - koliko god je moguce - brzo sudjenje.
Pored sudija koji su juce polozili zakletvu, optuzenima za ratne zlocine ce u naredne cetiri godine suditi i pet sudija iz dosadasnjeg sastava Tribunala, kojima je Generalna skupstina UN u maju ove g
odine obnovila mandat. To su: Antonio Kaseze (Italija), dosadasnji predsednik Tribunala; Klod Zorda (Francuska) predsedavajuci Pretresnog veca I; Gabrijel Mekdonald (SAD), predsedavajuca Pretresnog v
eca II; te sudije Fuad Rijad (Egipat), Lal Vora (Malezija).
Privremeno, do okoncanja procesa Celebici - ili najdalje do 17. novembra 1998. - u Tribunalu ostaje i Vece koje je zapocelo sudjenje, a cine ga sudije Karibi-Vajt (Nigerija), Odio Benito (Kostarika)
i Saad Jan (Pakistan).
Plenum sudija ce u sredu izabrati novog predsednika Tribunala, buduci da je dosadasnjem istekao drugi dvogodisnji mandat. Prema dobro obavestenim izvorima, najozbiljniji kandidat za novog predsednika
Tribunala je americki sudija Gabrijel Kirk Mekdonald.
|
Na "nezavrseni posao" njihovog privodjenja pravdi podsetili su i ostali govornici na svecanosti zaklinjanja novih sudija: Vini Sorhdraher, ministarka pravde Holandije, zemlje - domacina Tribunala, te dr Hans Korel, generalni podsekretar UN za pravna pitanja. Dosadasnji rad Tribunala dr Korel je ocenio kao "najznacajniji doprinos razvoju medjunarodnog krivicnog i humanitarnog prava od sudjenja u Nirnbergu", dok ga je holandska ministarka ocenila kao "vazan korak u evoluciji medjunarodnog prava zapocetoj Nirnberskom poveljom, kojom su postavljeni temelji ideje o individualnoj krivicnoj odgovo rnosti za ratne zlocine." Haski tribunal je, zakljucila je predstavnica zemlje-domacina, "tu ideju poceo da ostvaruje u praksi, sto ce biti osnov za buduce medjunarodne krivicne sudove."
Jucerasnjoj polucasovnoj svecanosti u prepunoj sudnici Haskog tribunala prisustvovali su i Elizabet Gigu, ministarka pravde Francuske, zatim sefovi diplomatije BiH, Albanije i Gruzije, britanski drza vni tuzilac, kao i specijalni americki ambasador za pitanja ratnih zlocina Dejvid Sefer. Svecanosti je, takodje, prisustvovao i gotovo kompletan diplomatski kor, s izuzetkom, koliko smo mogli da prim etimo, ambasadora SR Jugoslavije u Hagu.
Sudjenje je jedina opcija za optuzene"Konacna sudbina gospode Karadzica, Mladica i ostalih optuzenih je sudjenje u Hagu, pred ovim Tribunalom" - izjavio je nakon jucerasnje svecanosti Dejvid Sefer, spacijalni americki ambasador za pitan ja ratnih zlocina. Za njih, naglasio je Sefer, "nema druge opcije, nema drugog izbora, to je ono sto ce se dogoditi." A dogodice se, po njemu, ili tako sto ce se optuzeni sami predati, ili ce ih izru citi lokalne vlasti, ili ce biti uhapseni u operacijama slicnim onima u Prijedoru i Erdutu. U kracem razgovoru sa novinarima u holu Tribunala, Sefer je kategoricki, kao "netacne", odbio sve interpretacije da je americka vlada, saopstenjem od 2. oktobra ove godine, dala bilo kakve garancije desetorici bosanskih Hrvata koji su se cetiri dana kasnije "dobrovoljno" predali Tribunalu. Americka vlada, naglasio je Sefer, nije dala nikakve garancije ni Hrvatskoj ni optuzenima, vec je samo izra zila svoju spremnost da obezbedi sredstva kojima ce se ojacati sposobnost Tribunala da optuzenima osigura postena i sto je moguce brza sudjenja. |
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |