AMERIKA U POTRAZI ZA RESENJEM NAJNOVIJE IRACKE KRIZE

Telefonske konsultacije Klintona sa Blerom, Sirakom i Jeljcinom manifestuju saglasnost oko maksimalnog pritiska na Sadama Huseina preko UN, ali zasad samo Britanija podrzava SAD da se taj pritisak do puni pretnjom vojnom intervencijom

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Na americkim TV programima od subote uveliko defiluje konvoj ratnog brodovlja, predvodjen nosacem aviona "Dzordz Vasington". Prvo smo ih gledali kako se provlace kroz Suecki kanal, a potom kako se pu nom brzinom spustaju ka izlazu iz Crvenog mora. U medjuvremenu Sadam Husein, kako se ovde pretpostavlja, nece se usuditi da aktivira svoju protivvazdusnu odbranu u pravcu osmatrackih aviona U-2 za ko je je juce najavljeno iz Pentagona da je samo "pitanje trenutka" kad ce se vratiti u nadgledanje iracke teritorije bez obzira na tekucu vrucu retoriku njegovih izaslanika da ce se ove misije UN smatr ati ubuduce "cinom americke agresije, koja nece ostati bez adekvatnog irackog odgovora".

Sve u svemu, najnovija srednjoistocna kriza ulazi u trecu nedelju u znaku odbojnosti Bagdada da se povinuje seriji sve ozbiljnijih zahteva Saveta bezbednosti i odlucnosti Vasingtona (kako je to rekla u subotu Medlin Olbrajt) da se "strategijom intenzivne diplomatije kombinovane sa robustnim vojnim prisustvom u Zalivu, Sadam Husein ubedi u neminovnost promene svog dosadasnjeg kursa oko medjunarod ne kontrole irackih vojnih potencijala".

Vreme prolazi, napetost je sve izrazenija i kljucna dilema u celoj ovoj guzvi sve je prisutnija: hoce li Savet bezbednosti smoci snage da u ovim danima koji su pred nama suoci Irak sa rezolucijom u v idu ultimativnog ili-ili (ili ce odmah biti omogucena nesmetana medjunarodna kontrola svih objekata za koje se osnovano sumnja da se koriste za proizvodnju zabranjenog hemijskog i bioloskog naoruzanj a, ili ce mu biti vracene kompletne ekonomske sankcije, uz prateci vojni udar snaga UN) ili ce, pak, pre toga SAD - podrzane Velikom Britanijom - krenuti u operaciju kaznjavanja Sadama Huseina, bomba rdovanjem i raketiranjem glavnih strateskih polozaja njegovih oruzanih snaga?

Sto se tice 15 zemalja iz sastava izvrsnog tela svetske organizacije, njihovi diplomati nisu tokom vikenda mrdali iz Njujorka, ali su se ogranicili samo na pracenje krize u podrucju Zaliva - sa najav om da ce se danas okupiti na sednici iza zatvorenih vrata, na kojoj ce biti razmotrene eventualne dalje mere povodom irackog (ne)reagovanja na njihovo "ostro predsednicko upozorenje" objavljeno u pet ak.

A sto se tice Amerike, predsednik Klinton je u petak uvece prvo javno upozorio da, kako stvari idu, Irak prakticno nece moci da racuna na oslobadjanje od medjunarodnih sankcija dok na svom celu bude imao Sadama Huseina - ali ne zbog toga sto je svetska zajednica zacrtala to kao nekakav svoj osvetnicki cilj, vec jednostavno zbog toga sto je iracki predsednik (i pored jasnog upozorenja koje je dob io Zalivskim ratom, 1991. godine) nastavlja da vodi politiku koja se kosi sa osnovnim medjunarodnim normama i ugrozava, kao takva, ne samo iracko okruzenje vec i sire nacionalne interese SAD.

Prekjuce, tokom posete Kaliforniji, Klinton je pojasnio sta je tom prilikom htelo da se kaze: "Kriza u koju se sad uslo, ne predstavlja reprizu Zalivskog rata, vec je potrebno setiti se nedavnog sluc aja nevinih japanskih ljudi koji su stradali u metrou kad su teroristi pustili otrovni gas sarin. Ovde se radi o bezbednosti u 21. veku i problemima s kojima cemo se svi suociti u resavanju problema hemijskog naoruzanja. To je isuvise opasno pitanje, koje se mora odlucno resavati jer ce se, u protivnom, stvoriti presedan u dejstvovanju UN. Ja nemam nameru nikoga da plasim; mislim da su veoma dob ri izgledi da se organizujemo i da se vrlo efikasno suprotstavimo tom izazovu. Izuzetno je vazno da sve odgovorne vlade na svetu ucine sve sto je moguce kako se ne bi dozvolilo da postojece velike za lihe hemijskog ili bioloskog naoruzanja dodju u pogresne ruke. Ne sme se dozvoliti neodgovornim ljudima da i dalje razvijaju te kapacitete i da se to naoruzanje postavlja u raketne bojeve glave ili d a se nadje u putnim torbama medjunarodnih terorista".

Bil Klinton nije se zadrzao samo na javnim istupanjima u kampanji podrske za odlucujuci obracun sa Sadamom Huseinom. U subotu je, iz svog predsednickog aviona, bio u telefonskom kontaktu sa britanski m premijerom Tonijem Blerom (jedinim svojim pouzdanim saveznikom u pokrenutom krstaskom ratu protiv iracke hemijsko-biolosko-nuklearne opasnosti), a potom je imao i duze razgovore sa sefovima drzava zemalja koje bi Amerika u ovom trenutku posebno zelela da vidi na svojoj strani - sa Zakom Sirakom (Francuska) i Borisom Jeljcinom (Rusija). Iz Pariza i Moskve - kako je saopsteno novinarima - dobije na je podrska da se razgovara o "daljim merama" protiv Iraka tek kad se bude bespogovorno uspostavilo da su iscrpljene sve diplomatske mogucnosti za resavanje tekuceg spora medjunarodne zajednice sa vladom u Bagdadu.

Glavni posao na diplomatskom terenu, medjutim, obavlja ona kojoj su te aktivnosti u opisu radnog mesta - Medlin Olbrajt. Svoj upravo zapoceti boravak na Srednjem Istoku, drzavni sekretar SAD dopunila je jucerasnjom posetom Saudijskoj Arabiji, a najavljeno je da ce njena turneja obuhvatiti Bahrain i Kuvajt, kao zemlje iz eventualne prve borbene linije, sa cijim ce se liderima razgovarati (kako je najavljeno) o "znacaju zadrzavanja politike izolacije Iraka".