ZAVODJENJE MONETARNE DISCIPLINE POGODICE PONOVO USPESNA PREDUZECA

Ekonomisti upozoravaju da ce ceh politike koju vodi NBJ platiti preduzeca jer je sustina u izvlacenju novca iz privrede uz istovremeno zadrzavanje potrosnje na nesmanjenom nivou

Obecanje Ratka Banovica, viceguvernera NBJ, da ce se do kraja godine smanjiti kolicina novca u opticaju, kao i likvidnost banaka i preduzeca, deo je strategije za smirivanje deviznog kursa i obuzdava nja rasta cena. To se vise ne moze postici direktno preko banaka, kojima je Centralna banka vec zategla kredite i poostrila mere za likvidnost, a najavljeno je da nece biti ni povecanja ionako previs oke stope obavezne rezerve. U ogranicenom instrumentariju, koji im stoji na raspolaganju, monetarne vlasti ce pokusati da kroz dozirane intervencije iz deviznih rezervi postignu oba ova cilja.

To je operacija na ostrici noza s obzirom da je svima jasno da predstoji jos jedna vazna isplata penzija, plata u javnom sektoru i socijalnih davanja, koja ne sme da kasni pred decembarske izbore i z a koju ce morati da se obezbede i puste zamasna dinarska sredstva. Kompenzacija ce biti napravljena na racun deviznih rezervi, ali i tu je neophodan oprez, jer se odredjeni nivo rezervi mora sacuvati za trenutak kada SRJ bude, prema zvanicnim ocekivanjima u narednoj godini, uspela da pokrene postupak regulisanja odnosa sa medjunarodnim finansijskim organizacijama.

Ono sto sada bude reskirano za odbranu deviznog kursa nastojace da se vrati i naplatom deviznih kredita datih za izvoz. Nezvanicno se pominje da je od nekolicine vecih preduzeca vec uspelo da se napl ati desetak do 15 miliona maraka, dok ostali korisnici ovih zajmova mogu racunati na povecan pritisak da devize vrate iz ostvarenog deviznog priliva. Viceguverner Banovic nije slucajno na Centralnom koordinacionom timu Vlade Srbije pripretio da se ovog puta nece tolerisati praksa, "po kojoj devizni priliv treba zadrzavati na racunima u inostranstvu, a onda zagovarati promenu kursa da bi se ispeg lale dubioze".

Njegova sledeca preporuka privrednicima, da "za redukciju novca ne krive NBJ, vec da zajedno sa bankama procene do kog stepena ce se ici u demonetizaciju", znaci sledece: monetarne vlasti ce pokusati da nateraju preduzeca da robu sa zaliha iznesu na trziste, snize cene, prodaju je i tako dodju do neophodnih dinara. Racuna se da ce sledeca transa penzija i plata stvoriti nesto vecu kupovnu moc st anovnistva da bi ova operacija, bazirana na ocekivanom snizavanju cena, mogla da uspe. Da bi obnovili robnu ponudu, odnosno proizvodnju, preduzeca ce morati da uvoze i da na deviznom trzistu potrose dinare za kupovinu deviza. Rec je o uvozu, koji, kako tvrde upuceni, drzava namerava da kontrolise i pre svega usmerava na "strateske potrebe". Nesto deviza prodace se i za uvoz robe, koja treba konk urentski da parira domacim cenama i da natera domace proizvodjace da iz robe predju u dinare.

Istovremeno, monetarne vlasti racunaju da ce smanjena kolicina novca naterati banke i vece privredne sisteme da svoje devize prodaju Centralnoj banci ili da ih upotrebe za uvoz. Neki ekonomisti, medj utim, upozoravaju da je to stabilizaciona politika, ciji ce ceh platiti preduzeca, jer se u stvari radi o izvlacenju novca iz privrede, uz istovremeno zadrzavanje potrosnje na nesmanjenom nivou. Imac emo nizi devizni kurs, iako svi znaju da marka fakticki vredi vise, ali i vece gubitke, narocito kod izvoznika, jer svi troskovi proizvodnje nezadrzivo rastu. Tako ce u ovoj godini, na primer, amorti zacija biti povecana za 7,5 milijardi dinara, bruto plate u odnosu na lanjske za 50 odsto, a nematerijalni troskovi ce biti veci za desetak milijardi dinara, sve to uz nepromenjeni kurs. Devizne reze rve ce se trositi na uvoz svega i svacega, domacu robu ionako nema ko da kupi, a preduzeca koja ce iz deviznog priliva morati da vrate kredite, za sledeci ciklus proizvodnje bice prinudjena da jurcaj u po bankama da bi uzela pet puta skuplje kredite i zakopala se kroz novo dodatno zaduzenje, tvrdi dr Jovan Rankovic.

Trenutno smirivanje deviznog kursa posledica je nedostatka dinara, a zaustavljeni rast kamatnih stopa, koje se u proseku ponovo vrte izmedju 5,5 i 6,5 odsto mesecno, posledica je sve manjeg broja sol idnih platisa kojima se moze pozajmiti novac. Oni koji su u tom pogledu sigurniji duznici, polako dolaze u situaciju da ne pristaju na vise kamate.

B. Jager