Deklaracija ministara inostranih poslova EU upucena gradjanima SRJ izmedju pretnje i opomene

U evropskom "obracanju narodu" mozda se nalazi klica napustanja svesti da je ovo rukovodstvo najvazniji faktor mira i stabilnosti, smatra Milivoje Maksic, Djordje Djurisic: Uloga Jugoslavije i ovog r ezima u sprovodjenju Dejtona je velika. Branislava Alender: Evropa veruje da ovde postoji narod koji zeli promene

Dragan Bisenic

"Sta njih briga sto smo zaostali", odbrusio je lider radikala Vojislav Seselj na pismo ministara spoljnih poslova Evropske unije, prosle sedmice, iako je uveren da ce mu to pismo pomoci da pobedi na izborima. Iako je to pismo delom usmereno i protiv njega, lider radikala je u njemu nasao nesto sto podrzava njegovu poziciju, kao sto su i sve druge stranke nasle delove koje podrzavaju bas njihovu politiku. Demokratska stranka je zakljucila da Deklaracija podrzava bojkot, JUL je uocio da Evropa podrzava opredeljenja te stranke. Pismo je, medjutim, upuceno narodu i pitanje je hoce li narod u nj emu naci nesto za sebe?

U devet tacaka evropski ministri, reklo bi se u blagom tonu, iznose svoja ocekivanja od jugoslovenskih gradjana, priznajuci vaznu ulogu SRJ u regionu i Evropi. Medju najupadljivijim porukama nalaze s e one koje ukazuju da "nacionalistickim i etnocentricnim pozicijama nema mesta u savremenoj Evropi", da se SRJ ocekuje "puno postovanje demokratije i ljudskih prava, angazovanje u prilog pravednog mi ra ostvarivanjem dejtonskih i drugih sporazuma kojima je okoncan rat, podrazumevajuci tu i punu i nicim ogranicenu saradnju s medjunarodnim sudom za bivsu Jugoslaviju", "konstruktivan pristup u resav anju etnickih i manjinskih problema u regionu, a posebnu na Kosovu".

U svakom slucaju, ovo pismo nalazi se u kontekstu drugih pitanja koja su bitna za spoljnopoliticki polozaj Jugoslavije. Prvo je pitanje sukcesije i s njom povezanog problema ratne stete koje je posta vljeno ovih dana. Drugi problem su pregovori s medjunarodnim finansijskim institucijama. Treci krug problema povezan je sa izbornim neizvesnostima u Srbiji i Crnoj Gori i rastucim opredeljenjima bira ca koje pokazuje otklon od priblizavanjima stavovima medjunarodnih faktora.

Razmatrajuci ovo pismo clanovi Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji veruju da je ono nesto izmedju "poslednje opomene i oprostaja s nadama da moze doci do zaokreta" (Aleksandar Ne nadovic) i poruke koja treba da umiri vlastitu savest, a sto sve skupa "moze biti odlicno za Seselja pred ove izbore", kako je poluglasno prokomentarisano na sastanku Foruma.

Nekoliko clanova Foruma osvrnulo se na problem utilitarnosti pisma za radikalskog lidera. "U poruci je jasno da se osudjuje nacionalna izolacija kao osnovni uzrok sadasnjih problema Jugoslavije. Zbog toga ste tu, kaze se, a krivica se ne moze pripisati ni Evropi, ni medjunarodnoj zajednici. Najvazniji je kraj gde se implicite kaze: "Sami ste izabrali sadasnju sudbinu i sami bi trebalo da se odlu cite da li zelite nesto drugacije". Moze biti i da je Seselj u pravu kada kaze da on uvek posle takvih poteza iz sveta dobije dodatne glasove, ali bez obzira na to, sto je receno, mora da se kaze", u pozorava bivsi ambasador SFRJ u SAD Zivorad Kovacevic.

Onoliko koliko je ambivalentna prema Seselju, vlast je ambivalentna i prema ovom pismu, smatra Novak Pribicevic. "Normalna zemlja bi odgovorila na ovo pismo u kojem se zaobilaze vlada i drzavne insti tucije. Vlast to ne cini, ali pribegava falsifikovanju sadrzaja poruke i njenom marginalizovanju. Porukom se akcenat ne stavlja na uzajamnu povezanost naroda i vlasti, nego na to da se Srbiji pred vr atima pojavljuje fasisticki nacionalizam. Rezim nije siguran kako bi reagovao na to, kao sto ne zna kako bi reagovao na uspon Seselja. Ta ambivalentnost ce sigurno imati posledica smatra Pribicevic.

U izvesnoj "kreativnoj logici" moglo bi se kombinovati i s mogucnoscu da evropsko "obracanje narodu" ne bi moralo da znaci samo kritiku, nego i podrsku vlastima, ukoliko ona ozbiljno zeli da izadje u susret zahtevima medjunarodne zajednice - prvenstveno prema saradnji s Haskim tribunalom i polozajem Kosova. Istrazivanja javnog mnjenja ne pokazuju da raste spremnost javnosti na popustanje i udovo ljavanje zahtevima iz sveta. U politickim strankama ta spremnost je takodje rasporedjena na slican nacin. Obracanje narodu, stoga, mozda je proizaslo iz evropskog verovanja da je narod manje raspoloz en na popustanje, nego sto je to vlast. Izjava predsednika Komiteta za medjunarodne odnose JUL-a Vladimira Stambuka da tom deklaracijom "Evropa pokazuje da sledi opredeljenja JUL-a" kao i cinjenica d a se ovim povodom oglasio JUL a ne SPS, otkriva da i u samoj vlasti postoji disperzija prema stavovima iz sveta.

Za Ljubisu Sekulica, objasnjenje Stambukovih reci nalazi se u nacinu na koji je Deklaracija prezentovana u "Politici" i oficijelnim medijima. Izostavljeni su svi stavovi koji remete tu ideju, a poruk a je plasirana na sporednim stranama, kaze Sekulic, pozivajuci predstavnika EU u Beogradu da protestuje zbog tog falsifikata.

Poruka ostavlja dovoljno prostora i tumacenju da bi Evropska unija, umorna i bespomocna, mogla da digne ruke, opase nas nevidljivim zidom i ostavi nas da se krckamo u tom sosu, kaze Milivoje Maksic. Ali, to sto se obracaju gradjanima, moze da znaci da se napusta teza o tome kako je ova vlast i ovo rukovodstvo ono koje svetu moze da garantuje mir i stabilnost u regionu. Ono u sustini predstavlja apel na sire budjenje demokratske svesti iz koje bi proisteklo vrenje, a u tom vrenju i odgovarajuce snage koje bi mogle da budu nosioci demokratskih procesa. U ovome moze se prepoznati uverenje Evro pe da tek treba da se stvori neko ko je u stanju da ponese demokratske procese, a tu mogu znacaj da dobiju mnoge nevladine organizacije, udruzenja ili reformske tendencije, poput ove u Crnoj Gori, ka ze Maksic.

Na sadasnjoj politickoj sceni, ukljucujuci opozicione i kvaziopozicione snage, medjunarodna zajednica ima svojih simpatija kojima tu i tamo daju neku nagradu, ali ona ne vidi nijednu organizovanu sna gu koja bi mogla da bude politicki delatna, dodaje Milivoje Maksic.

Za Branislavu Alender jasno je da postoji narod koji zeli promene ali nema mesta uverenju da ce Unija napustiti svoj regionalni pristup. "Verovatno da se nece ubuduce posezati za sankcijama, a ove po vlastice koje ima Jugoslavija, prakticno su nikakve. Ukoliko se izbori okoncaju na solidan nacin, mogucno je da ce nam biti dodeljena i sredstva iz PHARE programa. Vidi se da ni republike koje su bol je ocenjene u Uniji nisu dobile bog zna kakva sredstva. Dok se dodje do povezivanja bivsih jugoslovenskih republika, jasno je da nece biti vise sredstava", kaze Branislava Alender.

Sa stanovista neophodnosti privrednih reformi, nedavno odrzana konferencija u Beogradu, signal je da SAD pokazu da zele da razgovaraju s vlastima o reformama, ali i da poruce sta se ocekuje od vlasti , kaze dr Miroljub Labus. Obracanje Marka Medisa, po recima Dusana Lazica, ima iste poruke kao i Deklaracija ministara EU. Po Labusovoj interpretaciji, to obracanje trebalo je da upozori na tri mita: da smo zrtva, da je nas slucaj drugaciji od drugih i da se sada sve vraca u normalno stanje.

- Oni zele da nam pomognu, po uslovom da mi to sami zelimo. Oni ne traze ispunjavanje svih uslova, nego da se krene u tom pravcu, nakon cega bi i njihova reakcija bila pozitivna. Djunicev govor bio j e kratak. Ocligledno je da bi on zeleo reforme, ali da on nema mandat za to. Amerikanci se jos nadaju da bi Milosevic mogao da okrene curak i da postane reformator, kaze Labus.

Po njegovim recima, Amerikanci bi mogli da imaju povoljniji stav prema Djukanovicu, buduci da njega ne zanimaju Hag ni Kosovo. Osim toga, on je jedini predsednik izabran glasovima etnickih manjina.

Raniji guverner NBJ Dragoslav Avramovic siguran je da ce Amerikanci veoma brzo pomoci Crnoj Gori. Puno moze da se uradi direktnim ulaganjima. EXIM banka to moze da ucini, a lako ce se naci pravno obr azlozenje. Poziv Djukanovicu u SAD sasvim je ozbiljna stvar, zakljucuje Avramovic.