Povratak u stvarnost

Pise: Petar Lukovic

Vratim se u Srbiju, ukljucim televizor i - stvarno: divna je Srbija. Milance sigurno pobedjuje, Voja Zemunac trijumfuje, a Vuk Draskovic ostaje neporazen. Milosevic u Kini. Novi savezni tandem bez ko rmilara: Kontic-Lilic. Na TV "Palmi" jos uvek emituju pornice. Jugoslavija pobedila Madjarsku. Zima ce biti kratka i topla.

Kad se coveku dogodi takav maler da pune tri nedelje bude Srbin Van Srbije (SVS), odsecen od svoje matice, izgubljen u zloglasnim avenijama Pariza i Londona, okruzen ljudima koji ne znaju nijednu srp sku cirilicnu rec, lisen objektivne TV-informacije, ostavljen na milost i nemilost tudjinskim medijima koji ne mare za Srbiju, suocen sa gradovima u kojima vozovi, neprirodno, idu ispod zemlje a ne B rzim SPS Prugama, izolovan od srpskih demokratskih lepota, daleko od stabilnog dinara a tako blizu nestabilnom franku i impotentnoj funti - kad se, dakle, sve to sruci na krhka pleca ovog kolumniste, svakako cete razumeti da je pomenuti jedva cekao da sa one strane preskoci Spoljni Zid Nepravednih Sankcija (SZNS) i da se, koliko ga avion nosi, cim prije vrati u Domovinu, tamo gde su ljudi meki i topli, uljudni i tolerantni, tamo gde vlada razum i mir, tamo gde rata nikad nije bilo, tamo gde dan zapocinje osmehom a zavrsava smehom, tamo - u Srbiju!

Sunce tudjeg neba nije me grejalo ni upola tako energicno kao sto to radi Beogradska elektrana; ususkan cebetom uz radijator, saznavao sam sve ono sto sam, svojom krivicom, ova tri uludo potrosena tj edna propustio. Vest da je Milan Milutinovic Novi Kandidat Partije Za Predsednika Srbije, samo mi je dokazala da Pariz & London nikad nisu culi za samoupravnu parolu "Birajmo najbolje"; njihovi minis tri inozemnih poslova, recimo, nemaju ni teorijske sanse da jednog dana postanu predsednici Bretanje & Juznog Velsa, a Milan (od milja zvan Milance) ne samo da ima teorijsku sansu da bude Kalif Umest o Kalifa (KUK), nego s Kalifom ruca u Pozarevcu, gleda Kalifa u oci, svojom casom dodiruje Kalifovu casu, caska s Kalifovom suprugom, ne mora niko nista da nam kaze, sve nam se samo kazalo, Kalif pod rzava Milanceta, dok je Kalifa bice i Milanceta, nije Milance Lilke pa da se zadovolji prestiznom funkcijom Konticevog zamenika, hoce Milance, s pravom, ono sto mu pripada, jos samo da bude dovoljno glasaca pa ce Pariz & London videti cija majka predsednicku vunu prede!

Vest da se Vuk Draskovic po 267. put kandiduje za Kalifa, najavljujuci svoju 267. uzastopnu pobedu - znacila mi je vise od krajnje besmislenih setnji ruznim pariskim ulicama; narocito mi je bilo simp aticno sto su Stozera Demokratske Opozicije U Srbiji (SDOUS) podrzale cak dve najvece stranke - Srpski pokret Danice Draskovic & Srpski pokret Milana Bozica, cime je, kao i obicno, obezbedjena Stozer ova pobeda ili makar njegov trijumfalni poraz u prvom krugu.

Sto se dvuga Voje Zemunca tice, na njega nisam prestajao da mislim dok sam besciljno lutao arapskim, africkim, polinezijskim i ostalim antisrpskim kvartovima u predgradju SAO Pariza & SAO Londona. Ko liko opstinskih stanova u kojima ne zive Srbi! Koliko mesta za nove kioske! Koliko prostora za prirodno ociscenu granicu Kavlobag-Gar de Lion-Soho-Vivovitica! Koliko citalaca za "Zemunske novine"!

Shvatate, naravno, da Srbinu tamo daleko od Srbije, nikad i nigde nije lako: presrecu vas neprijatelji i s ljubomorom pitaju - otkud vama tako fantasticni predsednicki kandidati? Gde ih nalazite? Kak o ih hranite? U cemu je tajna njihovog mentalnog zdravlja?

Sa setom u ocima i bolom u grudima, milioni Francuza & Engleza koji su me sa zaviscu propitivali - nikako nisu mogli da dokuce kako to da Moj Predsednik ovih dana putuje u Kinu, a ne samozvani Sirak i takozvani Bler; steta je sto mi nemamo Predsednika Milosevica kao Predsednika Milosevica - umeli bi, tiho, sapatom, da mi se izjadaju inostrani gradjani, vekovima odviknuti od demokratskih navika i obicaja, lako prepoznatljivih u nasmejanom licu Mog Jedinog Predsednika. Zajedno bi se, odmah - mase inostranih gradjana & ja - slozili da je na Zapadu nesto trulo: lazni sjaj izloga i okicenih ulic a uoci Bozica (Milana), ne uspeva da sakrije ogromno razocarenje, apatiju i svakodnevnu borbu za opstanak u surovom kapitalistickom sistemu, u kojem se radi od devet do pet, s bednom pauzom za rucak od dva sata, u nedokratskom okruzenju koje dozvoljava da i nepriznate nacionalne manjine preko radija pustaju svoje arapske pesme u cijim se stihovima lamentira za zeljom da u Parizu & Londonu imaju makar deo ljudskih prava koja su zagarantovana, bolje reci zacementirana Albancima na Kosovu, Muslimanima u Sandzaku a narocito Hrvatima u Zemunu.

"Da imamo makar Vuka" - kazu mi predstavnici engleske burzoazije, objasnjavajuci da bi s njim "ponovo stekli pobednicki mentalitet" i "vratili nacionalni ponos".

"Odlican vam je taj Voja" - sapucu mi na uho delegati francuske aristokratije, impresionirani izgledom zemunskog keja u suton cik zore.

"Maher je Milance, blago vama" - sa uzdahom mi se poverava konobar u jednom od onih odvratnih pariskih barova koji vecito zele da izgledaju kao beogradske birtije.

"Divna je Srbija", eho je koji mozete cuti iz usta francuskih & engleskih staraca, starica, nejaci, mladih radnika samoupravljaca, penzionera i narocito postene inteligencije razlicitih boja koze.

Vratim se u Srbiju, ukljucim televizor i - stvarno: divna je Srbija. Milance sigurno pobedjuje, Voja Zemunac trijumfuje, a Vuk Draskovic ostaje neporazen. Milosevic u Kini. Novi savezni tandem bez ko rmilara: Kontic-Lilic. Na TV "Palmi" jos uvek emituju pornice. Jugoslavija pobedila Madjarsku. Zima ce biti kratka i topla.

I, jebi ga: posle kazu - Pariz & London!

Samo ako bas mora i to na nekoliko desetina decenija!