Mundijal nas nasusni

Deveto ucesce Jugoslavije (prvo za SRJ) na svetskom fudbalskom skupu svalilo je veliki deo tereta s pleca sportski opredeljenog dela naroda. A i onog drugog kome je dosta poraza, ma kakvi oni bili

Borivoje Karaulic

Kada se jugoslovenska fudbalska reprezentacija 24. aprila 1996. godine protiv Farskih Ostrva otisnula u veliku avanturu, jedino je izvesno bilo da ce to biti poslednja sansa sjajne generacije da se, posle osam godina, dokopa zavrsnice svetskog prvenstva. Posle svega sto se dogodilo od poslednjeg ucesca "plavih" na Mundijalu 1990. u Italiji, cela prica dobila je na mnogo vecoj tezini nego sto su to "samo normalne" kvalifikacije za SP. Izbaceni s dva evropska i s jednog svetskog prvenstva, najbolji fudbaleri ove Jugoslavije naprosto su morali da pokazu zube i prikljuce se privilegovanoj grupi iduce godine u Francuskoj.

Posao je, dakle, bio dvostruko tezak: startujuci na zrebanju u Parizu cak iz cetvrtog sesira, Jugoslavija je morala da racuna da ce ispred sebe imati tri bolje kotirane reprezentacije. Kasnije se isp ostavilo da Ceska i Slovacka nisu bile ekipe od kojih je trebalo strepiti, pa je "plavima" ostalo da sa Spanijom mere puls na fudbalskom trzistu.

Drugi teret, koji se navalio na pleca nasih rasutih internacionalaca, bila je sankcionisana ju-politika koja je - ma kako sport bezao od toga - uticala i na omiljeni nam fudbal. U takvoj situaciji iz voz najboljih fudbalskih kadrova, pokazalo se, bila je dobra investicija. Sklonjeni od sumorne svakodnevice, ususkani u najbolje evropske klubove, oni su mogli da s manje opterecenja zavrse zadati po sao, nego sto bi to bili u stanju da se ostali u onemocalim klubovima odakle su potekli.

Sklapanje mozaika

Prva "nervoza" takve vrste pojavila se jos prilikom izbora Slobodana Santraca za selektora. Otkud pa sad on pored toliko poznatijih strucnjaka - pitali su se mnogi, zaboravljajuci da tog jalovog posl a niko nije hteo da se prihvati. Rasuti po poznatim svetskim klubovima opusteno su sacekali odluku Miljana Miljanica. Sa skucenim izborom, prstom je pokazao na jedinog koji mu je ostao u Savezu - San traca. Nas najbolji strelac svih vremena i skromni reprezentativac, s pocetnickim znanjem u strucnom poslu, prihvatio se nezahvalnog zadatka da dovede "plave" tamo gde smo svi zeleli. Verovatno bi i neko drugi s ovakvom ekipom isto to uradio, ali je cinjenica da se to dogodilo upravo Santracu.

Bice to, dakle, deveto ucesce Jugoslavije (ili prvo SRJ) u zavrsnici svetskih prvenstava. Iako smo skloni da brisemo sve ono sto smo postigli u "nekadasnjem sastavu", podsetimo se svih ucesca "plavih " (barem je boja ostala ista) na proteklih osam, od ukupno 15 prvenstava.

Kratak pregled prvenstva

Drugo Svetsko prvenstvo (1934, Italija) proteklo je bez Jugoslovena koji nisu uspeli u kvalifikacionoj grupi sa Svajcarskom i Rumunijom. Isto se ponovilo cetiri godine kasnije (1938, Francuska) a odl azak je sprecila Poljska.

Brazil 1950. - Plasman na 4. svetsko prvenstvo Jugoslavija je izborila posle dramaticne "majstorice" s Francuskom u Firenci (3:2). U grupi s Brazilom, Svajcarskom i Meksikom zauzela je drugo mesto i tako zavrsila svoje ucesce na SP. Odlucujucu utakmicu s Brazilom "plavi" su poceli s deset igraca jer je Rajko Mitic, izlazeci na teren, u tunelu povredio glavu. Pojavio se nakon dvadesetak minuta ka da je domacin vodio sa 1:0 (2:0 na kraju). Nas sastav: Mrkusic, I. Horvat, Broketa, Z. Cajkovski, Jovanovic, Djajic, Vukas, Mitic, Tomasevic, Bobek, Z. Cajkovski.

Svajcarska 1954. - Jugoslavija je do Petog prvenstva dosla "preko" Grcke i Izraela, da bi se potom u grupi nasla s Brazilom, Francuskom i Meksikom. Ponovo je zauzela drugo mesto, ali je ovog puta sis tem omogucio da se nadje u cetvrtfinalu. Pamti se mec s Brazilom (1:1) i blistava partija Milosa Milutinovica. U cetvrtfinalu je porazena od SR Nemacke (0:2) autogolom Ivice Horvata u 10. minutu i po gotkom Rana. Sastav: Beara, Stankovic, Crnkovic, Cajkovski, Horvat, Boskov, Milutinovic, Mitic, Vukas, Bobek, Zebec.

Svedska 1958. - Posle uspesnih kvalifikacija s Grckom i Rumunijom, Jugoslavija je na Sestom SP bila u grupi s Francuskom, Paragvajem i Skotskom. Opet je zauzela drugo mesto i opet se u cetvrtfinalu n amerila na SR Nemacku (0:1). (Da bi sve bilo isto, pobrinuo se strelac - Ran) Igrala je bez povredjenih Beare i Sekularca, a selektor Aleksandar Tirnanic je posle meca rekao: "Biti toliko premocan a ne postici gol, slucaj je za psihijatra". Odlucio se za ovu ekipu: Krivokuca, Sijakovic, Crnkovic, Krstic, Zebec, Boskov, Petakovic, Ognjanovic, Milutinovic, Veselinovic, Rajkov.

Cile 1962. - Posle kvalifikacija s Poljskom i Juznom Korejom, "plavi" su se u Cileu nasli u Prvoj grupi, zajedno s Urugvajom, Kolumbijom i SSSR. Poraz od SSSR (0:2) i pobede protiv Urugvaja (3:1) i K olumbije (5:0) dovele su ih na drugo mesto i u cetvrtfinale sa, pogadjate - SR Nemackom. Ovog puta bili su bolji (1:0, Radakovic) i tako izborili pravo da se u polufinalu sastanu s Cehoslovackom, na cijem je golu bio izvrsni Srojf. Porazeni su sa 1:3, kao i u borbi za trece mesto protiv Cilea (0:1). Cetvrtu poziciju na svetu obezbedili su: Soskic, Durkovic, Jusufi, Radakovic, Markovic, Popovic, Kovacevic, Sekularac, Jerkovic, Galic i Skoblar.

Dugih 12 godina cekalo se na naredni Mundijal. Da ne odemo u Englesku 1966. godine "pobrinuli" su se norveski amateri (3:0!) Nije nas bilo ni cetiri godine kasnije (Meksiko, 1970.) jer smo u kvalifik acijama zauzeli drugo mesto - iza Belgije, ispred Spanije i Finske.

Nemacka 1974. - Do 10. svetskog prvenstva Jugoslavija je stigla zahvaljujuci golu Katalinskog u cuvenoj "majstorici" sa Spanijom u Frankfurtu (1:0). U grupi na SP bila je prva, ispred Brazila, Skotsk e i Zaira. Po dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe podeljene su u dve polufinalne, a mi smo se nasli sa SR Nemackom, Poljskom i Svedskom. Izgubili smo sva tri susreta i ostali na zacelju tabele. Ig rali su: Maric, Buljan, Hadziabdic, Oblak (Jerkovic), Katalinski, Bogicevic, Popivoda, Karasi, Surjak, Acimovic, Dzajic (Petkovic).

Spanija 1982. - Preskocivsi Argentinu 1978. "zbog" Spanije i Rumunije, Jugoslavija je na 12. SP dospela posle uspesno zavrsenih kvalifikacija s Luksemburgom, Danskom, Italijom i Grckom. Zastala je ve c u prvom krugu posle katastrofalne "greske" sudije Sorensena u mecu sa Spanijom (1:2). Sastav: Pantelic, Krmpotic, Stojkovic, Gudelj, Zajec, Jovanovic (Halilhodzic), Zl. Vujovic (Sestic), Petrovic, Susic, Sljivo, Surjak.

Italija 1990. - Jugoslavije nije bilo na SP 1986. u Meksiku, a tamo se nije probila zbog lose odradjenih kvalifikacija s Luksemburgom, Francuskom, Bugarskom i Nemackom DR. Nece je biti ni 1994. u SAD , zbog sankcija, Italija 1990. ostala je poslednje njeno predstavljanje na ovoj vrsti takmicenja i, svakako, poslednje za SFRJ. Bila je to mocna ekipa, predvodjena sjajnim strategom Ivicom Osimom, ko joj je samo nesrecna kocka s penala protiv Argentine oduzela mogucnost da se plasira bolje od petog mesta. U tom susretu nastupili su: Ivkovic, Spasic, Vulic, Sabanadzovic, Jozic, Hadzibegic, D. Brno vic, Prosinecki, Susic (Savicevic), Stojkovic i Z. Vujovic. Pre toga "plavi" su se, golovima Stojkovica, revansirali Spancima (2:1).

Sta nas ceka

Deveto ucesce Jugoslavije (prvo SRJ) na svetskom fudbalskom skupu svalilo je veliki deo tereta s pleca sportski opredeljenog dela naroda. A i onog drugog kome je dosta poraza, ma koje vrste bili. Osi m ako se nije doslo u fazu kolektivne rezignacije gde ni ovaj veliki sportski uspeh vise ne moze pomoci.