Nedelja, 16. novembar 1997.

Dnevnik

Na crnom brodu sa mnogo kapetana

Svi smo mi na ovo odumiranje strasti zivota koje je pocelo davno, i kulminiralo od 91, odgovarali povlacenjem u svoj unutarnji krug bica. Bice koje boli i trza se na svaki sum, na galamu, razbijene iluzije. Leci se umetnoscu

Pise: Marija Simokovic

7. novembar, petak

Mesec je jarebike. Ako hocemo da se napunimo energijom ovog drveta treba da mu stanemo okrenuti ledjima, jer energija naseg tela struji ledjima nagore te tako dospevamo u harmoniju sa energijom drvec a. Bioenergija drveca je sto puta veca od covekove. Dvadeset petog novembra pocece vreme zove i trajati do 22. decembra. Vreme jarebike i vreme zove. Ko je dao imena drvecu?

Pokusavam da ne mislim na stvarnost. Hocu da zaboravim kako nas saplicu posledice neimanja, kako se grabimo tek da sustignemo sledeci dan, da nam glava bude jos malo nad vodom, da budemo validni i sp remni na letargiju. Hocu da zaboravim, ali posmatram. Ako pisac prestane da posmatra, kaze Hemingvej, on je gotov.

Usnila sam crni brod bez posade sa mnogo kapetana na pramcu i nevidljivim veslacima u potpalublju. Ja sam sedela na visokoj polici za knjige i posmatrala kako jedra jedno po jedno opadaju, prizore me njanja zastava, presvlacenja kostima i sve je bio jedan bruj trenja kapi o kapi i ugodnog mirisa knjiga i morske soli. Najednom me je jedan od kapetana pozvao naredbodavnim tonom da sidjem i pridruz im im se. Probudio me uzasan strah da cu u toj galami morati da se smesim kao da se nista ne dogadja. Zar je san bio toliko strasniji, od stvarnosti, upitala sam se. Profesor snova dr Ivan Nastovic p rvo bi upitao: a koji je bio okidac za vas san? Uvek me zbunjuje to pitanje jer u jednom danu imam toliko jakih emocija i dozivljaja na ivici brijaca. Ali za ovaj znam, kao i kad sanjam smak sveta. G ledala sam se oci u oci sa stvarnoscu. Dugo, uporno, strastveno. Rvacki. Dobila uvide, strasne ko ujedi strsljena, zmije, ajkule. A otrov uvida treba dozirati umereno, kaze Jung. Ja sam htela da vidi m koliko odjednom mogu da izdrzim. Zaboravljajuci da stvarnost sece dusu kao dijamant staklo.

Cekam da uradim poslednju korekturu za novu knjigu "Medjurecje". Zovem "Stubove kulture", Gabi nije uspela da ukuca ispravke. Vidim je u njenom ambijentu, zamisljam vrata u dvoristu pred kojima je je dno drvo sa crvenim liscem. Cujem kako govori o kompjuterima koji dva dana nisu radili, i pitam je za njenog divnog macka Cedu koji najvise voli da skace po tastaturama. Ostavila sam ga kod kuce, kaz e. U ponedeljak cu zavrsiti. Spustam slusalicu uverena da moram danas da odem do jarebike, napunim se energijom, nadjem Mazalov list i urucim ga Tolkinu. Da li je Gombrih ozbiljno mislio kada je napi sao kako takva stvar kao sto je umetnost ne postoji, postoje samo umetnici.

Uvece u "Cvijeti", kod Baneta, a sred Kalemegdana, sa Savom Babicem i Ljiljom. Najlakse je pricati o besmrtnosti kada pricas o obicnim stvarima. I naravno o Hamvasu. Koji o najvecim temama prica jedn ako kao o vinu, cvecu, ajnpren supi. Sve to sa uzasnim ali savladanim bolom u vilici. Nad kavijarom i lososom promovisanim za svedskim stolom Baneta Blagojevica, medju stotinak prijatelja, a povodom 15 godina Restorana. Pozivnice sa zlatotiskom uredno primljene. Televizija snima, a muzicari sviraju madjarsku cigansku muziku.

8. novembar, subota

Noc probdevena zbog Hermesa Trismegistosa. Ali ne zbog egipatskog autora Tabule smaragdine, vec zbog upale zivca u zubalu. Kazu da se zove trigeminos, ali nisam u stanju to da pamtim pa sam mu nadenu la meni bliskije ime. Subota je zaludan dan ako trazite stomatologa u Beogradu. Nista ne radi i niko nije tu. Cari velegrada. Tako se covek zacudi kad niko nece da vidi njegovog Hermesa. Tek kada vam je potrebna pomoc vidite kako se veliki grad raspada, kako nista ne funkcionise, kako je Potemkinovo selo nacinjeno od medijske stvarnosti u kojoj sve radi, zivi, dezura za vas, podredjeno interesu gradjanina pokornog i njegovog dugog i sve lepseg zivota. U stvari sve dezura i ceka iz nekog drugog, vama nepoznatog, mozda misticnog razloga. Najednom u pasijansu koji se pred vama otvara vidite d a je u stvari sve neka tesko odrziva fatamorgana, imitacija zivota, mesto uokvireno reklamama i ubodima nozeva, realnih koliko i metaforickih. Gde je onaj grad iz vase pesnicke radionice, iz dana glu varenja, velikih ideala, putovanja i nadletanja. Ipak, treba imati i malo srece i nekoliko zaista dobrih prijatelja. Najzad lekar Olje Ivanjicki, dr Zivkovic, pruza ruku spasa - daje adresu dr Dejana Radunovica koji, kakvo cudo, radi subotom popodne! Eureka. Nasmejan, njemu je bilo jednostavno. Posle malo olaksanja, noci u kojima se gledaju zvezde nad nama i moralni zakon u nama, kako bi rekao d obri stari filozof iz Kenigsberga. I onda jos jace. Izmedju talasa bolova u celoj glavi i na pragu gubljenja, mislim na tezu filma "Sjaj" koji sam upravo odgledala na kaseti. Da li je umetnost jedina lekovita? Ili je stalna telefonska veza sa divnim dr Beli Stojanovicem, prijateljem mnogih umetnika, i njegova neprekidna briga gonela nesto nalik perspektivi ozdravljenja? Izjutra zove Edi Dojc, s grckog prevodi jednu tek rekonstruisanu Euripidovu dramu. Cita mi prevod i malo timari Hermesa. Bio je, kaze, donedavno na ostrvu u Grckoj gde vlada matrijarhat. Prica plasticno, o brdu na kojem je j edini izdrzao 48 dana. Kardiolog, pesnik, prevodilac i setac, Edi koji uskoro brani doktorsku disertaciju iz istorije medicine - na grckom. I koji ume da prica lude stvari o prapticama.

Svi smo mi na ovo odumiranje strasti zivota koje je pocelo davno, i kulminiralo od 91, odgovarali povlacenjem u svoj unutarnji krug bica, pomisljam. Bice koje boli i trza se na svaki sum, na galamu, razbijene iluzije.Leci se umetnoscu.

9. novembar, nedelja

Nedelja je los dan za dobra dela, kaze Dijamel u "Salavenovom dnevniku". Povlacim prste po geografskoj karti i ostavljam otisak prsta svugde gde sam ikada bila. Po prirodi pesnik - klaustrofobicar, n e podnosim nemogucnost prohodnosti kroz crvene i plave, zelene I tanke zute linije mape. Kada neki covek treba da umre, prethodno se rasprsi njegova zvezda, kaze Uspenski, to je njegov ascedent, njeg ova FIGURA COELI. Jer iznad neba koje, samo po sebi, stoji nad njegovom figurom, postoji jos jedno nebo u kome on pociva celokupnim svojim bicem. - A sta kada jedna zemlja umire? Nastavlja li ona da postoji tamo, u onom drugom nebu, i hoce li je ikada iko videti?

Jona je zavrsila vez, sjajno ukomponovane boje. I tako profesionalno. Tragamo za srecom u lokalu. Mikroplan kao mogucnost prividjanja punog zivota. Pomisljam na decu koja otkrivaju svet umetnosti nes klon suzavanju. Mogu li da zamisle geografiju u koju se prstima otiskujem i mogucnost putovanja u svakom trenutku u svakom pravcu. Ili su prosto udrukovala svoja imena u listu cekanja na bolju stvar nost, na misticnu moc vidjenja onog drugog neba, menjala dan za noc, naucila da zatcena u zadatom klaustrofobicnom traze i sire svemire u sebi. I srecom, uz najbolju drugaricu - umetnost, to postaje i moguce.

10. novembar, ponedeljak

Gabi poslala knjigu. Ispravljena-vracena. "Medjurecje", knjiga o pesku, vitezovima, pamcenju Subotice, njenim junacima i junakinjama, ljudima i kapijama, knjiga koju volim. Na svom neprekidnom putu i zmedju dva grada - Subotice i Beograda - cesto kazem da u stvari zivim u Novom Sadu. Idem autoputem i vidim ptice lete pogresnim smerom. A negde u sebi znam pouzdano - novembar je. Lete u ogromnim ja tima sa juga na sever, divlje patke i ostala bulumenta, kroz nestvarnu maglu koja se dize sa svelih kukuruza. Da li se to mozda meni pricinjava, pitam se. Ali sta - da je novembar ili da su ptice iz nekog svog razloga promenile smer putovanja. Nejasan strah prozima mi zglobove. Neko pored mene kaze - bice duga i topla jesen. Hvala Bogu, pomisljam, sto neko zna odgovore na neizrecena pitanja. Bi ce da se, kako kaze Euklid, u izvesnim posebnim i veoma tajanstvenim okolnostima neki parni brojevi ponasaju kao neparni.

Zorica Jevremovic zove na svoju predstavu "Saputave devojke". Za odredjen - iskljucivo zenski krug. U sedistu Autonomnog zenskog centra protiv seksualnog nasilja... Vise bih volela da nije postojala potreba za osnivanjem ovakvog i slicnih centara. I da stvarnost ne bude probusena mecima nasilnih smrti. Ko ce nama osladiti gorke vode od Mare? Kao Mojsije sto je - ozednelim Jevrejima u pustinji iz medju bezanja i stizanja.

U Subotici, nema zurbe. Sve je u laganom i harmonicnom proticanju poznatih slika. Ulazak u bajku to je ulazak u moj grad. Dan je uvelican suncem i ima sasvim veliku dioptriju. Pravi prijatelji ostaju na mestu i kada se sve pomera. Mama je jos uvek najlepsa devojka, a tati su nepoznate ruke obrale vinograd. Subotica se ne moze ebosirati. Uzezuje se u vas svakim svojim detaljem. Precizno. Zauvek.

11. novembar, utorak

Gradnja drvenog konja bila je Odisejeva zamisao. Dakle on je bio pravi pesnik. Uostalom, ne pise uzalud Egon Friedel kako je ceo svet nacinjen za pesnika, da njega oplodi, i da istorija sveta i nema drugi sadrzaj osim ovog. I zaista, kad naidjem na pravu pesmu, potpuno stajem u njen okvir. "Od svega sto su me ucili utekao sam kroz dvorisni prozor. I otisao u polje s velikim namerama" (Fernando P esoa) "Sizif je bio Srbin / U zivotu najpre, a zatim u smrti, odvaganoj uvek / Usudom koji ga vodi do kamena i vraca / Sa kamenom, teskim koliko bozja suza" (Ivan V. Lalic). I danas razgovaram sa po ezijom, ali ciganskom. Pripremamo jedan broj "Rukoveti" posvecen Ciganima. Prevodim pisem, boli me svet.

12. novembar, sreda

Ne zivimo od rada nego od lazi. Kako Hamvaseve reci, kazane u intervjuu sa samim sobom, disu ovaj vazduh... Covek ovde zivi u zaboravu, kaze on. Zaboravio je da se smeje. I dalje - "Postoji jedna vrs ta bezbriznog smeska koji vidjam samo na licima onih koji vole. Ali postoji jedan smesak koji je vise od toga, pripada onome ko sam voli". Ljubav s Hamvasem prekida Blasko Gabric. Neverovatnom brzino m stici u Grcki kulturni centar. Na izlozbu. To je naredjenje. Lelujam. Ali za njega ne postoji nemoguce.

13. novembar, cetvrtak

Cetrnaestog u 15 casova i 12 minuta pocinje doba punog meseca - ustap. To je doba erotike, i u ovim danima organizam lako prima materije i energiju. Da bi se izbeglo gojenje - vredi provesti jedan di jetalni dan. Rane od operacije u ovo vreme teze zarastaju, raste opasnost od zaraze i krvarenja, i vakcine primljene tih dana primaju se s vecim rizikom. Pozitivno delovanje punog meseca: energije u ovo vreme potpuno prozimaju nase telo, aktiviraju se hormoni - ovo je vreme ljubavi i erotike. Statisticki pokazatelji dokazuju da se u doba punog meseca zacinje najvise dece.

Jos uvek vucem za sobom svog Hermesa i citiram mu Lao Cea "Onoga koga nebo hoce da sacuva, ljubavlju ga cuva". A mislim pomalo zenski na Vede: "Ako me voli moja draga, sta ce mi sva blaga ovoga sveta . Ako me ne voli moja draga, sta ce mi sva blaga ovoga sveta." (Autor je knjizevnik iz Novog Sada)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /