Kako je Udruzenje knjizevnika Srbije postalo stranka rodoljubaca

Da li je djavo umesao prste u kucu MASSOLITa, sedista sovjetskih pisaca u romanu Bulgakova, i kako se umesao u poslove UKS, u Francuskoj 7, u nasem stvarnom zivotu

Pise: Predrag Cudic

U petom poglavlju romana "Majstor i Margarita" M. Bulgakov je opisao Dom Gribojedova, kucu Gribojedovljeve tetke, gde je, po predanju, pisac svojoj tetki citao "Nevolje od pameti". Posle Oktobarske r evolucije kuca je postala sediste sovjetskog udruzenja pisaca MASSOLIT.

"Vazno je to sto je sada tom kucom vladao onaj isti MASSOLIT na celu koga se nalazio nesrecni Mihail Aleksandrovic Belioz sve dok se nije nasao kod Patrijarsijskog ribnjaka".

Mada je djavo umesao svoje prste u zivote mnogih vladara Francuske 7, niko od njih nije zavrsio tako nesrecno kao Bulgakovljev junak, predsednik MASSOLITa, ugledni kriticar i urednik, Berlioz. Da li zato sto mi nismo imali Anusku koja je kupila zejtin? "i ne samo sto ga je kupila, vec ga je i prosula." Srpski pisci nisu u sprezi sa djavolom prosuli ulje na tramvajske sine, kao Anuska, kako bi do krajcili nekog svog predsednika Udruzenja, oni su ulje dolivali na vatru kako bi zapalili citavo YU podrucje, sve do "poslednjih srpskih grobova". Zahvaljujuci i njihovoj pameti, njihvoj podrsci vlas ti, njihovim ratnim bubnjevima iz Francuske 7, mnoga vekovna ognjista su pretvorena u zgarista. I nista, oni i dalje misle da su u pravu, da ni najmanje nisu krivi i da njihov sadasnji Berlioz, alija s S. Rakitic, kao predsednik jedne postojece-nepostojece stranke, moze biti i predsednik stranke pisaca rodoljubaca. To nam govori da su, gotovo svi srpski pisci, po prirodi Leprsici.

"Zahvaljujuci clanovima MASSOLITa niko nije zvao kucu Dom Gribojedova, vec su svi govorili jednostavno Gribojedov. Ja sam juce dva casa proveo kod Gribojedova. No, pa kako je bilo? - Dobio sam Jaltu na mesec dana. - Junacina! Ili: Otidi kod Berlioza, on danas od cetiri do pet prima u Gribojedovu... i tako dalje."

Davno, kruzila je anegdota da je majka jednog knjizevnika koji je primljen u Udruzenje knjizevnika Srbije cestitala sinu prijem u Klub knjizevnika. I odista malo je onih bilo koji nisu smatrali da je najveca privilegija prijema u Udruzenje knjizevnika mogucnost da se uzdignute glave pisac spusti u slavni Klub i prodje pored gospa Rade. A tu je nekoliko decenija bila centralna kuhinja kulturnog B eograda. Buda i S(jor) Iva su kuvali za stomak, a umetnici za dusu socijalizma sa ljudskim likom.

"MASSOLIT se smestio u Grobojedova tako da bolje i udobnije nije moglo ni da se zamisli. Svako, ko je ulazio u Gribojedova, pre svega se upoznao sa izvestajima raznih sportskih kruzoka i sa grupnim, kao i individualnim fotografijama clanova MASSOLITa, kojima je bilo ukraseno stepeniste sto je vodilo na prvi sprat."

Udruzenje pisaca Francuska 7 takodje bi se moglo zvati MASSOLIT (umesto S(ovjetska) drugo S u akronimu bi znacilo S(rpska). MASSOLIT je brojao, po Bulgakovu, nekih tri do cetiri hiljade clanova. Nas MASSOLIT u Francuskoj 7 broji nesto manje a sto se tice udobnog smestaja, nema razloga da se zavidi nekadasnjoj slavi Gribojedova, i fotografije pisaca su tu, i biste i imena pisaca, jugoslovenskih, koji su pali za slobodu tu su urezana u mermer. Nazalost, jos nema uklesanih imena pisaca koji su pali kao rodoljupci u poslednjem ratu i kao zrtve Haskog tribunala.

"Na vratima prve sobe na tom gornjem spratu se video natpis ispisan krupnim slovima Ribolovacko-pecaroska sekcija, a takodje je tu bio nacrtan karas na udici."

U Francuskoj 7 umesto Ribolovacke-pecaroske sekcije postoji Sekcija za Medjunarodne oktobarske susrete pisaca, clanovi sekcije love, ne zlatne karase, vec knjizevne babuske. (Babuska, riblji korov, m elez koji je u stanju da se ukrsta sa svakom vrstom saranske ribe.) Taj svoj, ubogi ulov pokazuju domacoj javnosti kao cudo umeca i plemenite vestine. A novinarima RTS i drugih huskackih redakcija, z a objektivno izvestavanje o njihovom laznom prestavljanju, dodeljuju plakete i povelje. Zatim, tu se pecaju nagrade, 225 knjizevnih nagrada ne zadovoljava potrebe srpskih knjizevnika.

"Sledeca vrata su imala kratak, ali sasvim nerazumljiv natpis Pereligino. Posle su slucajnom posetiocu Gribojedova oci pocele da se ukrstaju od natpisa, koji su se sarenili na orahovim tetkinim vrati ma: Zapisivanje za hartiju kod Poljevkine, Blagajna, licni racuni skecista."

Slucajnom posetiocu Francuske 7 vec u holu pogled moze pasti na natpis Knjizevne novine, redakcija, preduzece, zatim, ako produzi dalje Poezija, redakcija, Mostovi redakcija. I to nece biti manje ner azumljivo od Pareligino ili Licni racuni skecista, jer nasi skecisti pisu skeceve, ali oni svoje racune naplacuju preko Akademije. Pune su novine njihovih skeceva: skecista-istoricara, skecista-etnol oga, skecista-etnografa, skecista-demografa, skecista-romanopisaca, skecista-pesnika, a svi su oni skecisti zastitnica lika i dela cas ovog a cas onog vladara.

"Probivsi se kroz dugacak red, koji je pocinjao jos dole, kod portira, mogao je posetilac da procita natpis na vratima kroz koja su svaki cas prolazili ljudi Stambeno pitanje."

Stambeno pitanje je pitanje koje se vise ne resava u Francuskoj 7, to je odumrlo sa drzavom, sad postoje samo secanja na to kako su zasluzni majstori pera, posle svake svadje sa zenom svog zivota, tr azili i dobijali, s pravom, stancugu.

"Iza Stambenog pitanja nalazio se raskosan plakat, na kome je bila prikazana stena, po cijem je grebenu jahao konjanik sa cerkeskom na glavi i puskom o ramenu. Dole - palme i balkon, na balkonu - mla d covek sa cubom sedi i gleda negde u vis veselim ocima a u ruci drzi stilo. Potpis: Stvaralacki odmor od dve nedelje (prica-novela) do jedne godine (roman-trilogija) Jalta, Suuk-Su, Cihidziri, Mahin dzari, Lenjingrad (zimski dvorac). Kraj tih vrata se nalazio rad, ali ne suvise veliki, jedno sto pedeset ljudi navise."

Francuska 7 je delila stipendije i putovanja, ali i to je bilo nekad davno, sad je takva kriza da se oko jednog putovanja u Kinu posvadjaju najbolji partijski drugovi, osvedoceni rodoljupci i takvi b ogomoljci koji ni mrava ne bi zgazili.

U rodoljublju su ka napobedivom Kninu

Nasi prvi pisci leteli na jagnjetinu.

A potom... svom nacion-smercu

Trazili su leka u svila-svercu

Leteci u komunisticku Kinu.

(Vidi pravednicko: Otvoreno pismo Mladena Markova u Knjizevnim novinama (jul, 1996) povodom nedemokratskog postupka prilikom sastavljanja delegacije UKS za put svile.)

"Dalje su sledila, povinijuci se krivinama, usponima i zaokretima Gribojedove kuce - Uprava MASSOLITa, Blagajne broj 2, 3, 4 i 5, Redakcijski kolegijum, Predsednik MASSOLITa, Bilijar, razne sporedne prostorije ustanove i, na kraju, ona sala sa stubovima..."

U Francuskoj 7 cete, rekosmo, naici na redakcije raznih izumrlih listova i casopisa, ali to je vise arheologija, oni, doduse, i sad nekako izlaze, ali kao da se trude da ih niko ne primeti. Nasa sala sa stubovima, to je sala u kojoj se dogadjaju tribine istine, nekad tako posecene da je i dvoriste bilo malo da primi sve one koji su hteli da poljube Vuka D. i da mu zahvale za njegov izbruseni pra vednicki Noz kojim je spasao obraz srpske moralisticke proze. Sada je sve to prazno i vuku se neki repovi nekog proslog vremena odjeka i reagovanja Nedeljkovici i Debeljkovici, Dobcinski i Bobcinski, Ekmezdzici i Pekmezdzici...

"Svaki posetilac ako, razume se, nije bio potpuno glup, kada bi dospeo u Gribojedova, odmah je shvatao kako divno zive srecnici - clanovi MASSOLITa, i zavist je odmah pocinjala da ga nagriza. I odmah je upucivao nebu gorke prekore sto ga prilikom rodjenja nije obdarilo literarnim talentom bez cega, prirodno, nije trebalo ni mastati o tome da covek poseduje clansku knjizicu MASSOLITa, mrke boje, koja je mirisala na skupocenu kozu, sa zlatnom sirokom trakom - knjizica poznata celoj Moskvi.

Ko moze da kaze nesto u odbranu zavisti? To je osecanje prljave kategorije, ali ipak treba uci u polozaj posetioca. Jer ono sto bi on video na prvom spratu, nije jos uvek bilo sve. Celo prizemlje tet kine kuce zauzimao je restoran, i to kakav restoran! On je opravdano smatran za najbolji u Moskvi... kvalitetom svoje hrane Gribojedov je tukao bilo koji restoran u Moskvi kako je hteo i ta hrana je prodavana po pristojnoj, ne suvise visokoj ceni..."

Klub knjizevnika, kakav restoran! Uzdisali su mnogi netalenti kusajuci Kusaliceve djakonije i proklinjuci nebo sto se tu ponekad pojavi i neki pisac koji napravi skandal. Istina, nas Klub nije u priz emlju vec u podrumu, sad tamo svracaju istinski pripadnici podzemlja i poneki pisac koji trazi bracu po nesanici.

I sve bi to bilo tako, uvek isto u svim udruzenjima, savezima i drustvima koji su nikli u socijalizmu i kod Gribojedova i kod Bude, bas isto, uzasno smesno, kad ne bi bilo samo uzasno.

* Svi navodi su iz M. Bulgakova: "Majstor i Margarita", poglavlje peto.