Driton Ljajci, zamenik predsednika Nezavisne unije albanskih studenata i Cedomir Jovanovic, predsednik Studentskog politickog kluba, o protestima albanskih studenata na Kosovu

Driton Ljajci: Srpski rezim kaze, a to su rekle i vase kolege, da ne postoji albanski univerzitet. Vi to moraate promeniti, morate misliti drugacije o nama

Cedomir Jovanovic: Dve trecine clanova kosovskog parlamenta koji se samoraspustio 1989. bili su ljudi iz vaseg naroda. Pitajte danas gde su oni i zasto su to uradili

Omer Karabeg: U danasnjem Mostu nasi sagovornici su dva studentska lidera: u Pristini Driton Ljajci, zamenik predsednika Nezavisne unije albanskih studenata, a u Beogradu Cedomir Jovanovic, predsedni k Studentskog politickog kluba. Razgovaracemo o povrataku albanskih djaka i studenata u skolske objekte na Kosovu. Gospodine Jovanovicu, da li vas klub podrzava zahteve albanskih studenata da Albanci konacno dobiju pristup u zgrade skola i univerziteta na Kosovu?

Cedomir Jovanovic: Za nas nista nije sporno u zelji albanskih studenata da se vrate na Pristinski univerzitet s obzirom da mi smatramo da se Pristinski univerzitet ne sme deliti na alternativni i drz avni, vec smo spremni da podrzimo samo jednu vrstu podele - na dobre i lose studente. U njihovom zahtevu mi prepoznajemo jednu novu ideju i spremni smo da ih u tome podrzimo kao sto smo, uostalom, ra dili i do sada.

Omer Karabeg: A da li smatrate da su protesti albanskih studenata opravdani?

Cedomir Jovanovic: Mi smatramo da gradjani Srbije imaju pravo da ucine sve kako bi se osecali srecnim u zemlji u kojoj zive. Na zalost, ja ne znam detaljne zahteve Nezavisne unije albanskih studenata , pa bi bilo neozbiljno da dajem ocene, ali mislim da u svakom slucaju mi moramo krenuti drugacijim putem od puta kojim su krenuli politicki lideri i jednog i drugog naroda. Mi smo veoma skepticni pr ema sporazumima koje su oni postigli, dakle prema sporazumu te grupe "Tri plus tri". Zbog toga u Nezavisnoj uniji albanskih studenata zelimo da prepoznamo nesto novo.

Omer Karabeg: Gospodine Ljajci, kako vi gledate na ove stavove Studentskog politickog kluba koje je izneo gospodin Jovanovic?

Driton Ljajci: Pre svega, nasa studentska organizacija nije politicka niti partijska organizacija, sto znaci da je i nas program nepoliticki. Mi smo 1. i 29. oktobra mirno protestirali bez nasilja. I mali smo samo jedan zahtev - da se vratimo u nase zgrade, posto znamo da tamo ima dosta slobodnog mesta, znaci ima mesta i za albanske studente. Mislim da mi imamo na to pravo. A, posto smo mi nepoli ticka i nepartijska organizacija, nas zahtev je tehnickog karaktera, znaci, trazimo da se vratimo u nase objekte. A sto se tice statusa univerziteta, to ce da se resi kada se resi kosovsko pitanje. N as osnovni cilj su ljudska prava koja su garantirana medjunarodnim aktima. Mi cemo i dalje protestirati. Sto se tice srpskih studenata, mi smo spremni da ih docekamo i da s njima razgovaramo, ali oni najpre moraju da nas podrze kao albanske studente i nas Albanski univerzitet. albanski univerzitet egzistira vec sedam godina i on je kontinuitet onog univerziteta koji smo osnovali 1970. godine, a kao sto znamo, prvi rektor je bio Dervis Rozaja, znaci bio je Albanac.

Omer Karabeg: Gospodine Jovanovicu, da li bi clanovi vaseg Studentskog politickog kluba bili spremni da protestuju zajedno s albanskim studentima i tako im daju podrsku u ostvarivanju njihovih zahtev a?

Cedomir Jovanovic: Na to pitanje se moze pruziti posredan odgovor kroz jedno kontrapitanje - da li bi albanski studenti bili spremni da podrze nas zahtev da izvrse politicki pritisak na albansku poli ticku scenu na Kosovu kako bi ona zahtevala demokratske i korenite reforme u dosluhu i u koordinaciji sa onim sto se radi na opozicionoj sceni u Srbiji. Mi bismo zeleli da se i u tom delu nase zemlje ponovi politicka situacija iz Crne Gore u kojoj su gradjani birali predsednika ne deleci se pri tome prema verskoj ili nacionalnoj pripadnosti. Mi smo i ranije imali prilike da se upoznamo sa stavom Nezavisne unije albanskih studenata da se oni odricu svakog politickog konteksta. Medjutim, hteli to oni da priznaju ili ne, sve sto Nezavisna unija albanskih studenata radi na Kosovu ima izuzetno v eliku politicku tezinu. Stoga smo mi i izrazili spremnost da ih podrzimo, jer smo u njima videli novu snagu i neke nove ideje. Zahtev za povratkom na univerzitet jeste pokusaj da se resi problem, a n asa je zajednicka nesreca sto se ovoga puta to cini na ulici. Ulica nije dobro mesto za tako nesto, ali ako je to put ka promeni, mi smo spremni tim putem da idemo. Na nasu zalost to nije donelo konk retne rezultate. Ja ne verujem da ce se bilo sta u svemu tome promenti ukoliko se albanska politicka scena ozbiljno ne redefinise i ukoliko se ona, na neki nacin, ne usaglasi s politickim trendovima koji postoje u ovom trenutku u medjunarodnoj zajednici i u Beogradu. Ako smo mi kao mladi srpski studenti, kada se vec tako moramo definisati, jasno rekli da se necemo osecati srecni i da ne mozemo b iti srecni u zemlji u kojoj su gradjani druge nacionalnosti, u ovom slucaju Albanci, nesrecni, ocekujemo isto tako od nasih kolega Albanaca iz Pristine da jasno kazu da ovu zemlju dozivljavaju kao sv oju i da stoga imaju puno pravo da je menjaju kako bi se u njoj osecali zadovoljnijim i perspektivnijim.

Omer Karabeg: Gospodine Ljajci, da li su vama prihvatljive ove ideje gospodina Jovanovica?

Driton Ljajci: Mora se uvaziti cinjenica da smo mi zrtva. Nas, albanske studente, srpska policija je 1991. silom izbacila iz nasih objekata. Sto se tice tvrdnje gospodina Jovanovica da se stvari ne m ogu resiti na ulici, moj odgovor je da mi nemamo drugu alternativu. Mi cekamo, evo, vec sedmu godinu. Albanski studenti zive i rade u veoma losim uslovima. Nisu im omoguceni elementarni uslovi za ziv ot i rad. I zato mi nemamo drugu alternativu. A sto se tice podrske, podrska mora biti iskrena, ne demagoska. Nasi studenti su svakog dana bili tuceni, maltretirani, i fizicki i psihicki, cak i ubija ni. Celo to vreme vi nam niste dali ni minimalnu podrsku. Ako nema konkretne podrske, onda je to demagogija.

Cedomir Jovanovic: Nije demagogija. Podrska je usledila kada ste vi poceli nesto konkretno da radite. Ja sam tek tada i cuo za Nezavisnu uniju albanskih studenata. Onog trenutka kada ste vi rekli da cete izaci na ulice da biste demonstrirali, mi smo zastitili vase pravo na protest, s obzirom da mislimo da je pravo svakog gradjana nase zemlje da izrazi svoje nezadovoljstvo na jedan miran nacin, k ao sto ste vi to ucinili. Osudili smo postupak policije koja time nista nije resila, vec je naprotiv uvecala dimenzije jedne nesrece koja na Kosovu postoji i koja nije svedena samo na Kosovo, vec pot resa citavu Srbiju. Tu nema mesta ni za kakvu demagogiju.

Driton Ljajci: Gospodine Jovanovicu, imao bih jedno pitanje. Zasto niste podrzali albanske studente kada ste zimus protestovali? Koliko znam vi ste bili jedan od organizatora tih protesta. Da li vam je to palo na pamet?

Cedomir Jovanovic: Ako ste bar malo pratili studenske proteste, onda ste u njima mogli prepoznati veoma jasno izrazenu ideju gradjanske Srbije, ideju nove Srbije, Srbije koja bi bila potpuno drugacij a od one koju je svojom politikom stvorio Slobodan Milosevic sa kojim predstavnici vase politicke scene razgovaraju. Mi trazimo od svog naroda, od gradjana svoje zemlje da uskrate poverenje politici Slobodana Milosevica, da ne izadju na izbore koji, sami po sebi, to nisu. Da li vi, sa svoje strane, pokusavate da ucinite bilo sta kako bi i kod vas, mozda, dosli neki drugi ljudi koji bi bili bolji u tim pregovorima, koji bi pokusali da odu dalje od puke price, sto je do sada bio slucaj.

Driton Ljajci: Ja nemam mandat da o tome govorim, zato sto su to politicke stvari. Ja mogu da govorim samo u ime studenata, u ime Albanskog univerziteta.

Cedomir Jovanovic: Ja ne zelim vas da pitam zasto niko od albanskih studenata nije podrzao nas studentski protest. Takva vrsta podrske i takva vrsta pitanja u ovom trenutku nicemu ne vode. To je pros lost. Mi treba da razgovaramo o nasoj buducnosti.

Driton Ljajci: Nedavno je kod nas bila jedna delegacija studenata Beogradskog univerziteta. Nas susret je bio informativnog karaktera. Mi smo njih informisali o tome kakvi su ovde uslovi i o nasim pr otestima. Medutim, iako je susret bio samo informativnog karaktera, oni su, kada su se vratili u Beograd, govorili neke politicke stvari. Znaci, oni su dosli ovde samo da bi popravili imidz srpske po litike. Prema tome, vi niste iskreni, niste konkretni, bavite se samo demagogijom. Ovde ovako, tamo onako.

Cedomir Jovanovic: Ja ne bih zeleo da komentarisem sastanke kojima nisam prisustvovao, niti postupke ljudi sa kojima nemam nikakve veze. Pravo je gospodina Ljajcija, s obzirom da je prisustvovao tim razgovorima, da bude ljut ukoliko je tu bilo neke lose interpretacije, ali nema nikakve demagogije u onome sto ja sada govorim, s obzirom da ja to ne pricam samo sada u programu Radija Slobodna Evrop a, vec mi to cinimo i u programima koji su nam dostupni ovde u Srbiji, znaci na lokalnim televizijama, lokalnim radio stanicama. Tu nema nikakve demagogije.

Driton Ljajci: Ja bih voleo da se sastanem s vama i da razgovaramo kao drugovi. Ali, vreme je da i vi shvatite neke stvari - da ovde na Kosovu mora da bude mir. Mi smo za mir. Nasi osnovni ciljevi su ljudska prava. Mi hocemo u Evropu. Mi smo onog 1. oktobra izjavili pred svetom da mi nismo za rat, vec za mir. To je nas zahtev i mi imamo pravo na njega. Vi morate da nas u tome podrzite. Kad smo p rimili delegaciju srpskih studenata, mi napravili veoma veliki korak. Ti studenti koji su dosli iz Beograda su Srbi, a i oni koji su nas 1. oktobra tukli takodjer su Srbi, ali mi smo, bez obzira na t o, te studente docekali, jer smo mi za mir, za dijalog, za dobre stvari, za napredak.

Cedomir Jovanovic: Ako vi kazete da zelite u Evropu i to potvrdite na takav nacin sto 29. oktobra procitate vase saopstenje na albanskom jeziku, potom na engleskom, nemackom i, pretpostavljam, francu skom, a pri tome zaboravite jedan jezik, jezik koji definitivno morate sledeci put uvaziti s obzirom da problemi i poticu od naroda na cijem jeziku niste zeleli tako nesto da procitate, a u isto vrem e ocekujete da vas taj narod razume, onda je to je velika greska. Za nas zaista nije vazno da li su u policijskom kordonu bili Srbi, Muslimani ili Albanci, za nas je to bila policija koja je placena, koja je dobila naredjenje od vlasti i koja je to naredjenje izvrsila. Ja nikada necu reci da je mene tukao Albanac, mene tuce policajac koji ima takvo naredjenje.

Driton Ljajci: Sva saopstenja naseg organizacionog odbora davana su i na srpskom jeziku. Znaci, dali smo saopstenja i za albansku i za srpsku stampu. Tacno je da na protestu 29. oktobra saopstenja ni su bila procitana na jeziku o kome ste vi sada govorili. Iznosena su na jezicima zemalja koje sada imaju uticaj u svetu. Sledeceg puta, ako budemo imali za to potrebe, sigurno ce biti zastupljeni i d rugi jezici, recimo poljski, ceski, srpski, crnogorski i mozda i drugi jezici. Znaci, nismo od toga odustali.

Cedomir Jovanovic: Ja to ne bih svodio na pitanje lingvistike, ali mislim da to jeste veliki problem, jer nema te pomoci sa strane koja moze nadomestiti razumevanje koje se javlja u srpskom narodu, i zmedju ostalog u politici i Studentskog politickog kluba, niti resenje krize moze doci s neke druge adrese osim one iz Beograda. To je nasa stvarnost i to je ono sto bih ja zeleo da i vi razumete. Mi zbog toga i nastupamo otvoreno politicki. Nasi stavovi su jasno politicki, i ja ne slazem s vasom konstatacijom prema kojoj se politika svodi na stranke. Politika je mnogo sira od toga. Pravo je mla dog coveka, kakav ste vi i kakvi su ljudi u vasoj organizaciji, da trazi promene, da trazi srecan zivot. Ali, pored zahteva na tome se mora i raditi. Ja nisam ubedjen, ja bih zeleo da se moja slutnja ne potvrdi, ali nisam ubedjen da ce se bilo sta pomeriti u resavanju kosovskog problema ukoliko vi nastavite s protestima na nacin na koji ste to cinili do sada. Jer, vrsiti pritisak samo na srpsku vlast, a pri tom ignorisati cinjenicu da srpska vlast savrseno funkcionise u dogovoru s delom albanske politicke scene, nije politicki racionalno. Jednostavno, to je stvarnost. Gradjani koji zive na Kosovu, bez obzira da li su Srbi ili Albanci, ne mogu biti zadovoljni politikom koja interpretira njihove zelje. Ocigledno je da njih niko mnogo i ne pita i to se mora promeniti.

Driton Ljajci: Zeleo bih vam reci da kosovsko pitanje ne moze da resi ni Nezavisna unija albanskih studenata, ni Studentski politicki klub, kosovsko pitanje ce resiti oni koji zive ovde, znaci albans ki narod i onaj drugi koji zivi ovdje. U to nema nikakve sumnje. A vi, sto pre ovo prihvatite, bice bolje za vas. Ovde je tezak aparthejd. Nas tuku svakog dana. Mi nemamo prava nigde da izadjemo, nig de da idemo, nemamo prava da radimo. Sve nam je zabranjeno. Mene su 1. oktobra hapsili. Bio sam tucen, maltretiran, psihicki i fizicki. Jedan od glavnih policajaca mi je rekao: "Znas sta, momak, ti i mas pravo da trazis skolu, ali je neces dobiti, posto si Siptar".

Cedomir Jovanovic: Pa, ja ne bih zeleo da budem lican, ali vas su hapsili 1. oktobra, a mene su hapsili 30. septembra. Znaci, bar smo s te strane isti. Ne moze se problem na Kosovu resiti tako sto ce te vi reci da je kod vas na delu aparthejd. To nije tako. To nije stvarnost. Devedeset i pet posto privatnog biznisa na Kosovu drze Albanci. Znate, nema aparthejda koji funkcionise na takav nacin da sedam godina paralelno s Pristinskim univerzitetom funkcionise analogni albanski univerzitet koji je u svemu kontradiktoran i suprotan Pristinskom i nista ne resava. Ne moze se to posmatrati na takav nacin. Jednostavno, ovoj vlasti odgovara kosovski problem. Tako nesto odgovara i albanskoj politickoj sceni koja u ovom trenutku zastupa interes albanskog naroda na Kosovu i to je nasa stvarnost. To se mora promeniti, jer su posledice takve politike lose.

Driton Ljajci: Srpski rezim kaze, a to su rekle i vase kolege, da ne postoji albanski univerzitet, ni albanski studenti. Kako onda da trazimo od njih da nam priznaju diplomu, kada su oni vec rekli da mi ne postojimo, znaci, nas nema. Vi to morate promeniti, morate misliti drugacije o nama. Mi smo drustvo, imamo svoj sistem, imamo svoje obrazovanje, svoje delegacije. Nas je ovde dva miliona, mi o vde zivimo.

Cedomir Jovanovic: Znam, ali to je los put kojim vi idete u ovom razgovoru. Kad neko kaze - nas ima dva miliona, odmah mu se moze odgovoriti kontraargumentom da nekog ima tri, pet ili petnaest milion a. To je lose.

Driton Ljajci: Pa, nas toliko ima. Ja ne mogu da kazem da nas je pet, kada nas ima dva miliona.

Cedomir Jovanovic: Naravno. Ali vam kazem da to nije dobar put. Prebrojavanje nikom nije donelo srece.

Driton Ljajci: A sta je dobar put, da slusamo vas?

Cedomir Jovanovic: S obzirom da vi imate jedan sistem, da on postoji sedam godina, ocigledno je da taj sistem ne funkcionise, cim vi pokusavate da vratite nesto sto ste prethodno izgubili. Stvari su proste, vas sistem ne moze funkcionisati samosvojno, ne mozete biti time zadovoljni, jer to nije buducnost.

Driton Ljajci: Ali, gospodine Jovanovicu, ako ste zaboravili, mi smo u bivsoj Jugoslaviji imali autonomiju, mi smo imali ustav, mi smo imali parlament, imali smo sve elemente drzave. Znaci, i tada sm o postojali i bili dobra drustvena organizacija.

Cedomir Jovanovic: Ne, vi niste bili drustvena organizacija, vi ste bili Autonmna Pokrajina Republike Srbije i niste imali elemente drzave, ali ste svoju autonomiju izgradili na ovlascenjima koja ste prepoznali u ustavu. Ali, ja vas moram upoznati s cinjenicom da je vasa autonomija prestala onog trenutka kada se Skupstina Autonomne Pokrajine Kosovo samoraspustila 1989. godine usvajanjem 41. aman dmana na ustav republike Srbije i to su ucinili predstavnici vaseg naroda. Ako danas pogledate ko su bili clanovi parlamenta koji se samoraspustio 1989. godine, videcete da su dve trecine ljudi koji su podigli ruku, prihvatajuci taj amandman, bili ljudi iz vaseg naroda. Znaci, pitajte danas gde su oni i zasto su to radili. Drugo, nemojte svoju autonomiju graditi na prevazidjenim konceptima. Ako se bavite pitanjem uredjenja drzave, ako konsultujete udzbenike koji se bave tom temom, onda cete videti da su autonomije koje su nudjene kao resenje Ustavom iz 1974. godine potpuno anahrone, prevazi djene. Ja bih voleo da vas upoznam s konceptom regionalizacije Srbije kako biste imali prilike da vidite kako, bar u projektu, izgleda moderno uredjena zemlja.

Driton Ljajci: Mi smo bili konstitutivni element bivse jugoslovenske federacije. Pripadnik naseg naroda je tada imao pravo da bude i predsednik Predsednistva Jugoslavije. Ako niste zaboravili, mi Alb anci tada smo imali predsednika Predsednistva, Sinana Hasanija. Znaci, bili smo konstitutivni element bivse jugoslovenske federacije.

Cedomir Jovanovic: Vi jeste bili konstitutivni element.

Driton Ljajci: Ali, malopre ste rekli da nismo.

Cedomir Jovanovic: Ne, bas naprotiv. Vi ste bili autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije koja je imala prava o kojima ste vi malopre govorili, dakle i pravo da imate svog predsednika Predsednis tva. I danas vam niko ne oduzima mogucnost da na izborima izaberete osobe koje ce vas predstavljati u parlamentu, da na izborima izaberete i predsednika Srbije ukoliko za to budete dobili dovoljno gl asova. To je stvarnost. To je demokratija.

Driton Ljajci: Presli smo u politicke sfere. Ja sam ovde da govorim o stvarima koje se ticu univerziteta. Ono sto sam rekao malopre, to je moje licno misljenje. Vec sam rekao da ne mogu govoriti o on ome sto je van mog mandata.