Dekan Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezic:

"Od svog osnivanja, sve do 1951. godine Fakultet je radio u sastavu Beogradskog univerziteta. Pitanje njegovog iskljucenja sa Univerziteta postavljalo se i ranije ali je tadasnji patrijarh Gavrilo to uporno odbijao i za njegova zivota nisu dirali Fakultet. Patrijarh Gavrilo je umro 1951. godine i odmah je na dnevni red stavljeno ovo pitanje. Pocetkom 1952. godine imenovana je Komisija za likvida ciju Bogoslovskog fakulteta kao visokoskolske drzavne ustanove i taj akt je potpisao Petar Stambolic. U julu te godine Fakultet se, bez sopstvene volje, nasao van Univerziteta. Prihvatila ga je Srpsk a pravoslavna crkva (SPC) i ono sto je Rektorat za druge univerzitete, za Bogoslovski fakultet je Sveti Sinod. Fakultet je zadrzao isto ime i isti nacin studija ali sredstva za njegovo izdrzavanje bi la su znacajno smanjena", kaze dr Kalezic.

Da li je to uticalo na rad na fakultetu, profesorski kadar i zainteresovanost studenata da pohadjaju ovaj fakultet?

- U to vreme na fakultetu se nalazilo cetiri ili pet asistenata i gotovo svi su otisli, u inostranstvo ili na druga mesta jer nisu imali mogucnost da na Fakultetu ostvaruju platu. Od tada pa sve do p re desetak godina nas Fakultet nije imao nijednog asistenta, a sadasnji profesori srednje generacije nisu ni imali asistentski staz nego su se sami obrazovali, pisali radove da bi se kvalifikovali za fakultetske profesora. Tek posle 1980. godine pocinjemo da dobijamo prve asistente i danas ih ima deset, koliko ih nikada ranije u istoriji Fakulteta nije bilo. Kada su u pitanju studenti, do pre de setak godina bilo je znatno manje interesovanje za upis na Bogoslovski fakultet i cak nije bio ni odredjen limit kao ni prijemni ispit za upis na prvu godinu. Danas interesovanje prevazilazi mogucno sti Fakutleta, polaze se prijemni ispit, a na Fakultet se godisnje upise 250 do 300 studenata.

Ranije je vladalo uverenje da "u svestenike" i na Bogoslovski fakultet, kao, uostalom, i u vojne skole, odlaze uglavnom deca iz siromasnijih porodica. Da li je to uopste tacno i kakav je danasnji sastav studenata?

- Potpuno je pogresno to uverenje generalizovati jer studirati teologiju nije staleska stvar nego pitanje unutrasnjeg poziva i potrebe. Dobrih i losih studenata ima i medju siromasnijom i medju imucn ijom decom i danas na fakultetu ima devojaka i mladica iz porodica razlicitog materijalnog polozaja. Iako je nekada bilo vise mladica danas je gotovo ujednacen broj studenata i studentkinja na nasem fakultetu.

Kako se beogradski Bogoslovski fakultet kotira u svetu, odnosno da li je njegova diploma priznata?

- Svuda u pravoslavnim crkvama diploma naseg Fakulteta je priznata, a da bi se u inostranstvu kvalifikovali za profesore, nasi diplomirani studenti treba da poloze predmete razlike, odnosno one predm ete koje nisu imali u Beogradu.

Da li je, kao i ranijih godina, jos uvek veliko interesovanje Grka za beogradski Bogoslovski fakultet i ima li danas ovde stranaca?

- Grci nisu kao ranije zainteresovani za nas Fakultet i to iz vise razloga. Jedan je finansijski, odnosno to sto je zivot kod nas postao skuplji nego u Grckoj, a drugi razlog je validnost nase diplom e. Grcka je clanica Evropske zajednice, a Evropska zajednica priznaje samo diplome zemalja svojih clanica. Moze se, naravno, priznati i druga diploma ali uz naknadno polaganje dopunskih ispita, sto G rcima, ocigledno, predstavlja problem. Kada su u pitanju drugi stranci, ima ih na fakultetu ali rec je uglavnom o Srbima sa stranim drzavljanstvom. To su pretezno Srbi iz Rumunije. Ranije je bilo i d ece iz SAD ali sada u Americi postoji nas srpski bogoslovski fakultet pa vise studenata i profesora ide u Ameriku nego obrnuto.

Za koje poslove su diplomirani studenti beogradskog Bogoslovskog fakulteta kvalifikovani, odnosno - gde sve mogu da se zaposle?

- Teologija je njihovo primarno obrazovanje i potpuno kvalifikovano mogu da rade svuda gde je takvo obrazovanje potrebno, a to znaci ne samo da predaju religiju u skolama, nego i da rade u redakcijam a crkvenih listova, da se bave naucnim radom u institutima gde se prozimaju crkvena, istorijska sa drugim pitanjima.

Kakva je saradnja Bogoslovskog fakulteta sa drugim teoloskim fakultetima?

- Nasi profesori i to uglavnom episkopi odlaze, po pozivu, na predavanja u inostranstvo, uglavnom u Grcku. U svetskoj teoloskoj javnosti gotovo nema coveka koji nije cuo za vladike Irineja, Atanasija i mitropolita Amfilohija jer su oni 20-ak godina bili u zizi teoloskog obrazovanja. Kod nas, takodje, dolaze strani profesori, neki drze predavanja, a neki dolaze ovde da doktoriraju iz pojedinih ob lasti kojima se na nasem Fakultetu polaze vise paznje. Tako je, recimo, ovde doktorirao sadasnji poljski vladika Sava koji je ujedno i general poljske vojske. On je u Beogradu bio 1964. i 1965. godin e i ovde je doktorirao.

Sta bi u ovom trenutku ulazak Bogoslovskog fakulteta na BU znacio za vas fakultet?

- Time bi Fakultet sa drustvene margine bio vracen na svoje mesto i dobio bi svoj identitet. On je bez svoje volje sa univerziteta iskljucen, takoreci iscasen i ovako nije u skladu sa svojom osnivack om ulogom kakvu je zaista imao pri formiranju Beogradskog univerzitata. Povratkom na BU on bi bio finansiran kao i drugi fakulteti, dobio bi sredstva za izdrzavanje i time bi i profesorima i studenti ma bilo lakse. Sada Fakultet finansira SPC i povremeno dobijamo pomoc od drzave. U izgradnji nove zgrade Bogoslovskog fakulteta ucestvovalo je delimicno Ministarstvo za vere, nesto gradjani dobrovolj nim prilozima, a najvise Svetski savet crkava iz Zeneve. Poslednjih godina izrazena je i dobra volja gradskih vlasti i opstina za izgradnju nove zgrade Fakulteta nije naplatila komunalije, sto je zna cajna pomoc.

Da li bi povratkom na BU Fakultet nesto, mozda, izgubio?

- Ovo je specificna visokoskolska ustanova i nije kao drugi fakulteti i zato je nas cilj da on, ako ponovo udje u sastav BU, ostane pod patronatom SPC. On je iz Crkve izveden i pod okriljem Crkve tre ba i da ostane jer oslonci njegovog saznanja i duhovnosti nijesu ni u istoriji ni u ovome ili onome vremenu nego u vjecnosti koja predstavlja ono sto je za Crkvu bitno. Ukoliko bismo ovaj fakultet po dredili drzavnim i dnevno-politickim interesima dobili bismo teologiju bez Boga ili neku vrstu antiteologije. I kada je bio u sastavu BU uvek je u svim vaznim pitanjima, povodom postavljenja na kated re, bio konsultovan Sveti Sinod. To zelimo i dalje da zadrzimo.

Kakva su vasa licna ocekivanja povodom mogucnosti povratka fakulteta na BU?

- To pitanje je, sto se mene tice, potpuno otvoreno, odnosno bez odgovora jer dobru volju za njegovo resavanje pokazuju samo nenadlezni, dok jezgro koje donosi odluke time se uopste nije zamaralo. Tr eba, medjutim, podsetiti na to da su sve zemlje, osim nase, iz zemalja takozvanog bivseg real-ocijalizma uvele veronauku u skole. A posto je to sastavni deo kulture tih zemalja, potpuno je normalno d a kadar za predavanje veronauke bude spreman na Univerzitetu. Zato su u tim zemljama teoloski fakulteti vraceni na Univerzitet. U Hrvatskoj je Sabor o tome donio odluku jos 1992. godine, a iste godin e je i teoloski fakultet u Ljubljani vracen na Univerzitet.