Povratak Bogoslovskog fakulteta na Beogradski univerzitet

Ukoliko bismo ovaj fakultet podredili drzavnim i dnevno-politickim interesima dobili bismo teologiju bez Boga ili neku vrstu antiteologije. I kada je bio u sastavu BU uvek je u svim vaznim pitanjima, povodom postavljenja na katedre, bio konsultovan Sveti Sinod. To zelimo i dalje da zadrzimo

Jasminka Kocijan

Beogradski Bogoslovski fakultet danas je, kako kazu u srpskoj Patrijarsiji, jedini iz zemalja bivseg komunistickog bloka koji nije vracen pod okrilje Univerziteta iz koga je, politickom odlukom 1952. godine iskljucen. Od 1. jula te godine, kada je odluku o njegovom iskljucenju sa Beogradskog univerziteta (BU) potpisao Petar Stambolic, ovaj fakultat ostao je bez identiteta, bez sredstava i prizna nja sopstvene drzave. Iako se o njegovom povratku na BU prica najmanje osam godina, to pitanje i dalje ostaje otvoreno, a njegovo resavanje u stvari ceka politicku odluku.

Nedavno zavrseno vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) ponovo je aktuelizovalo ovo pitanje, ali osim podsecanja da je Sveti Sinod o tome jos 1993. godine Vladi i Parlamentu Srbije uputio zvanicni akt, ni arhijereji SPC, kao ni Bogosloski fakultet nemaju moc da ga rese.

U javnosti je, medjutim, malo poznato kako se ovaj fakultet razvijao, sta on danas znaci u zemlji, kakvim profesorskim kadrom raspolaze, kakve kadrove obrazuje i kako se kotira u svetu.

Srbija je u proslom veku imala samo Dositejevu bogosloviju kao srednju skolu koja je trajala dve godine i tek je krajem tridesetih godina mitropolit Petar otvorio novu cetvorogodisnju Bogosloviju u B eogradu koja je starija i od Prve beogradske gimnazije. Ova Bogoslovija je 1902. godine reorganizovana tako sto je skolovanje produzeno na devet godina, a 1905. godine osnovan je Bogoslovski fakultet .

Do 1905. godine postojala je Velika beogradska skola u cijem sastavu su bili Filozofski, Pravni, Gradjevinski i Elektromasinski fakultet. Te godine Velika beogradska skola je ukinuta, ministar prosve te je postavio prvog rektora koji je raspisao konkurse za Univerzitet i tako je osnovan Beogradski univerzitet. S obzirom na to da je on osnovan prema modelu evropskih univerziteta na kojima je teolo gija predstavljala okosnicu, u Srbiji se postavilo pitanje da li da u sastavu Univerziteta bude teologija.

Kako su u staroj Vizantiji, a kasnije i u Rusiji veliki naucni autoriteti smatrali da teoloska skola i sve umetnicke akademije i vojne akademije ne treba da budu u sastavu Univerziteta, prirodno je d a se i u Srbiji pojavila dilema da li slediti taj ili potpuno drugaciji koncept koji je negovan na Zapadu i prema kome je teoloski fakultet bio okosnica Univerziteta.

Uceni svet tadasnje Srbije (pocetkom 20. veka) bio je pretezno obrazovan na Zapadu pa je tako te 1905. godine preovladalo misljenje da bi u sastavu BU trebalo da bude i Bogoslovski fakultet. Iste god ine osnovani su i Medicinski i Poljoprivredni fakulteti u Beogradu.

Posle prvog svetskog rata vecinu profesorskog kadra na svim, pa tako i na Bogoslovskom fakultetu cinili su ruski profesori i akademci. Prvoj fakultetskoj sednici 1920. godine predsedavo je najstariji profesor Aleksandar Pavlovic Dobroklonski - nekadasnji redovni profesor Novorosijskog univerziteta u Odesi. Medju najcuvenijim profesorima koji su predavali na beogradskom Bogoslovskom fakultetu bio je akademik Veselin Cajkanovic, kao i akademik Aleksandar Belic.

U prvoj generaciji koja je diplomirala 1926. godine, pretezno su bili ruski studenti. U toj generaciji Bogoslovski fakultet zavrsili su Nikolaj Zvernov (kasnije profesor Univerziteta u Oksfordu), zat im Kiprijan Kern (kasnije profesor Bogoslovskog fakulteta u Parizu), Jovan Maksimovic (Sangajski), Vikentije Frandjiski, a prvi doktor beogradskog Bogoslovskog fakulteta bio je Djoko Slijepcevic.

Danas Bogoslovski fakultet ima 15 profesora koji su, uglavnom, osim na beogradskom Bogoslovskom fakultetu studirali i u inostranstvu i vecina njih su doktori nauka. Najpoznatiji medju njima su arhije reji SPC - mitropolit Amfilohije, vladike Artemije, Atanasije, Irinej i Ignjatije.

Za njih se kaze da su "grcki djaci" jer su doktorirali u Grckoj, a skolovali su se, osim u Beogradu, u Bernu, Rimu i Parizu. Mitropolit crnogorskoprimorski Amfilohije studirao je na Starokatolickom b ogoslovskom fakultetu u Bernu, zatim na Rusikonu u Rimu, u Parizu na Institutu Svetog Sergija, a doktorirao je u Grckoj.

Dekan Bogoslovskog fakulteta dr Dimitrije Kalezic dve godine proveo je na Rimokatolickom univerzitetu u Becu. Prethodni dekan dr Pribislav Simic studirao je na Starokatolickom bogoslovskom fakultetu u Bernu, na kome su bili i profesori Dragan Milin i Radomir Rakic, koji je pohadjao i Visoku skolu ekumenskih studija kod Zeneve. Profesor Atanasije Rakita studirao je na Akademiji Svetog Vladimira u Njujorku.

Nekada su, prema recima profesora Rakica, studenti Bogoslovskog fakulteta ucili pretezno iz nemackih knjiga dok su danas udzbenici uglavnom grcki, engleski i ruski. Bogoslovski fakultet danas ima izu zetno bogatu biblioteku sa preko 60.000 knjiga od kojih mnoge predstavljaju pravu dragocenost.