Ajvar s kavijarom

Posto je termin "konjak" zasticen u citavom svetu, akcijom predstavnika istoimene pokrajine u Francuskoj, svaka upotreba ovog termina i stavljanje na etiketu proizvoda dobijenog "prepecanjem" vina po dleze prethodnom dobijanju i placanju licence

Lazar Dzamic

Da li znate sta je to "palavrcka"?

Beogradski mladji klinci, u svom dezinhibiranom emitovanju kreativnosti, smislili su davno jednu od brojnih besmislenih velegradskih zabava, gest verbalnog i fizickog "zezanja" za koji je potrebno im ati uvrnutost i pijanisticki savitljive i koordinisane prste Dejvida Helfgota ("Sjaj") i tajming za ulazak u tudji pokret vrhunskog majstora aikidoa. Naime, "palavrcka" je poseban gest koji se pravi tako sto se nekome, hvatajuci pravi momenat, obicno kada doticni to ne vidi ili kada je uhvacen u trenutku dekoncentracije, stavi palac iznad uva, a zatim se ostalim prstima, u maniru profesionalnog sviraca flamenga, napravi glisando po unutrasnjoj strani usne skoljke zrtve, blago je "samarajuci" u visestrukom triolskom stakato ritmu. Potez je sasvim benigan i ne boli. Cak se smatra lakom i prij ateljskom salom, i pored svoje upola skrivene manifestacije dominirajuceg i potcenjivackog akta. E pa, izgleda da su slovenacki privrednici odlucili da domacima lupe jos jednu "palavrcku", pri tome, bez benignih karakteristika koje ima gore pomenuta klinacka tvorevina. Ovih dana, kao grom iz vedra neba, mnogi jugoslovenski proizvodjaci hrane dobili su dopis slovenacke firme "Merkator" (i dalje s e jedan deo Novog Beograda identifikuje prema lokaciji njihove bivse robne kuce) u kome se navodi da je doticna kompanija od makedonskih proizvodjaca otkupila skoro citavu godisnju proizvodnju ajvara i da je ovaj robni naziv zastitila kao robnu marku u jednom patentnom uredu u Nemackoj. To znaci da rec "ajvar" na etiketama ubuduce ovlasceno u Evropi mogu da koriste samo oni.

Da li je ovo razlog za jos jednu nacionalnu kuknjavu, grobljansko busanje u grudi, cupanje kose i bogoradanje kako smo, eto, opet prevareni od strane severnih rodjaka? Jos jedna u nizu nasih nacional nih blamaza, proisteklih iz cinjenice da nam je opet "ukradeno" nesto sto je deo nase tradicije i za sta se, naizgled s pravom, podrazumevalo da pripada samo nama? Ili je u pitanju samo bolje razumev anje funkcionisanja modernog trzista, disciplina u kojoj nam zaista niko nije kriv sto ne treniramo i sto onda postizemo jadne, ponekad i paradoksalne rezultate?

Slovenci su shvatili, pod jedan: svetsko trziste je uredjeno, ima svoja pravila koja se postuju i ta pravila vaze, hteo neko to ili ne, svuda gde se posluje sa svetom. Pod dva: ta pravila su cesto ve zana za znanje i trzisnu pismenost. I pod tri: zasticena robna marka, posebno naziv koji oznacava citavu robnu kategoriju ("genericka marka") predstavlja jedan od najdragocenijih kapitala u svetu pre punom konkurencije. Ono sto nismo znali mi, zatupljeni neobavezujucom lakocom razobrucenog normativnog haosa u kome zivimo i koji tako pogresno poistovecujemo sa slobodom, znali su da iskoriste alpsk i majstori - da povezu dva izvorna znacenja jedne veoma stare arapske reci ("hajvar"), koji su Turci posle preuzeli i velikodusno ustupili nama. Naime, iz istog korena su nastali "ajvar", naziv za je lo od povrca, tacnije "mlevenog patlidzana, zelene paprike, gorusice i papra" ("Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku", Abdulah Skaljic, Svjetlost - Sarajevo, 1989.), sastojak svake srpske zimnice od int egriteta i "kavijar", vrlo dobro poznata zasoljena ikra koju lekari na Beverli Hilsu obicno preporucuju kao vitaminski dodatak sampanjcu. Tako je, na veoma simbolican lingvisticki nacin, pokazana ned vosmislena veza izmedju znalackog marketinskog koriscenja tradicije i materijalnog statusa onih koji su ispekli zanat u pomenutoj vestini.

Ako se pogleda malo unazad, Slovenci su prosli dobru skolu. I sami su na ledjima osetili sta znaci imati nesto kao svoje, u njihovom slucaju to je cak i bukvalno bilo tako, da bi ga zatim nemarnoscu prema pravilima svetskog trzista izgubili. Secate se slucaja s "aerodinamicki" dizajniranim telefonom "Iskre", onim sjajnim aparatom koji je jedno vreme (a i danas) bio maltene standard bolje stojeci h jugoslovenskih porodica? Originalni slovenacki dizajn, nagradjivan na mnogim domacim i medjunarodnim konkursima i festivalima, nemarnoscu tadasnjih poslovnih garnitura, umesenih u istim politickim skolama kao i danasnje srpske, nije bio adekvatno zasticen i jednog dana je osvanuo u proizvodnoj ponudi americkog proizvodjaca, pri tome sasvim legalno i zasticeno! Slovenci su grizli nokte, pucali od muke, protestovali, cak i tuzili (ako me secanje ne vara), ali od svega nije ispalo nista. Propisi su propisi, a slovenacki proizvodjac ih nije adekvatno zadovoljio da bi imao pravo na obestecenje . Tako su Amerikanci na racun Slovenaca zgrnuli pare po svetu, jos jednom demonstrirajuci tacnost srpskih poslovica, koje inace u zemlji porekla sluze samo za nabijanje na nos drugima, ovoga puta one da "i nad popom ima pop", tacnije, i nad majstorom majstor.

Mislim da ce se ista stvar desiti i srpskim proizvodjacima ajvara. Ili ce placati Slovencima licencu za naziv, ili ce biti tuzeni ako termin koriste bez dozvole (sto znaci da proizvod takvog naziva n ece smeti da izvoze, pa cak, ako nasa zemlja dobije pristup medjunarodnoj komercijalnoj komuni, ni da ga koriste u Jugoslaviji bez realnog straha od naknade stete) ili ce morati da naziv na etiketi m ontipajtonovski opisno preimenuju u nesto nalik "prirodnom proizvodu od mlevenog, kuvanog, zasoljenog, zakiseljenog i pasterizovanog mesanog povrca". Besmisleno, zar ne? Pa ipak, domaci proizvodjaci su vec jednom bili u toj situaciji i uspesno su se izvukli. Da li ste se ikada zapitali sta je to "vinjak" i kojom tehnologijom se dobija? Pricu, koju cu vam upravo preneti, ispricao mi je ugledan do maci strucnjak za kvalitet, profesor Masinskog fakulteta u Novom Sadu, sticajem okolnosti dugogodisnji i takodje cenjeni proizvodjac vina i rakije (pomalo i vinjaka) za sopstvene potrebe.

Posto je termin "konjak" zasticen u citavom svetu, akcijom predstavnika istoimene pokrajine u Francuskoj, svaka upotreba ovog termina i stavljanje na etiketu proizvoda dobijenog "prepecanjem" vina po dleze prethodnom dobijanju i placanju licence. S obzirom da ni u ranije, SFRJ-vreme, domaci proizvodjaci, posebno iz Srbije, nisu bas mnogo marili za takve stvari, a u nemogucnosti da izbegnu medjuna rodne kazne, odlucili su da za isti proizvod usvoje originalan domaci naziv. Tako je rodjen "vinjak". Tehnoloski, to je isto sto i konjak, samo bez skupih identifikacionih tantijema. Umesto "kurvoazi jea", "napoleona", "henesija" i drugih konfekcijskih konjaka vise klase, Jugosloveni se slade sasvim pristojnim "Rubinovim" vinjakom, s dodatkom albanskog "Skenderbega" kada bas zele nekome da ucine. Mozda se isti krstiteljski bajpas moze primeniti i na ajvar. Jednom organizovanom akcijom domacih proizvodjaca, koriscenjem znanja i kreativnosti ovdasnjih eksperata za advertajzing, a kroz seriju " brejnstorminga", kreirati alternativu "ajvaru", ali tako da se ne izgubi sustina sastava proizvoda i njegova prepoznatljiva opisnost. Ili to, ili, ako je informacija o slovenackom ajvar-poduhvatu tac na, kao i do sada nemarno odmahnuti rukom i nastaviti s radom kao da se to nas bas nista ne tice. Sve dok opet neko, brzi i vestiji, "s osvedoceno neprijateljskim namerama prema nasoj zemlji", stitec i svoja zakonom ustanovljena svetska prava, ne presavije tabak i zavije u crno slepere pune crvenih tegli s oznakom "Made in Yugoslavia".

Ko zna, mozda bi ovoga puta bas Turci mogli da pomognu.