Americko staranje o Iraku

SAD mogu da racunaju na veoma malo prijatelja u tekucoj operaciji dovodjenja u red osvedocenog bagdadskog siledzije, a veliko je pitanje da li ce im se osim Engleza iko drugi pridruziti, ako po recep tu "pustinjske oluje" pocnu da sprovode kaznene mere za koje Vasington smatra da ima pokrice u nekim od dosad usvojenih rezolucija Saveta bezbednosti. No, krstareca americka diplomatija bice zamenjen a diplomatijom krstarecih raketa jedino kad sve ostale opcije budu potrosene

Pise: Slobodan Pavlovic

Jedan ugledni komentator "Njujork tajmsa" konstatovao je pre neki dan da bi krstarece rakete trebalo izmisliti, da vec ne postoje, ako nista drugo, a ono zbog Sadama Huseina. Pre par godina, ista nov ina tvrdila je da su ti "tomahavci" bogom dani za rasciscavanje racuna sa Karadzicem i Mladicem, ali necemo sad o tome. Bosnu vec danima u Vasingtonu niko ne pominje, jer, sad je vreme za jos jedan o bracun kod irackog OK korala. Za obracun u kome je Bil Klinton ocigledno nameran da prvo ispuca sve svoje raspolozive diplomatske rakete, pre nego sto se lati onih kojim su opremljeni "Nimic" i prate ca grupa brodovlja stacionirana u vodama Persijskog zaliva.

Bil Klinton nije prvi americki predsednik koji ima okapanja sa Sadamom Huseinom (zapravo, vec je sesti po redu), a tesko da ce biti i poslednji. Ono po cemu je njegova pozicija drugacija i komplikova nija u odnosu na prethodnike iz Bele kuce, ukljucujuci i Dzordza Busa, koji je 1991. poveo dotle nevidjenu medjunarodnu koaliciju u Zalivski rat koji se zavrsio oslobadjanjem Kuvajta i medjunarodnom blokadom Iraka, svodi se na prostu cinjenicu da je sadasnja kriza dosla u periodu kad je svet uveliko zagazio u posthladnoratovsku eru u kojoj nisu bas aktuelne nekadasnje podele, a pogotovu ne neka od ranijih blokovskih saveznistava.

Jednostavnije receno, SAD mogu da racunaju na veoma malo prijatelja u ovoj tekucoj operaciji dovodjenja u red osvedocenog bagdadskog siledzije, a veliko je pitanje da li ce im se osim Engleza iko dru gi pridruziti, ako po receptu "pustinjske oluje" pocnu da sprovode kaznene mere za koje Vasington smatra da ima pokrice u nekim od dosad usvojenih rezolucija Saveta bezbednosti. No, o tom, potom. Krs tareca americka diplomatija bice zamenjena diplomatijom krstarecih raketa jedino kad sve ostale opcije budu potrosene - ili ako pre toga Bagdad ostane pri svojoj pretnji da ce za dan-dva aktivirati s voje raketne sisteme protiv americkih spijunskih U-2 aviona koji po nalogu UN patroliraju irackim vazdusnim prostorom.

U medjuvremenu, dok ne dodje do raspleta, prisetimo se kako je pocela ova najnovija kriza na Srednjem istoku i kako se stiglo do sadasnje tacke kad je Savet bezbednosti (posle dugotrajnog nocasnjeg z asedanja) dosao juce ujutru do konsensusa u ultimativnoj poruci Sadamu Huseinu: ili ce Irak bezuslovno poceti da ispunjava sve ono sto od njega traze UN ili ce biti suocen sa "ozbiljnim posledicama", sto se zna sta znaci u diplomatskom recniku na njujorskoj Istocnoj reci.

STA JE BILO - avgusta 1990. Sadam Husein pokrenuo je svoju (tad) mocnu vojnu masineriju i u roku od 48 sati pregazio i okupirao Kuvajt, svog malenog, naftom prebogatog, ali oruzano inferiornog suseda . Svetska zajednica digla se na noge: Irak se nasao na udaru sankcija UN, formirana je potom impresivna medjunarodna vojna koalicija od skoro 40 zemalja, koja je, predvodjena Amerikancima, prvo ister ala Iracane iz Kuvajta, a potom naterala Sadama Huseina na potpisivanje kapitulacije, pri cemu je kao jedan od uslova za prekid saveznicke vatre bilo predvidjeno i formiranje stalne medjunarodne kont role kojom ce se obezbediti da Irak ne proizvodi hemijsko, biolosko i, eventualno, nuklearno naoruzanje.

Prema proceni medjunarodnih eksperata, Irak je pre izbijanja Zalivskog rata posebno intenzivno radio na razvoju inace zabranjenog bioloskog naoruzanja i u podzemnim istrazivackim centrima raspologao je, pored ostalog, sa rezervama 8.500 litara antraksa, 19.000 litara botulina i 2.500 litara aflatoksina - sto su, prema tvrdnjama strcnjaka, kolicine teoretski dovoljne da se usmrti kompletno coveca nstvo. Jedan deo ovih agenasa bio je vec pripremljen za upotrebu u bojevim glavama irackih "skad" raketa (usmerenih prema Izraelu), a smatra se da je deo ovog bionaoruzanja unisten u saveznickom bomb ardovanju i da bi to mogao da bude uzrok tajanstvene bolesti od koje vec godinama pati vise hiljada americkih i britanskih ucesnika Zalivskog rata.

Sadam Husein uveliko je koristio bojne otrove u ratu protiv Irana, 1988, i u kasnijem obracunu sa Kurdima. Specijalna komisija UN (ista ova koja je juce napustila Bagdad), otkrila je u periodu 1991-9 4. i unistila 690 tona pripremljenih agenasa i preko 3.000 tona sirovina za proizvodnju hemijskog naoruzanja. Australijanac Ricard Batler, sef ekipe medjunarodnih inspektora, smatra da iracka armija ima u ovom trenutku sakriveno najmanje jos 4.000 tona te sirovine i da ce poceti proizvodnju bojnih otrova cim njegova ekipa bude otisla kuci. Slicna je situacija, kako se tvrdi, sa programom razvoja nuklearnog naoruzanja i raketnim sistemima, od kojih je pronadjeno i unisteno jedva 10 odsto svih ovih godina od kako se Iracani igraju macke i misa sa Batlerovom komisijom.

STA CE BITI - "Sa prijateljima kao sto su neki od ovih koje imamo u Savetu bezbednosti, neprijatelji nam nisu potrebni", culo se preksinoc u jednoj vasingtonskoj TV debati posvecenoj tekucoj raspravi u Savetu bezbednosti u kojoj su Rusija, Francuska, Egipat i jos neki pronalazili razloge za blokadu americko-britanske inicijative da se argumentima sile reaguje na Sadamovo proterivanje medjunarodn ih inspektora, kad vec sila argumenata nije bila dovoljna da se obezbedi njihovo dalje prisustvo i nesmetan rad u Iraku. "Sta zapravo znaci imati saveznike u ovom danasnjem svetu, kad sa njima ne moz emo da se saglasimo i oko tako notorne cinjenice da Sadam Husein predstavlja zlo kome se mora stati na put? Ako nasi saveznici nece da stanu s nama rame uz rame i protiv takvog zla kao sto je Sadam H usein, kad ce to i protiv koga uciniti? Da li je ovaj svet postao opasno mesto zbog toga sto glavu dizu tipovi kao sto je Sadam Husein ili zato sto je toliko malo nasih saveznika koji su spremni da s e tom zlu suprotstave", glasila su pitanja na koja niko ovde nema pravi odgovor. Ne samo kad je rec o TV debatama, vec i na mnogo relevantnijim vasingtonskim punktovima.

Bil Klinton je u cetvrtak javno upozorio Sadama Huseina da ce Irak snositi "teske posledice" zbog proterivanja medjunarodnih kontrolora, ali Bil Klinton je, istovremeno, i covek koji je mnogo toga na ucio tokom ovog svog petogodisnjeg predsednikovanja najmocnijom silom sveta. Americke kockice protiv Iraka slazu se zbog toga postepeno, jedna po jedna: ambasador u UN Bil Ricardson gurnut je u prvi plan i zaduzen za javna njujorska prepucavanja sa Tarikom Azizom, dok Medlin Olbrajt dejstvuje iz vasingtonske pozadine i u telefonskim ubedjivanjima sa Parizom i Moskvom polako ali sigurno steze obr uc oko diktatora iz Bagdada.

SAD imaju u ovom trenutku 200 aviona, preko 20.000 vojnika i sijaset ratnog brodovlja u regionu Persijskog zaliva. Oni su, medjutim, tu da sacekaju sta ce uraditi stejtdipartmentska prethodnica koja je ovih dana angazovana na grcevitom ocuvanju zalivske koalicije iz 1991. - sa jednostranom vojnom intervencijom kao poslednjom opcijom, koja ce biti upotrebljena tek kad bude sasvim evidentno da tek uci pritisak preko Saveta bezbednosti nece vratiti Sadama Huseina na kolosek prihvatanja medjunarodne oruzane kontrole i svih ostalih rezolucija (a bilo ih je skoro tri tuceta!) kojima su mu UN veziv ale noge i ruke u ovih proteklih sedam godina.

Odrzavanje antisadamovske koalicije predstavlja veliki takticki cilj Klintonove administracije, ali ne i njen glavni cilj u ovom trenutku ponovnog ozbiljnog zaostravanja situacije na Srednjem istoku. Ne: glavni zadatak za SAD jeste onemogucavanje Iraku da zadrzi i dogradi arsenal svog oruzja za masovno unistenje, kojim preti milionima ljudi u svom blizem i daljem okruzenju kao i osnovnim normama civilizovanog ponasanja. Klinton je u cetvrtak ponovo javno upozorio da neprihvatljivi postupci Sadama Huseina predstavljaju izazov za medjunarodnu zajednicu, a ta poruka dobila je svojevrsni eho u jucerasnjem saopstenju Saveta bezbednosti kojim se Irak upozorava na ozbiljne posledice s kojima ce biti suocen ukoliko se pod hitno ne dozove pameti.

Na relacijama izmedju velikih sila u toku je polemika oko toga sta bi trebalo da znace te "opasne posledice" na koje je juce posle ponoci ukazano u Njujorku. Ni ta polemika, medjutim, nece jos dugo d a traje.