VODECE ZEMLJE SVETA U POTRAZI ZA JEDINSTVENIM PRISTUPOM IRACKOJ KRIZI
Diplomatija (zasad) u prvom planu
Savet bezbednosti - posle jos jednog ostrog upozorenja Sadamu Huseinu - trazi povratak ekipe medjunarodnih kontrolora naoruzanja u Irak
Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona
Po drugi put u roku od dva dana Sadamov izaslanik Tarik Aziz ne samo da nije uspeo u svojim njujorskim nastojanjima da izazove rascep medju petorkom stalnih clanova Saveta bezbednosti, vec se sudario
sa zidom jedne probudjene medjunarodne koalicije - sve spremnije da, ostavljajuci po strani svoje razlike, odlucno brani neke od bazicnih civilizacijskih principa.
Savet bezbednosti bavio se u cetvrtak prakticno celog dana eskalirajucom krizom u Iraku, da bi, najzad, pred ponoc konacno usvojio tzv. predsednicko saopstenje kojim se vlada u Bagdadu najostrije osu
djuje zbog proterivanja medjunarodnih inspektora za kontrolu naoruzanja - uz zahtev Sadamu Huseinu da pocne odmah i bezuslovno da ispunjava sve zahteve iz rezolucija koje mu je svetska organizacija i
spostavila u ovih proteklih sedam godina.
U ovom najnovijem saopstenju Saveta bezbednosti - kome je prethodila teska desetocasovna rasprava i jos teze usaglasavanje stavova - posebno mesto dobilo je upozorenje na "ozbiljne posledice" koje ce
uslediti ukoliko se vlada u Bagdadu odmah ne odazove ovom zahtevu, kao i rezoluciji o obnavljanju kontrole irackog naoruzanja koja je usvojena u cetvrtak.
Glavna debata na prekjucerasnjoj sednici, kako je saopsteno novinarima, vodjena je oko toga sta bi prakticno trebalo da znaci pretnja "ozbiljnim posledicama" koja je u ovom dokumentu upucena vladi u
Bagdadu.
Amerika i Britanija, kako se saznaje, trazile su da to bude pokrice za vojnu intervenciju, dok su se Rusija, Francuska i Kina zalagale za pojacane ekonomske sankcije ukoliko Irak odmah ne obezbedi us
love za povratak komisije Ujedinjenih nacija. Koja ce strana prevagnuti, znace se za koji dan - kad se bude dobio odgovor Sadama Huseina na najnoviji zahtev Saveta bezbednosti, s tim sto je u Pentago
nu vec saopsteno da ce americki spijunski avioni U-2 nastaviti tokom vikenda svoju misiju iznad Iraka.
U medjuvremenu, iz Njujorka se javlja da je Savet bezbednosti nastavio juce pre podne neformalne konsultacije i striktno pracenje situacije u Iraku, koji je posle sest i po godina ostao bez ikakve me
djunarodne kontrole kad je rec o vojnim postrojenjima za koja se osnovano sumnja da se koriste za proizvodnju zabranjenog hemijskog i bioloskog naoruzanja.
"Mi moramo sto pre da se vratimo u Irak, na ovaj ili onaj nacin. Medjunarodna zajednica ne sme da ostane skrstenih ruku i da se sad, jednostavno, pomiri sa cinjenicom da Sadam Husein ponovo ima odres
ene ruke za programe naoruzanja za masovno unistenje na kojima se uveliko radilo do pocetka Zalivskog rata 1991. i koji nikad nisu bili potpuno obustavljeni, uprkos nasoj kontroli" - izjavio je u int
ervjuu za Si-En-En direktor kontrolne komisije UN Ricard Batler, upozoravajuci na potencijalne opasnosti od situacije u kojoj je ekipi medjunarodnih inspektora uskracen pristup ka irackim poligonima
i centrima za proizvodnju zabranjenog naoruzanja.
Problem medjunarodne kontrole Sadamovih vojnih potencijala dobio je, inace, od cetvrtka i jednu dodatnu dimenziju posle Batlerove odluke da - u znak protesta zbog proterivanja sestorice Amerikanaca -
povuce iz Iraka i preostala 72 clana ekipe UNSCOM. Predsedavajuci Saveta bezbednosti za novembar, kineski ambasador Cin Huasun - kako se nezvanicno saznaje - s ogorcenjem je konstatovao na preksinoc
noj sednici da je on o ovom Batlerovom potezu bio obavesten "preko americke televizije" (!), a nezadovoljstvo zbog povlacenja medjunarodnih kontrolora izrazili su i predstavnici Rusije, Francuske, Ki
ne i Egipta.
"Glavna obaveza Saveta bezbednosti jeste da regionu Persijskog zaliva ne zapreti opasnost od irackih programa vezanih za oruzja za masovno unistenje" - rekao je tim povodom ruski predstavnik u UN Ser
gej Lavrov, posebno upozoravajuci da njegova zemlja u ovoj situaciji iskljucivo insistira na diplomatskom smirivanju krize oko Iraka ("Eventualni vojni udar, samo bi ojacao Sadamovu poziciju na unutr
asnjem planu i podstakao ga da se jos odlucnije odupire UN").
Amerikanci, sa svoje strane, nastavljaju diplomatsku ofanzivu sa ciljem da se ispitaju i pokusaju sve raspolozive pregovaracke opcije, pre nego sto pocne primena na delu onog upozorenja iz jucerasnje
g saopstenja Saveta bezbednosti o "ozbiljnim posledicama" s kojima ce Irak biti suocen ukoliko nastavi blokadu medjunarodne kontrole svojih vojnih potencijala.
BIL KLINTON
Sadam Husein - pretnja buducim generacijama
Predsednik Bil Klinton izjavio je juce da se SAD nece pomiriti sa nesmetanim nastavljanjem irackog programa razvoja oruzja za masovno unistenje, ocenjujuci da Sadam Husein predstavlja za covecanstvo
"jednu od najvecih opasnosti za generacije koje dolaze".
Istovremeno, u Beloj kuci je potvrdjeno da je Klinton naredio da nosac aviona "Dzordz Vasington" (sa 50 borbenih letelica) i grupom prateceg brodovlja, naoruzanog krstarecim "tomahavk" raketama, napu
sti istocni Mediteran i premesti se u vode Persijskog zaliva. U ovom regionu, inace, Amerikanci vec imaju oko 20.000 vojnika, 200 borbenih aviona i jednu ojacanu formaciju ratne mornarice, predvodjen
u nosacem aviona "Nimic".
|
|