REPORTER "NASE BORBE" U VRANJSKOJ BOLNICI

Na Internom odeljenju voda, kore od pomorandzi na svakom koraku. Ambijent upotpunjuje paucina po hodnicima

Zdravstvo na (nasem) jugu: Toponica, novembra '93. FOTO: N. Stojanovic

I za najzlonamernije novinarske varijante prosto je neverovatno da se jedan zdravstveni centar, kao sto je vranjski, nadje u toliko nagloj zizi javnosti. Originalnost neprijatnosti, koje su dozivljav ali i koje dozivljavaju, ni krivi ni duzni, ljudi koji traze pomoc lekara, iz dana u dan se uvecava i usloznjava. To, kao da ima najmanje direktne veze s generalnim strajkom koji vec pet dana traje u ovoj okruznoj zdravstvenoj ustanovi.

Poslednjih dana dogodio se i smrtni slucaj pacijentkinje albanske narodnosti na Internom odeljenju ovdasnje bolnice. Ona je direktno sa odeljenja prebacena u pogrebna kola, cime je zaobidjena sluzba za patologiju, uprkos cinjenici da je te veceri dezurao licno dr Blagoja Timcic, jos uvek aktuelni direktor Zdravstvenog centra Vranje.

"Rukovodstvo ove zdravstvene ustanove krivo je za politizaciju celokupnog stanja. Ovde sem Hipokrata koga smo svi mi ponizili, ne sme da bude politike nijedne stranke, ukljucujuci tu sve opozicione, pa i onu vladajucu" - upozorio je na prekjucerasnjem masovnom zboru zaposlenih u Zdravstvenom centru dr Vukasin Antic, hirurg, inace odbornik u SO Vranje.

U vreme dok je trajao sastanak Slobodne organizacije sindikata, s aktuelnim rukovodstvom Zdravstvenog centra i predstavnicima lokalne vlasti, novinar "Nase Borbe" licno je obisao odeljenja vranjske b olnice, s namerom da stekne utisak o stvarnom stanju. Na Internom odeljenju po hodnicima nas je zatekla voda, tako da je najbolje kretati se u ribarskim cizmama. Kore od pomorandzi su na svakom kora ku, a paucina po hodnicima upotpunjuje ovaj ambijent.

Poslednjeg dana oktobra, prosle godine, dr Lazar Stankovic, koji se nalazi na mestu direktora Bolnice u Vranju, izjavio je lokalnom listu da "pacijenti ne smeju da se osecaju beznadezno i bespomocno" , a upravo to ih je stiglo poslednjih dana kao ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji.

"Zabelezite slobodno da se u "Svajcarskoj na jugu" u hirurskoj sali mogu kao na livadi loviti vrapci, a nocu i slepi misevi. U poslednjih nekoliko dana ulovili smo tri vrapca i jednog slepog misa. Mi slim da smo po tome jedinstveni ne samo u Srbiji vec i u svetu", belezimo konstataciju jednog od lekara s Hirurskog odeljenja koji "iz straha" zeli da ostane anoniman. Toaleti na ovom odeljenju su go ri od onih na Zeleznickoj stanici u Vranju, sto je "primetio" i ministar koordinator Dragomir Tomic, prilikom proslonedeljnog obilaska ove ustanove.

Ginekolosko odeljenje odavno je novinski epicentar, jer ovdasnji akuseri "cine cuda" za, kako se vec pisalo, deviznu nadoknadu. Namera nekadasnjeg nacelnika odeljenja dr Mirolaje da se "odeljenje oci sti od bubasvaba" ostalo je na nivou eticke senzacije. Cinjenica da se ovde obavi 1.300 porodjaja i za hiljadu vise pobacaja, govori o kakvom se "unosnom poslu radi". To je nedavno u izjavi za stampu priznao i dr Miodrag Stajic, nacelnik Ginekoloskog odeljenja. On je rekao: "Lekari ovde sigurno uzimaju mito, ali je to tesko proveriti i dokazati. Trudimo se da sve uradimo najbolje..." Ovde se ina ce sterilizatori zatvaraju primitivnom kvakom, kojom se stiti sirenje neprijatnih mirisa u seoskim klozetima.

"Streljajte me ako mislite da ima toliko zloupotreba, nepravilnosti i aljkavosti u Zdravstvenom centru", izjavice na prekjucerasnjem zboru direktor dr Blagoja Timcic, priznajuci u vise navrata pred n ovinarima da "on ne zna sta se dogadja u okruznoj zdravstvenoj ustanovi na cijem je celu". Bolnica u Vranju ima inace 23 odeljenja sa oko seststo zaposlenih, i isto toliko kreveta.

Uzvikivanje parola proteklih dana strajkaca u "belim mantilima" sadrzine: "Ne placajte osiguranje", najmanje je bekstvo od rada i odgovornosti, ali sigurno da odgovor zasluzuju nerazjasnjeni slucajev i smrti novorodjencadi na Ginekoloskom odeljenju, kao i povecana smrtnost na Decjem i Internom odeljenju, sto se pokriva slanjem najcesce polumrtvih pacijenata u zdravstvene centre kao sto su Nis i B eograd, cime se indirektno izbegava direktna, ako nista drugo, ono eticka odgovornost.

"Najmanje zelimo paniku, ali ovde je situacija vise nego panicna, to se vidi i po strahu koji se uvukao i u lekare, koji nemaju cime da rade, ali i u pacijente koji se boje i najbanalnije intervencij e", kaze dr Petar Bulajic, predsednik Slobodnog sindikata zdravstvenih radnika Doma zdravlja u cijem je clanstvu i sve vise lekara iz vranjske bolnice koja je u neposrednom komsiluku.

"Lekarima treba sto pre stvoriti uslove za normalan rad, a kasnije stvarati uslove da eventualne probleme resavamo natenane", rekao je Dragomir Tomic, ministar koordinator u Vladi Srbije i covek koji je pokrenuo akciju "Privreda Vranja zdravstvu", koju podrzavaju svi, a ponajvise ovdasnji beli mantili, racunajuci pri tom da ce njeni efekti biti ponajpre brzi, jer su neophodni. Narednih dana najv ise posla imace, ipak, ljudi iz MUP-a, koji najmanje imaju veze sa zdravstvom.