OGRANICENJA FER i POSTENIH IZBORA U NAS (2)

Fer i posteni izbori podrazumevaju da ni jedan clan bilo koga birackog tela koj jebio umesan u krivotvorenje lokalnih izbora ne moze vise biti u njihovom sastavu. Drasticno odstupanje od ovog zahteva je imenovanje za predsednika Republicke izborne komisije lica koje je neposredno odgovorno za nezakonite sudske odluke u izbornim sporovima novembra 1996. godine

Pise: Slobodan Vucetic

Azurni i tacni biracki spiskovi jedna su od najslabijih bacaka naseg izbornog siste.a Svi dosadasnji izbori pokazali su da, na primer, onemogucavanje drzavljanima Srbije odnosno SR Jugoslavije koji s u na privremenom radu u inostranstvu, da glasaju u nasim diplomatsko-konzularnim predstavnistvima (vec u mestu poslednjeg prebivalista u SRJ) predstavlja krupnu, najcesce nesavladivu prepreku za njih ovo ucesce na izborima. A rec je o velikom broju nasih drzavljana ciji bi glasovi bitno uticali na ishod izbora. Takodje, jos nisu otklonjeni grubi nedostaci birackih spiskova sa proslih izbora, kao sto su unosenje imena istih gradjana, pripadnika vladajuce koalicije, u biracke spiskove na vise birackih mesta odnosno izbornih jedinica (cak i na dvadeset birackih mesta), zadrzavanje imena umrlih lica i "glasanje umesto njih". Efikasnoj kontroli izmice i deo birackih spiskova odnosno glasanje vojnika u kasarnama.

Zatim, jos uvek nisu otklonjene mogucnosti protivzakonitog stampanja i koriscenja viska glasackih listica, sto je bio slucaj sa svim dosadasnjim izborima i sto je bio jedan od glavnih osnova i metoda krivotvorenja volje gradjana, odnosno rezultata izbora. Da bi se u buduce sprecile ove spekulacije, nuzno je da se glasacki listici prilikom stampanja oznace registarskim brojevima, kako bi se ostva rila kompjuterska kontrola njihovog broja i upotrebe, sto nije ucinjeno. Uz to, sistem kontrole stampanja i upotrebe, sto nije ucinjeno. Uz to, sistem kontrole stampanja i upotrebe glasackih listica sa registarskim brojem u cilju onemoguacvanja pojave viska stampanih listica, bio bi dodatno osiguran putem potpisivanja svakog glasackog listica od strane clanova birackih odbora pre otvaranja birac kog mesta i pocetka glasanja. Ali, ni taj "sistem sigurnosti" jos nije ugradjen u nase izborne propise, zbog cega su do sada bile veoam rasirene manipulacije, odnosno zloupotrebe viska glasackih list ica od strane vladajuce partije (narocito na proslim lokalnim izborima, u novembru 1996.).

Fer i posteni izbori podrazumevaju da ni jedan clan bilo koga birackog tela, koji je bio umesan u krivotvorenje lokalnih izbora ne moze vise biti u njihovom sastavu. Drasticno odstupanje od ovoga zah teva je imenovanje za predsednika Republicke izborne komisije lica koje je neposredno odgovorno za nezakonite sudske odluke u izbornim sporovima povodom izbora za lokalne organe u Srbiji, u novembru 1996. Ako se tome doda i podatak da se na celu Nadzornog odbora za pracenje postupanja javnih medija i promotivnoj izbornoj kampanji nazalio visoki funkcioner vladajuce partije (umesto uglednog nepar tijskog strucnjaka), onda se ne moze govoriti o fer i ravnopravnim uslovima stranaka u izbornoj utakmici.

Korektno i ravnopravno predizborno medijsko predstavljanje jedan je od kljucnih uslova demokratske legitimnosti i zakonitosti izbora. To predstavljanje u svim dosadasnjim izborima bilo je izrazito pr istrasno u korist vladajuce stranke. Ta pristrasnost je naizrazitija u tzv. drzavnim medijima koji se finansiraju iz javnih prihoda, to jest od strane svih gradjana, sto je direktno protivustavno. On a se kao trajna karakteristika najvise ispoljava u informativnoj delatnosti RTS, s tim sto se pojacava pred izbore. Tada dolazi do punog izrazaja monopl vladajuce stranke na koriscenje drzavne televi zije (cija tri kanala "pokrivaju" celu Srbiju, za razliku od elektronskih medija koje kontrolise opozicija samo u lokalnim granicama). On se posebno ispoljava u sinhronizovanoj akciji RTS i vlade na stvaranju utiska o tome da je toboze Republika Srbija "najvece gradiliste u Evropi", sa "najvecom stopom rasta u Evropi" i slicno. Rec je, naime, o perfidnoj manipulaciji koja se sastoji u tome da se godinama priprema, a neposredno pred izbore, uz ogromnu propagandu, otvara veliki broj, cesto nezavrsenih objekata, apre svega lokalnih puteva, postanskih centrala, modernizovanih medicinskih centar a i slicno, s tim sto to cine iskljucivo visoki predstavnici vlade, kandidati za poslanike. Zabelezen je, cak, primer da predsednik Vlade Srbije samo u jednom danu "svecano otvori" tri takva objekta. Time se gradjanima porucuje da samo ova, SPS vlada "misli na njih", da je samo ona u stanju da resi njihove zivotn probleme, dok opozicija smao uprazno prica, "rovari i izdajnicki paktira sa stranim faktorima".

U stranacku kampanju ukljucio se, kao i pred ranije izbore, i predsednik SR Jugoslavije u svojstvu predsednika SPS, iako po Ustavu predsednik SRJ ne moze obavljati nikakvu drugu profesionalnu delatno st niti javnu funkciju. Ali, on i dalje oavlja funkciju predsednika SPS, nosilac je njene izborne liste u Srbiji, agituje na zavrsnom promotivnom skupu SPS-JUL u Centru "Sava". Poznato je, naime, da su strucna istrazivanja javnog mnenja poslednjih godina pokazala da je znatno veci broj pristalica samog predsednika SPS nego njegove partije. Ta okolnost je u svim dosadasnjim izborima koriscena kao kljucni "izborni mamac" za one gradjane koji nisu clanovi SPS, iako su partijska funkcija dosadasnjeg predsednika Srbije, sada predsednika SRJ, i njeno javno koriscenje u izborne svrhe, u direktnom sukobu sa Ustavom Srbije, odnosno Jugoslavije.

U javnoj predizbornoj propagandi postoje i drugi oblici neravnopravnosti politickih stranaka koje poticu iz razlaike u njihovoj finansijskoj snazi. Dok vladajuca partija i njeni sateliti, kao i nekol iko najjacih stranaka, ulazu ogromna sredstva u razne reklamne aktivnosti (plakati, TV spotovi, placeni TV termini i sl.), ostlai konkurenti su u potpuno podredjenom polozaju. To je posledica, izmedj u ostalog, nepostojanja adekvatnog zakona o finansiranju stranaka, kao i odredjenih standarda i mere u njihovoj propagandnoj aktivnosti.

Sam postupak sprovodjenja izbora, posebno razne neregularnosti u radu birackih odbora i izbornih komisija, do sada je uvek bio izvor velikog broja zloupotreba u korist vladajuce partije (pojave viska glasackih listica, neosnovani prigovori u zapisnicima, nepotpisivanje zapisnika i, najzad, krivotvorenje originala zapisnika). O tome su izbori za organe lokalne vlasti u Srbiji, u novembru 1996. pr uzili obilje dokaza u vidu velikog broja razlicitih vrsta nepravilnosti i zloupotreba. Cinjenica da su opozicije partije tom prilikom uspele da dokumentuju ogroman broj zloupotreba, svakako izazivaju sumnje i u regularnost svih prethodnih, a i buducih izbora.

Protekli izbori za lokalne organe u Srbiji, po prvi put su pokazali da se najopasnije mogucnosti protivzakonite promene izborne volje gradjana nalaze u zalbenom postupku, i to pre svega, u sudskom po stupku, prosto zato sto su sudske odluke u izbornim sporovima - konace. Tako je samo u Beogradu, na odluke Gradske izborne komisije, SPS ulozila oko 460 prigovora koji su od strane sudskih veca Prvog opstinskog suda protivzakonito reseni u korist SPS i tako "dodeljena" apsolutna vecina SPS u Skupstini grada Beograda. Kasnije, angazovanjem Komisije OEBS, masovnim stodnevnim protestima gradjana u Beogradu i sirom Srbije, doslo je do usvajanja tvz. lex specialisa kojim je priznata izborna kradja, odnosno pobeda koalicije "zajedno" i poraz SPS u najvecim gradovima Srbije. Time je iz temelja pol juljano, tcanije poruseno poverenje gradjana ne samo u zakon i biracko pravo, vec i u sudove, po Ustavu nezavisne i samostalne u odnosu na vladajucu partiju i njenu izvrsnu vlast. To je naporazniji r ezultat u toj velikoj izbornoj aferi, jer je izgubljena nada da ce u doglednoj buducnosti u nas biti moguce organizovati fer i postene, to jest demokratske i zakonite izbore. A prisustvo simbolicnog broja kontrolora i stranih posmatraca (oko 150) na septembarskim izborima u sRbiji 1997. u kojoj ima oko 10.000 birackih mesta, predstvlja deo izbornog rituala a koji ce vladajucoj partiji sluziti ka o sredstvo za formalnu legitimizaciju izbora.

Krajnji zakljucak u vezi sa izbornim sistemom, izbornom procedurom, nacinom sprovodjenja izbora i kontrole njihove regularnosti i sudske zastite birackog prava je veoma nepovoljan. U nas su se, na za lost, stekli najnepovoljniji aspekti i varijante svih bitnih elemenata izbora. Ovome treba dodati i porazavajucu cinjenicu da pojedini lideri opozicionih patija nisu smogli snage da se uzdignu iznad uskih patijskih i licnih interesa i liderskih ambicija i da bojkotuju republicke parlamentarne i predsednicke izbore u Srbiji u septembru 1997. To bi bio demokratski legitiman i efikasan odgovor na n eravnopravne i diskriminatorske izborne uslove, jednostrano izmenjene u korist vladajuce partije uoci samih izbora. Time bi se izbori na kojima bi se takmicili socijalkomuniti i srpski radikali, uci nili demokratski nelegitimnim i iznudilo njihovo obnavljanje pocetkom 1998. pod zajednicki utvrdjenim uslovima. U novonastaloj postizbornoj ituaciji, ucesce na septembarskih izborima jedne jake opozi cione partije dalo im je formalni legitimitet. time ce promena aktuelnevlasti i nuzne korenite reforme sistema biti odlozene, a agonija drzave i privrede i socijalna beda ogromne vecine gradjana - bi raca, biti nastavljena.

Jos jednom se u nas potvrdila teza da se losa vlast odrze, cije vodjstvo velikim delom nije zrelo niti odgovorno, a ni zainteresovano za radikalne promene. Jer, oni su, bar u materijalnom pogledu veo ma dobro situirani, a i liseni su neugodne odgovornosti za vrsenje vlastima. Nase drustvo ce, po svoj prilici, zadugo biti u situaciji da umesto demokratije ili pseudodemokratiju, ciji jedini korisni ci su uske partijske oligarhije, pre svega vladajuce, ali velikim delom i opozicione. Jos smo veoma daleko od demokratije kako je definise Robert Dal, to jest da je to onaj sistem koji od partijskih elita zahteva da legitimnost neophodnu za politicku vladavinu traze u otvorenoj i postenoj utakmici za podrsku gradjana (biraca).