NIKOLA ZELIC: KOLIKO SE DRUSTVENOG KAPITALA MOZE PRIVATIZOVATI PO NOVOM ZAKONU

U srpski zakon o privatizaciji odmah se moraju uneti izmene koje ce omoguciti brzu koncentraciju akcija kod manjeg broja vlasnika smatra dr Zelic

Bojana Jager

Srpski Zakon o privatizaciji ne treba temeljno menjati, jer je jedva donesen. Medjutim, on se on odmah mora korigovati, kako na kraju ne bi dobili vlasnicku strukturu, koja istovremeno nece doprineti resavanju nijednog akutnog problema privrede Srbije, pre svega restrukturiranju preduzeca i adaptiranju njihove proizvodnje zahtevima trzista.

Simulirajuci koliki stepen privatizacije tog kapitala moze da se ocekuje primenom zakona, kada ce se to desiti i kada se moze ocekivati uobicajeni nacin upravljanja danasnjim drustvenim preduzecima, dr Nikola Zelic, ekspert za konsalting u svojoj analizi (u kojoj je posmatrao srpsku privredu kao jedno preduzece) dosao je do zakljucka da drustveni kapital, koji se moze privatizovati po novom zakonu, ima maksimalnu vrednost od 40,95 milijardi maraka. Ovaj racun je pravljen "siroke ruke", pa, recimo, iz njega nisu oduzete kreditne obaveze prema inostranstvu.

Od toga Penzioni fond bi dobio akcije u vrednosti od 4,095 milijardi maraka, zaposlenima se poklanja 24,57 milijardi maraka direktno, a 4,914 milijardi maraka kroz popust. Stvarno bi se platilo, i to na kredit za koji se moze pretpostaviti da ce u celini biti uzet od strane zaposlenih, tek 7,371 milijardi maraka za ukupni drustveni kapital. Od tog stvarno prodatog kapitala Razvojni fond ce dobiti 3,685 milijardi maraka, Zavod za zaposljavanje i Penzioni fond po 1,843 milijarde maraka, a novac bi im priticao tokom sest godina, pokazuje ova analiza.

Na osnovu toga dr Zelic zakljucuje da je primenom novog zakona moguce privatizovati celokupan drustveni kapital i to tako da on predje u vlasnistvo iskljucivo zaposlenih, penzionera i zemljoradnika. Po njegovom misljenju ovakva privatizacija nece u skorijoj buducnosti otvoriti mogucnosti za restrukturiranje srpskih preduzeca, pri cemu je najvaznije da se u dogledno vreme nece resiti problem upravljanja u njima.

- Zbog onemogucavanja prometa akcija na vise godina i koncentracije vlasnistva zakon ce imati za posledicu zadrzavanje sustinski istog stanja u upravljanju preduzecima: zaposleni, ubuduce kao akcionari, diktirace ponasanje uprave. Upravo zbog fakticki istog nacina upravljanja, preduzeca, privatizovana prema ovom zakonu, nece se tokom tri do pet godina ni resursno restrukturirati. Nuzna dodatna ulaganja privatnog kapitala nece biti trazena od preduzeca niti ce im biti nudjena. Zaposleni - akcionari ce izbegavati svako ulaganje privatnog kapitala koje moze ugroziti njihove pozicije, a kao vlasnici preduzeca bice u poziciji da ponudjeno ulaganje odbiju. Takodje, i potencijalni investitori ce izbegavati ulaganja u privatizovana bivsa drustvena preduzeca, jer sa zaposlenima kao ravnopravnim vlasnicima nikada nece biti sigurni kolike ce plate biti zahtevane, nece moci da redukuju broj zaposlenih i slicno. Dakle, kao sto se ne mogu ocekivati promene kod kapitala kao resursa, u smislu njegovog uvecanja, jos manje se mogu ocekivati promene kod radnog resursa u preduzecima - eliminisanje viska zaposlenih ili zamena adekvatnijim radnicima. A kad nije moguce nista promenti na planu angazovanja kapitala i radne snage, ocigledno je nemoguce i restrukturiranje u proizvodnji radi prilagodjavanja trzistu, zakljucuje dr Zelic.

On se zato u prvom redu zalaze za izmene u zakonu, koje ce sustinski izmeniti nacin upravljanja u privatizovanim preduzecima, naglasavajuci da je ta promena mozda jos potrebnija srpskim, nekada samoupravnim preduzecima, nego sto je to bio slucaj sa istocnoevropskim - drzavnim preduzecima. - Zbog navika zaposlenih, u bivsim samoupravnim firmama su negativne posledice radnicke privatizacije jos vece nego u drzavnim preduzecima. Da bi se to izbeglo mora se maksimalno skratiti vreme do koncentracije akcija kod manjeg broja vlasnika. Zato u srpskom Zakonu o privatizaciji treba dozvoliti prodaju ne samo svih besplatno dobijenih akcija odmah posle upisa, vec i prodaju akcija koje ce zaposleni kupiti sa popustom i na kredit, uz preuzimanje kredita od strane kupca, naglasava ovaj strucnjak.