Petak, 14. novembar 1997.

NIKOLA ZELIC: KOLIKO SE DRUSTVENOG KAPITALA MOZE PRIVATIZOVATI PO NOVOM ZAKONU

Zaposleni akcionari obeshrabrice strane partnere

U srpski zakon o privatizaciji odmah se moraju uneti izmene koje ce omoguciti brzu koncentraciju akcija kod manjeg broja vlasnika smatra dr Zelic

Bojana Jager

Srpski Zakon o privatizaciji ne treba temeljno menjati, jer je jedva donesen. Medjutim, on se on odmah mora korigovati, kako na kraju ne bi dobili vlasnicku strukturu, koja istovremeno nece doprineti resavanju nijednog akutnog problema privrede Srbije, pre svega restrukturiranju preduzeca i adaptiranju njihove proizvodnje zahtevima trzista.

Simulirajuci koliki stepen privatizacije tog kapitala moze da se ocekuje primenom zakona, kada ce se to desiti i kada se moze ocekivati uobicajeni nacin upravljanja danasnjim drustvenim preduzecima, dr Nikola Zelic, ekspert za konsalting u svojoj analizi (u kojoj je posmatrao srpsku privredu kao jedno preduzece) dosao je do zakljucka da drustveni kapital, koji se moze privatizovati po novom zakonu, ima maksimalnu vrednost od 40,95 milijardi maraka. Ovaj racun je pravljen "siroke ruke", pa, recimo, iz njega nisu oduzete kreditne obaveze prema inostranstvu.

Od toga Penzioni fond bi dobio akcije u vrednosti od 4,095 milijardi maraka, zaposlenima se poklanja 24,57 milijardi maraka direktno, a 4,914 milijardi maraka kroz popust. Stvarno bi se platilo, i to na kredit za koji se moze pretpostaviti da ce u celini biti uzet od strane zaposlenih, tek 7,371 milijardi maraka za ukupni drustveni kapital. Od tog stvarno prodatog kapitala Razvojni fond ce dobiti 3,685 milijardi maraka, Zavod za zaposljavanje i Penzioni fond po 1,843 milijarde maraka, a novac bi im priticao tokom sest godina, pokazuje ova analiza.

Na osnovu toga dr Zelic zakljucuje da je primenom novog zakona moguce privatizovati celokupan drustveni kapital i to tako da on predje u vlasnistvo iskljucivo zaposlenih, penzionera i zemljoradnika. Po njegovom misljenju ovakva privatizacija nece u skorijoj buducnosti otvoriti mogucnosti za restrukturiranje srpskih preduzeca, pri cemu je najvaznije da se u dogledno vreme nece resiti problem upravljanja u njima.

- Zbog onemogucavanja prometa akcija na vise godina i koncentracije vlasnistva zakon ce imati za posledicu zadrzavanje sustinski istog stanja u upravljanju preduzecima: zaposleni, ubuduce kao akcionari, diktirace ponasanje uprave. Upravo zbog fakticki istog nacina upravljanja, preduzeca, privatizovana prema ovom zakonu, nece se tokom tri do pet godina ni resursno restrukturirati. Nuzna dodatna ulaganja privatnog kapitala nece biti trazena od preduzeca niti ce im biti nudjena. Zaposleni - akcionari ce izbegavati svako ulaganje privatnog kapitala koje moze ugroziti njihove pozicije, a kao vlasnici preduzeca bice u poziciji da ponudjeno ulaganje odbiju. Takodje, i potencijalni investitori ce izbegavati ulaganja u privatizovana bivsa drustvena preduzeca, jer sa zaposlenima kao ravnopravnim vlasnicima nikada nece biti sigurni kolike ce plate biti zahtevane, nece moci da redukuju broj zaposlenih i slicno. Dakle, kao sto se ne mogu ocekivati promene kod kapitala kao resursa, u smislu njegovog uvecanja, jos manje se mogu ocekivati promene kod radnog resursa u preduzecima - eliminisanje viska zaposlenih ili zamena adekvatnijim radnicima. A kad nije moguce nista promenti na planu angazovanja kapitala i radne snage, ocigledno je nemoguce i restrukturiranje u proizvodnji radi prilagodjavanja trzistu, zakljucuje dr Zelic.

On se zato u prvom redu zalaze za izmene u zakonu, koje ce sustinski izmeniti nacin upravljanja u privatizovanim preduzecima, naglasavajuci da je ta promena mozda jos potrebnija srpskim, nekada samoupravnim preduzecima, nego sto je to bio slucaj sa istocnoevropskim - drzavnim preduzecima. - Zbog navika zaposlenih, u bivsim samoupravnim firmama su negativne posledice radnicke privatizacije jos vece nego u drzavnim preduzecima. Da bi se to izbeglo mora se maksimalno skratiti vreme do koncentracije akcija kod manjeg broja vlasnika. Zato u srpskom Zakonu o privatizaciji treba dozvoliti prodaju ne samo svih besplatno dobijenih akcija odmah posle upisa, vec i prodaju akcija koje ce zaposleni kupiti sa popustom i na kredit, uz preuzimanje kredita od strane kupca, naglasava ovaj strucnjak.

Zaposljavanje viskova radnika

Po misljenju Zelica, sredstva od prodaje drustvenog kapitala koja ce dobiti Razvojni fond i Zavod za zaposljavanje (u zbiru od oko 5,5 milijardi maraka), zajedno sa,, moguce istim tolikim novcem od prodaje kapitala drzavnih preduzeca, treba upotrebiti za zaposljavanje viska zaposlenih iz firmi koje ce se privatizovati. To je izuzetno vazan element restrukturiranja danasnjih srpskih preduzeca, naglasava dr Zelic, jer je uprkos zakonskih prava zaposlenih na visoke novcane naknade ukoliko napuste posao, vrlo tesko "nagovoriti" ih da to i ucine.

- Kreiranje novih zaposlenja za visak zaposlenih, uz koriscenje sredstava od privatizacije od drustvenog i drzavnog kapitala, pored toga sto bi pomoglo restrukturiranju samih preduzeca, doprinelo bi i da se izbegne globalno povecanje nezaposlenosti, kao redovne pratece pojave privatizacije, objasnjava autor ove analize.

Po njegovom misljenju, u granama sa vrlo visokom koncentracijom ponude, gde preduzeca treba privatizovati po "posebnim programima", poenta mora da bude na trazenju instranog strateskog partnera za takva preduzeca, posto nema nikakvog izgleda da se ona samostalno restrukturiraju i pobosljaju svoje performanse.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /