OGRANICENJA FER I POSTENIH IZBORA U NAS

Da bi sledeci izbori, kao specificna politicka utakmica, bili legitimni i regularni, da bi bili fer i posteni, pravila za novu izbornu utakmicu trebalo je da budu zajednicki utvrdjena a ne izdiktirana, izmenjena od strane vladajuce stranke po meri njenih potreba i to neposredno uoci samih izbora, sto dovodi u pitanje njihovu legitimnost

Pise: Slobodan Vucetic

Demokratski karakter drustva najdirektnije i najpotpunije se ispoljava u procesu ostvarivanja birackog prava kao najvaznijeg politickog prava gradjana. Jer, po definiciji modernog demokratskog drustva, suverenost pripada gradjanima koji je ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Posto se drzavna valst ne moze vrsiti neposredno od strane gradjana, oni biraju svoje politicke predstavnike koji obrazuju predstavnicko telo (parlament, odnosno skupstina) koje u njihovo ime i u njihovom interesu vrsi drzavnu vlast u toku ustavom utvrdjenog mandata (obicno cetiri godine). Kako iz neposredno izabranog narodnog predstavnistva, koje obavlja zakonodavnu funkciju, proizlazi i vlada kao najvazniji organ izvrsne vlasti, razumljivo je da demokratska legitimnost i legalitet drzavne vlasti prvenstveno i bitno zavise upravo od demokratskog karaktera izbora i njihove zakonitosti. Sam cin izbora je neposredno povezan sa slobodom jer, kako je pisao M. Veber, "sloboda je izbor izmedju razlicitih alternativa". A Monteskije je smatrao da su izborni zakoni - osnovni zakoni demokratije. Nesporno je da su izbori neophodni, prvi, iako ne i dovoljan uslov za postojanje demokratije.

Demokratski karakter izbora od posebnog je znacaja za drustva koja su bez vece demokratske tradicije ili su za vreme komunisticke vlasti, odnosno jednopartijskog politickog sistema, bila lisena demokratskih ustanova i prava. Zato je u postkomunistickim drustvima pozeljno, cak neophodno, da novi, demokratski izborni sistem bude utvrdjen u demokratskoj proceduri, na osnovu konsenzusa, sporazuma relevantnih politickih snaga, kako bi se iskljucio nastavak jednopartijskih manipulacija i uzurpacija, cestih jednostranih promena izbornog sistema i slicno.

Nase drustvo, nesumnjivo, spada u drustva s vrlo skromnom demokratskom tradicijom, a uz to su u toku proteklih 50 godina postojanja jednopartijskog komunistickog sistema gradjani bili liseni mogucnosti da koriste demokratska gradjanska prava i da zive u pravnoj drzavi. Neposredna posledica takvog politickog nasledja je velika zaostalost u pogledu politicke pismenosti i kulture i demokratskog iskustva gradjana, nepostojanje demokratskih institucija pravne drzave i javnog mnjenja.

Osim ovih opstih pretpostavki za postojanje demokratskih izbora i uopste demokratskih odnosa u nasem drustvu, postoji i niz posebnih pretpostavki i uslova za tzv. fer i postene izbore koji u nas ni iz daleka nisu ispunjeni.

Prvi takav preduslov je postojanje politickog konsenzusa najvaznijih, pre svega parlamentarnih stranaka, oko svih bitnih elemenata izbornih uslova. On je uoci aktuelnih parlamentarnih i predsednickih izbora u Srbiji (septembar 1997) bio utoliko neophodniji sto su prethodni izbori (za organe lokalne vlasti u Srbiji, u novembru 1996) bili u znaku velike (i dokazane) izborne kradje od strane vladajuce stranke.

Da bi sledeci izbori, kao specificna politicka utakmica, bili legitimni i regularni, da bi bili fer i posteni, ova pravila za novu izbornu utakmicu trebalo je da budu zajednicki utvrdjena, a ne izdiktirana, izmenjena od strane vladajuce stranke, po meri njenih potreba, i to neposredno uoci samih izbora, sto dovodi u pitanje njihovu legitimnost.

Rec je, pre svega, o izbornom zakonodavstvu kao najbitnijoj pretpostavci ravnopravnih i fer izbora. Naime, u julu 1997, bez politickog dogovora s parlametnarnim opozicionim stranakama, SPS je promenila republicki Zakon o izbornim jedinicama za parlamentarne izbore tako sto je umesto devet uvela 29 izbornih jedinica. Time je uvela tzv. deformisani proporcionalni sistem koji izrazito favorizuje najjace stranke, tako sto im obezbedjuje srazmerno znatno veci broj poslanickih mandata od broja dobijenih glasova gradjana. Na takvu izmenu izbornog sistema SPS se odlucila tek kada je postalo jasno da se raspala koalicija "Zajedno" koja je do tada bila nesumnjivo najjaca opoziciona politicka grupacija. U demokratskim drustvima strogo se izbegava promena izbornog sistema uoci samih izbora. Pri tome, izmena Zakona o izbornim jedinicama izvrsena je grubim krsenjem Poslovnika Narodne skupstine Srbije, jer poslanicima Demokratske stranke nije omoguceno da u skupstinskoj debati obrazloze svaki od 1.860 podnetih amandmana. Takodje je izvrsena krupna promena u raspodeli poslanickih mandata na izborne jedinice na Kosovu i Metohiji. Naime, umesto 24 poslanicka mandata, kao na dosadasnjim parlamentarnim izborima, kosmetskim izbornim jedinicama pripala su 42 poslanicka mandata. Poznato je da je (i zasto je) SPS takodje "pretplacen" na skoro sve poslanicke mandate na "jugu Srbije". Time se unapred, pre izbora, SPS-u obezbedjuje ogromna prednost u izbornoj trci.

U vezi sa zakonskom diskriminacijom opozicionih stranaka, treba ukazati na redovnu pojavu poslednjih godina da SPS neposredno pred izbore vrsi promene izbornih propisa, bilo u pogledu vrste izbornog sistema ili broja izbornih jedinica. Tacnije, samo jednom, u jesen 1992, pod snaznim pritiskom politicke krize (uvodjenje sankcija, masovni protesti opozicije i slicno), vladajuca SPS je pristala na reforme izbornog sistema kroz sporazum s opozicijom. Tadaje umesto vecinskog uveden proporcionalni sistem u federaciji i u Srbiji i odrzani prevremeni izbori. U svim drugim prilikama, izborni sistem je menjan onda i na onakav nacin koji je trenuto odgovarao SPS u Srbiji, odnosno vladajucoj koaliciji u SRJ (SPS-DPS). Tako je u jesen 1992, neposredno pred vanredne predsednicke izbore u Srbiji, izmenjen Zakon o izboru predsednika Republike Srbije tako sto je propisan dodatni uslov (osim punoletstva i drzavljanstva) za kandidovanje za ovu funkciju u vidu najmanje jednogodisnjeg prebivalista u Srbiji pre odrzavanja izbora. Povod za ovu promenu Zakona bilo je kandidovanje M. Panica za predsednika Srbije, koji navodno nije imao "ciste papire" o jednogodisnjem prebivalistu. Osim ocigledne nekorektnosti u vidu promene izbornih uslova neposredno pred izbore, kao i favorizovanja jednog a diskvalifikacije drugog predsednickog kandidata, ovde je rec i o gruboj neustavnosti. Naime, Ustav Srbije u clanu 42. izricito i taksativno je utvrdio samo dva uslova za koriscenje birackog prava: status gradjanina Srbije (drzavljanstvo) i 18 godina zivota, s tim da se zakonom uredjuje postupak izbora i opoziva predsednika. Propisivanjem i treceg uslova - jednogodisnjeg prebivalista (sto ne spada u sadrzinu postupka) - zakonodavac je grubo prekrsio Ustav u korist "svoga" stranackog kandidata.

U januaru 1993, na dan konstituisanja nove Narodne skupstine Srbije, na protivustavan nacin je izmenjen Zakon o izboru saveznih poslanika u Vecu republika Savezne skupstine. Tada je ukinut princip proporcionale strukture izabranih poslanika u Vecu republika u skladu sa sastavom Narodne skupstine Srbije i uveden vecinski sistem glasanja na osnovu kojeg je svih 20 mandata u ovom vecu pripalo SPS i radikalima dok su sve opozicione stranke onemogucene da budu zastupljene u Vecu republika Savezne skupstine. Najdrasticnija neustavnost ovoga zakona ogledala se u tome sto je stupio na snagu i primenjen odmah po izglasavanju, dakle pre objavljivanja u sluzbenom glasilu, sto je suprotno izricitoj ustavnoj odredbi (cl. 120).

Sledeci primer ne samo nedemokratskog, vec i neustavnog, menjanja izbornih propisa je usvajanje izmena Zakona o izbornim jedinicama za izbor saveznih poslanika u Vecu gradjana Savezne skupstine (takodje neposredno uoci izbora u novembru 1996), kojim je broj izbornih jedinica povecan sa devet na 27. Time se, i pored protivljenja opozicionih partija, bitno odstupilo od konsenzusom utvrdjenog izbornog sistema i broja izbornih jedinica (jesen 1992). Razlog je bio takvo povecanje broja izbornih jedinica koje ce izrazito favorizovati vladajuce stranke u Srbiji i Crnoj Gori (SPS, DPS) kao pojedinacno najvece. Pri tome je ovim prilikom doslo i do povrede Ustava SRJ. Naime, izmena zakona je usvojena prostom, umesto dvotrecinskom vecinom kako je izricito predvidjeno u cl. 90. Ustava za donosenje zakona o izboru saveznih poslanika u Vecu gradjana. Obrazlozenje vladajuce koalicije da utvrdjivanje broja izbornih jedinica ne spada u izborno zakonodavstvo je, naravno, potpuno neosnovano, jer je utvrdjivanje izbornih jedinica jedan od najvaznijih i neizostavnih elemenata izbornog sistema i zakonodavstva. Nazalost, stanoviste vladajucih partija potvrdio je (vecinom glasova) i Savezni ustavni sud, polazeci od iste (politicko) pravne argumentacije.

Osim putem donosenja izbornih zakona koji su diskriminatorski u odnosu na opoziciju, a uz to i neustavno doneti, postoji i niz drugih grubih povreda pravila o fer i postenim izborima kojima se izbori delimicno ili u celini mogu uciniti nelegitimnim i nelegalnim. One se, uglavnom, desavaju u pripremi za sprovodjenje izbora, u toku njihovog sprovodjenja i, najzad, u postupku zastite birackog prava. (Kraj u sutrasnjem broju)