DA LI CE RUSKI GAS BITI PLACEN MESOM

Proizvodjaci na zatvorenom sastanku u Vladi Srbije rekli da ne mogu da obezbede dovoljne kolicine piletine i konzervi, ukoliko se nova proizvodnja ne kreditira. Ruski partner ponudio nisku cenu

Ni posle vise od dve nedelje, Vlada Srbije i "Progres" nisu odgovorili direktorima farmi da li imaju para za finansiranje proizvodnje svinja i pilica kojima bi se platio deo duga za ruski gas. Nikad se, valjda jasnije, Vlada Srbije nije suocila sa posledicama politike koju je vodila prema poljoprivredi, a posebno, prema stocarstvu kao osnovnoj grani, nego kad je, pre dve nedelje, pozvala stocare na zatvoreni sastanak. Razlog sto je Vlada udostojila da saslusa direktore farmi koji su izgubili glas od kuknjave i apela za pomoc je bio, "izmamljivanje" mesa za placanje ruskog gasa. Na zalost, Vlada se, tom prilikom uverila da stocari ne kriju meso, cekajuci vise cene, vec ga nemaju u dovoljnim kolicinama ni za ovako urgentne potrebe, a kamoli za domace trziste.

Vlada je, naime predvidela jer je to, verovatno, zahtevao i ruski partner da se medju poljoprivrednim proizvodima kao kompezacija za gas nadje i 15 hiljada tona smrznutih svinjskih polutki, isto toli ko piletine i deset hiljada tona konzervi. Svinjsko meso bi, prema ponudi partnera iz Rusije, trebalo da kosta dve hiljade dolara po toni sto znaci oko 11 dinara po kilogramu.

Dva uslova

" Tesko je uklopiti se u cenu koju nudi ruski partner preko Vlade i "Progresa". Jedina mogucnost da se prihvati ta cena je da nam Vlada prizna crni kurs dolara. Ako je kurs marke 4,4 dinara, dolar bi na "crno" trebalo da vredi oko sedam dinara", kaze direktor jedne farme za uzgoj svinja.

Proizvodjaci su, prema recima ovog direktora, na tom sastanku obecali da bi u slucaju da im se pomogne, mogli, najranije da pocnu sa isporukama izvesnih kolicina polutki u januaru i februaru, a ostat ak bi isporucivali sukcesivno tokom godine. Ruski partner nudi ugovor na pet godina.

Proizvodjaci su na ovom sastanku, prema recima ovog direktora, od Vlade Srbije i "Progresa" trazili, unapred beskamatni kredit kako bi kupili kukuruz i renovirali obore koji su ruinirani u poslednji h nekoliko godina jer farme nisu imale novca ni za hranu za ishranu stoke pa su je prinudno klali. Drugi uslov za pocetak proizvodnje bio bi organizovan uvoz sojine sacme, ribljeg brasna i minerala. Sada ovu stocnu hranu uvoze, uglavnom privatna preduzeca i na njoj basnoslovno zaradjuju.

Objedinjen uvoz preko Direkcije za robne rezerve, obezbedio bi, kazu proizvodjaci, nize cene ove hrane, a time i nize proizvodjacke cene mesa.

Prema gruboj racunici, za proizvodnju 15 hiljada tona polutki neophodno je odgajiti 220 hiljada tovljenika, teskih stotinak kilograma. Ako se racuna prosecna proizvodjacka cena od deset do 11 dinara koja je niza od aktuelne pod uslovom da se nabavi hrana po pristojnijim cenama, trebalo bi obezbediti, kaze ovaj direktor, oko 220 miliona dinara.

Od uvoza - nista

U opticaju je jos jedna verzija, prema kojoj bi uvozno meso za domace trziste proslo kroz Jugoslaviju kao tranzitnu zemlju i zavrsilo u Rusiji. To nije daleko od pameti Vlade koja se promovise kao us pesna, ali opet se dolazi do istog problema. Za to je potreban novac koga ova drzava nema pa ce, najverovatnije odustati i od uvoza pod izgovorom da medju uvoznim ponudama domacih preduzeca nema odgo varajuce koja se uklapa u domacu cenu. Pitanje je samo koja se domaca cena uzima za reper, prethodna ili vazeca koju Vlada Srbije ignorise u nameri da sacuva standard.

Ostaje da se vidi koja je nova varijanta za snabdevanje domaceg trzista kad se pojede meso isfinansirano parama od poste ili koji ce novi predlog izmisliti drzava za placanje gasa.

S. Jovicic