DA LI JE PRIVATIZACIJA MASKA ZA STECAJEVE DRUSTVENIH PREDUZECA

Radnici koji budu dobili besplatne ili uz popust kupe akcije prezaduzenih drustvenih preduzeca, postace vlasnici imovine koja je vec privatizovana i pripada poveriocima

Autonomna privatizacija, kako je zamisljeno po novom srpskom zakonu, na prvi pogled je jednostavna, toliko da su zvanicnici vec u februaru iduce godine najavili prve slobodne akcije. Medjutim, i kada se u takvim preduzecima budu podelile besplatne akcije i one kupljene uz popust, nece se dogoditi apsolutno nista sto ce popraviti polozaj ovih firmi, jer je vecina njih po svim svetskim pravilima o davno u zoni stecaja. Zato sto su drustvena preduzeca prezaduzena, jer su mnoga izgubila sopstveni kapital, nemaju obrtna sredstva ni mogucnost da investiciono osveze svoje kapacitete, a imaju ogromn e viskove zaposlenih, objasnjava dr Jovan Rankovic.

Drzava je, doduse, izdvojila na posebni spisak 75 preduzeca, uglavnom teskih bolesnika, od kojih se tek poneka mogu prodati (cementare, Bor, Trepca), dok ce kod vecine privatizacija biti moguca tek k ada se neko obaveze da ce vratiti njihove dugove u zemlji i inostranstvu, dokapitalisati ih, ponuditi adekvatan program, pronaci trziste i poceti da resava problem viska zaposlenih, Sta ce od svega t oga ispasti, videce se.

Zasto ni kod ostalih, sem promene vlasnickih odnosa na papiru, privatizacija nece znaciti sustinski nista, dr Rankovic objasnjava kroz sledece podatke. Debalans izmedju kratkorocnih obaveza i potrazi vanja u privredi polovinom ove godine iznosio je ravno 17,5 milijardi dinara. To povecanje zaduznosti posledica je porasta zaliha i gubitaka, ciji se bruto iznos od 9,5 milijardi dinara po periodicno m obracunu mesecno uvecava za preko 1,5 milijardu dinara, sto samo uzrokuje potrebu za novim zaduzivanjem. Banke su, umesto kredita, u stanju samo da pripisuju kamate i veliki broj drustvenih preduze ca jednostavno ne moze da radi i zaposljava svoje kapacitete. Izvozni poslovi su slabo placeni, a kod onih koji rade lon poslove, mnoga preduzeca ce do kraja ove godine u potpunosti pojesti sopstveni kapital, i bice u buducnosti nesposobna za klasican izvoz.

- U takvim prilikama privatizacija ce mozda znaciti jos goru situaciju, jer ce privatizovana preduzeca preci u radnicko-akcionarske ruke i zajedno sa njima bice prepustena daljem propadanju. Svakodne vno ce se pojavljivati sve veci socijalni problemi, a novi vlasnici ce traziti smenu rukovodstava, misleci da su ona kriva, mada su stvarni problemi u nemogucnosti pribavljanja novog kapitala, i novi h trzista, tvrdi dr Rankovic.

Po njegovom misljenju, ako zaista hoce nesto ozbiljno da se postigne, onda se treba setiti mogucnosti koju takodje predvidja novi zakon o privatizaciji, a to je da proces pokrenu glavni poverioci, ko risteci odredbe prinudnog poravnanja. Kada se pogledaju pomenuti podaci o zaduzenosti privrede, jasno je da su mnoga od ovih preduzeca vec privatizovana i da su njihovi pravi vlasnici njihovi poverio ci.

Sam zakon ne pruza mogucnost da se preduzeca prodaju u celini onome ko je zainteresovan da ih kupi i ima svez kapital, izuzev preko posebnih programa, a tu je rec samo o 75 firmi, istina sa kancerozn im uticajem na celu privredu. Kroz proces prinudnog poravnanja, medjutim, poverioci bi utvrdili istinu o stvarnom finansijskom stanju odredjenog preduzeca, sagledali bi da li i kako firme mogu da rad e, zatim, bili bi prinudjeni da ponude sanacioni program i osiguraju da fabrike preuzmu oni koji imaju kapital i mogu da ih zaposle. Naravno, takva dijagnoza bi podrazumevala i stecaj, tamo gde je on neizbezan.

- Posto vlast ocito to nece, jer nece da prizna da je veliki deo privrede u finansijskom kolapsu, privatizacija ce poceti lose, a zavrsice se jos gore, smatra ovaj ekonomista. Po misljenju dr Rankovi ca, autonomna privatizacija je moguca samo u malim drustvenim preduzecima, sa najvise do pedesetak zaposlenih, dok je sve ostalo zrelo za temeljnu sanaciju. Kad se razgoliti ta cinjenica i sama drzav a bi morala da vodi drugaciju ekonomsku i socijalnu politiku. Dr Rankovic takodje podseca da danas u praksi, oni koji su pokrenuli procese prinudnog poravnanja (a njih nije mnogo) ne nailaze na podrs ku ni sudstva ni partnera. Mnoge banke pokusavaju da nadju izlaz stavljajuci hipoteke na preduzeca svoje duznike, ali to ne donosi nista ni njima, ni takvim firmama. Mozda je start novog Zakona o pri vatizaciji pravo vreme za primenu "cvrstog prava", odnosno njegovog clana 10, koji predvidja ukljucivanje poverilaca u ovaj proces, kaze ovaj ekonomista.

Bojana Jager