ANALIZE BAKTERIOLOSKE ZAGADJENOSTI PO BEOGRADSKIM BOLNICAMA NISU ZADOVOLJAVAJUCE

Najkriticnije su stare zgrade Klinickog centra. U Beogradu godisnje i po 15 bolnickih epidemija. Skoro trecina aparata - nesterilisano

U beogradskim bolnicama je, tokom ove godine, zabelezeno osam epidemija razliciih intrahospitalnih infekcija, od kojih su obolela 242 pacijenta smestena na bolnicko lecenje. Najveci broj pacijenata u bolnici je zaradio neku od crevnih zaraznih bolesti, tako da su pored osnovne bolesti zbog koje su i dospeli u bolnicu, morali da se lece i od ove naknadno zaradjene. Na preventivnim pregledima Gra dskog zavoda za zastitu zdravlja pokazalo se da su ruke kod vise od polovine medicinskog osoblja - prekomerno zagadjene bakterijama.

Ovo su samo neki od podataka koje je, u razgovoru za nas list, izneo dr Radoslav Marjanovic, pomocnik direktora Gradskog zavoda za zastitu zdravlja, govoreci o bolnickim infekcijama, tj. onim bolesti ma koje pacijenti zarade dok su na bolnickom lecenju, kao i o nacinu na koji Zavod vrsi nadzor nad zdravstvenim ustanovama u Beogradu. Ovaj Zavod ima vrlo mocnu laboratoriju za dijagnostiku i jedan o d njegovih osnovnih zadataka je da brine i o suzbijanju intrahospitalnih infekcija. Jos pocetkom osamdesetih godina su pri Zavodu osnovane 42 komisije za pracenje ovih infekcija, u svakoj zdravstveno j ustanovi po jedna, a postoji i posebna Centralna komisija pri Klinickom centru Srbije.

- U Beogradu godisnje ima i do 15 bolnickih epidemija, a to znaci da u jednoj bolnici od jedne bolesti oboli veci broj ljudi. Ove godine ih je bilo osam, ali je broj pojedinacnih intrahospitalnih inf ekcija daleko veci. Od epidemija smo imali dizenteriju, bakterijsko trovanje hranom, grip, gnojne upale koze, tzv. piodermiju. Kada se broj nasih intrahospitalnih infekcija uporedi sa brojem ovih inf ekcija u svetu, onda je karakteristicno da smo malo bolji od drugih zemalja u tranziciji, ali i mnogo losiji od zapadnih zemalja - kaze dr Marjanovic. Da bi se sprecile pojave infekcija po bolnicama trebalo bi da se postuju pravila procedure od kojih su najznacajnije tzv. separacije po prostoru, odnosno rasporedjivanje pacijenata po odeljenjima tako da ona ne budu pretrpana (kao sto je sada cest o slucaj), postovanje rezima kod prijema bolesnika, kako bi se izbegla mogucnost da neko ko je vec zarazen bude hospitalizovan, sterilisanje materijala i aparata...

Gradski zavod redovno radi preventivne preglede kontaminacije bolnicke sredine. Kroz te analize moze da se otkrije kolicina bakterija u vazduhu, na radnim povrsinama, na aparatima, ali i na rukama os oblja. Rezultati koje nam je prezentirao dr Marjanovic, nisu bas slavni. Pored toga sto 57 odsto osoblja ima ruke prekomerno kontaminirane, tu su i radne povrsine koje su u 20 odsto slucajeva bile "p rezagadjene". Visak bakterija pronadjen je i u vazduhu po bolnicama (u 30 odsto pregledanih) a prilicno su porazni i rezultati analize sterilisanosti aparata. Otkriveno je, naime, da 26 odsto aparata nije bilo sterilisano, a kontrola aparata za sterilizaciju je pokazala da su oni ispravni. Negde je, ocito, zakazao ljudski faktor.

- O rezultatima nasih preventivnih pregleda mi uvek obavestavamo bolnicu. Zdravstvene ustanove su, medjutim, toliko osiromasile da nemaju para ni za osnovne stvari, bez obzira sto zaposleni pokazuju dobru volju i zelju za saradnjom - kaze dr Marjanovic. U najkriticnije bolnice on ubraja sve stare zgrade i institute Klinickog centra Srbije, od kojih bi vecina morala biti totalno rekonstruisana da bi bila bezbedna. Posebna paznja se uvek obracala i na porodilista sa odeljenjima neonatologije, jer se ranije dogadjalo da bolnicke epidemije odnesu i po nekoliko zivota tek rodjene dece. Sada je s ituacija nesto bolja u porodilistima, posebno od kada je renovirano porodiliste u Visegradskoj i od kada je otvoreno u Zemunu.

S. Milicic