STA SU SOCIJALISTI URADILI U SRBIJI ZA SEDAM GODINA SVOJE VLASTI

Miklos Maroti

Socijalisti, nakom sedam godina vladavine, zajedno sa JUL i Novom demokratijom, na svim mogucim medijima u izbornoj kampanji sirili su propagandu o svojim navodnim dobrim rezultatima i obecavali brzi procvat na svim poljima. Cinjenice su, medjutim, nemilosrdne i ukazuju na najcrnji moguci bilans u istoriji na ovim prostorima. Ovo je samo jedan pokusaj sumiranja dostignuca leve koalicije.

Doprinos raspadu SFRJ najveci je iz Srbije nakon dolaska na vlast SPS. Kao rezultat toga su desetine hiljada mrtvih, stotine hiljada ranjenih i milioni proteranih i izbeglih lica sa ratom zahvacenih podrucja. Izsveno je da egzodus nije jos zavrsen. Takodje su iz SRJ mnogi mladi ljudi emigrirali ("odliv mozgova") bezeci od vojne obaveze, ali i zbog nacionalne pripadnosti kao i zbog ekonomskih raz loga.

Doziveli smo najvecu izolaciju od sveta, ne ucestvujemo u radu Ujedinjenih nacija i njenih organizacija, diplomatski odnosi su zamrznuti i obavezne su vize skoro sa svim zemljama sveta (cak i sa Grck om). O ispunjavanju uslova za povratak u svetsku zajednicu ne moze se govoriti dok ne ispunimo sve uslove (izrucenje ratnih zlocinaca, postovanje ljudskih prava, narocito nacionalnih manjina, posebno na Kosovu, demokratski izbori, opsta demokratizacija sistema u svim oblastima zivota i drugo).

Situacija u privredi je katastrofalna. Dejstvom sankcija, ali i politike dosadasnjih vlada, razorena je struktura koja je, inace, bila neadekvatna i tehnoloski zastarela. U 1993. godini postignut je apsolutni svetski rekord u inflaciji. Gubici se gomilaju svake godine i samo povlascena preduzeca uspevaju da se odrze uz pomoc kredita (koje ne vracaju) i druge pomoci oo drzave. Fondovi za drustven e delatnosti u koje su ranije uplacivani doprinosi su potpuno ispraznjeni tako da se zdravstvo, skolstvo, penzije itd. finansiraju iz tekuceg budzeta koji je nedovoljan. Postoje veliki neisplaceni du govi prema penzionerima, decjem dodatku, itd., nedostatak lekova, nizak standard radnika u obrazovanju i drugim drustvenim delatnostima, itd.

Drustvena svojina se privatizuje kroz pljacku. Direktori su ovlasceni da bez kontrole vrse nabavku od privatnika, izdaju im poslovni prostor i na druge nacine mogu da uzimaju procenat. Siva ekonomija ce uskoro biti jaca od redovne. Sverc roba, neprijavljeni radnici, neplacanje poreza i drugo su masovne pojave. Postoji odliv kapitala u inostranstvo (Kipar i dr.), a priliv je nedovoljan zbog visok og stepena rizika ulaganja. Zapocela je rasprodaja velikih sistema (PTT), uz usmeravanje kapitala prema nahodjenju vladajuce partije (poslusni dobijaju najvise).

Zivotni standard stanovnistva je na niskom stepenu. Najveci deo prihoda trosi se na hranu i fiksne troskove stanovanja, a za kupovinu namestaja, odece, automobila, stanova i drugih nekretnina praktic no nista ne preostaje. Izuzev skupih kola novokapitalista nasim drumovima jure krsevi. Polozaj seljaka je takodje tezak, bez adekvatne valorizacije i naplate svojih proizvoda, sa nemogucnoscu obnove mehanizacije, izmirenja poreza i obavljanja svoje delatnosti. Veliki broj radnika je na prinudnom odmoru, radi za nedovoljnu platu ili je nezaposlen bez perspektive, izuzev u povlascenim monopolskim preduzecima koji dobijaju i sakom i kapom (plate, regres za godisnji odmor, topli obrok, kredite, itd.).

Ljudska prava su samo pojam, a u praksi se ne postuju. Stvorena je jaka policija sposobna da brani rezim, da batina gradjane koji mirno demonstriraju, da prebija i politicke lidere opozicije. Sudovi su neefikasni, parnice za ostvarenje najobicnijih prava traju vise godina. Gradjani obavezno placaju pretplatu za drzavnu TV koja ih hrani "dusevnom hranom" po meri vladajuce partije. Za izlazak iz z emlje u svet placa se posebna taksa, a uvedena je "zbog sankcija" koje su ukinute. Nacionalne manjine (Albanci na Kosovu, Muslimani u Sandzaku i Madjari u Vojvodini) osecaju se ugrozenim od velikosrp sko-crnogorskog nacionalizma. Jedan lider opozicije dozvoljava Albancima drzavu na Marsu, dok je pre par godina jedan lider iz opozicije dozvoljavao Madjarima autonomiju na drvetu.

Nedavno je veliki broj drzava zapretio BH Federaciji da ce prekinuti diplomatske odnose jer nijedan Srbin nije bio ambasador, sto je odmah promenjeno. U SRJ svi ambasadori su Srbi ili Crnogorci i za sada na to niko ne reaguje, iako su trecina stanovnistva nacionalne manjine. Za ambasadore se postavljaju "zasluzni" kadrovi vladajucih partija, bez obzira na kvalitete. Gradjani su nesigurni u pogle du imovine i licne bezbednosti. Ceste su kradje i pljacke. Ubistva su uobicajene pojave, cak je ubijen i glavni policajac. Devizne stedise su prevarene i opljackane od strane drzavnih i privatnih ban aka. Ostali vidovi kriminala kao sto su korupcija, mito, reketiranje su takodje rasirene.

Istaknuti pojedinci u vladajucoj koaliciji uzivaju nenormalno velike privilegije, a posebno ministri-direktori. Ima slucajeva da je visoki funkcioner SPS ujedno i potpredsednik vlade, ministar, direk tor (u vise preduzeca), predsednik i clan upravnog odbora (u vise preduzeca), predsednik uspesnog sportskog kluba, itd. Pojedinci su se tak obogatili da nemaju nista zajednickog sa stvarnom levicom. Zahvaljujuci monopolu nad drzavnim medijima i firmama vladajuca koalcija siri hvalospeve o rezultatima svog rada kao da zivimo u drzavi blagostanja, koja je pretvorena u gradiliste i cveta na svim po ljima. Jedno jutro, na primer, moglo se cuti na vestima da se u Srbiji gradi 600 autoputeva, od kojih su 350 magistralni, 150 regionalni i 100 lokalni. Drugom prilikom Jugoslav Kostic je pustio u sao bracaj vekovima prizeljkivani put izmedju Beske i Cortanovaca. U stvarnosti bilans vladavine SPS je katastrofalan. Postavlja se pitanje: sta su jos mogli uraditi pa da im se najzad kaze "dosta".

Imajuci u vidu ovaj bilans, koji je zbog prostora nepotpun, moze se reci da rezultati izbora nisu iznenadjujuci. Na parlamentarnim izborima nijedna stranka nije osvojila potrebnu vecinu i morace se i ci u koaliciju dve od tri najjacih partija. Ali ko sa kime? Milosevic-Seselj, Seselj-Draskovic ili Milosevic-Draskovic? Kakva li ce nas sudbina tek tada zadesiti? Kakav nas bilans ocekuje u buducnost i? (Autor je ekonomista iz Novog Sada)