MEDJU EVROPSKOM "PETNAESTORICOM" ZNATNA VECINA PROTIV PRODUZAVANJA AUTONOMNIH TRGOVINSKIH MERA JUGOSLAVIJI

Medju "petnaestoricom" preovladjuje stav da se u sadasnjoj politickoj situaciji u SRJ, koja se ocenjuje kao "nestabilna" i "neizvesna", EU mora uzdrzati od svake akcije koja bi mogla da doprinese usp ehu ultranacionalista na decembarskim predsednickim izborima

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Evropska komisija ce sledece sedmice podneti formalni predlog za produzavanje vaznosti u 1998. tzv. autonomnih trgovinskih mera pojedinim drzavama bivse Jugoslavije, medju kojima, kako saznajemo u kr ugovima Komisije, nece biti sadasnje, tj. SR Jugoslavije. Predlog se priprema u tzv. pismenoj proceduri i u Komisiji, kako nam je izjavio jedan od funkcionera ukljucenih u pripreme, "postoji jasna ve cina za stav da SRJ trenutno ne ispunjava uslove za produzavanje autonomnih mera".

Na pitanje da li pojam "trenutno" znaci da bi se, do izjasnjavanja Saveta ministara, situacija mogla promeniti u korist SRJ, pomenuti funkcioner podseca na stav iz zakljucaka poslednje sednice Saveta , kojim se precizira da ce se, u razmatranju predloga Komisije, "imati u vidu razvoj do kojeg bi u medjuvremenu moglo da dodje u zainteresovanim zemljama". A "zainteresovana zemlja" je, po njemu, isk ljucivo SRJ, buduci da niko ni u Komisiji ni u zemljama-clanicama EU ne dovodi u pitanje produzavanje izvoznih povlastica BiH i Hrvatskoj. On, medjutim, ne ocekuje da bi u medjuvremenu - do izjasnjav anja Saveta ministara - u SRJ moglo da dodje do "razvoja" koji bi Komisiji omogucio da dopuni svoj predlog. Pozeljan "razvoj" bi, recimo, bilo saglasavanje vlasti u Beogradu sa zahtevom da se u Prist ini otvori Biro EU. Komisija je, kaze nas sagovornik, pripremila tehnicki predlog za otvaranje Biroa i podnela ga jugoslovenskim vlastima, ali iz Beograda jos nema nikakveih reakcija, ili se, ako ih ima, svode na stare zahteve Beograda da se, prthodno, SRJ vrati u OEBS i da se prihvati akreditacija jugoslovenskog ambasadora pri EU.

Pozitivnim "razvojem" se, zakljucuje funkcioner Komisije, ne moze smatrati nacin na koji su zvanicni mediji u SRJ "iskrivili sadrzaj i smisao" poruke koju su u ponedeljak sefovi diplomatije "petnaest orice" uputili jugoslovenskim gradjanima. Tim povodom oglasili su se jos neke evropske diplomate (vidi okvir).

U diplomatskim krugovima zemalja-clanica EU ukazuju da Komisija, posto u ovom podrucju ima pravo na inicijativu, "moze predloziti sta hoce", ali je konacna odluka na Savetu ministara i donosi se tzv. kvalifikovanom vecinom. Mada ce predlog Komisije biti spreman pre sledece sednice Saveta ministara, predvidjene za 24. novembar, na njoj se nece raspravljati o autonomnim trgovinskim merama. Kao, na jverovatnije, ni na narednoj sednici, 8. decembra. Medju "petnaestoricom", naime, preovladjuje stav da se u sadasnjoj politickoj situaciji u SRJ, koja se ocenjuje kao "nestabilna" i "neizvesna", EU m ora uzdrzati od svake akcije koja bi mogla da doprinese uspehu ultranacionalista na decembarskim predsednickim izborima. Iz vise evropskih prestonica, tim povodom, saznajemo da je jugoslovenska diplo matija poslednjih nedelja krenula u kampanju ubedjivanja Evropljana i Zapada kako je Seselj "njihovo cedo", odnosno "posledica lose ekonomske situacije... koja je rezultat sankcija i produzene medjun arodne izolacije", te Evropa sada treba da "pomogne i ucini sve sto moze kako bi se sprecio njegov prodor".

Iz poruke koju su u ponedeljak uputili jugoslovenskim gradjanima, u kojoj se pored ostalog konstatuje da je "politika zasnovana na nacionalizmu i etnocentrizmu nanela stetu SRJ, a njene gradjane ucin ila jednim od najsiromasnijih u regionu", moglo bi se zakljuciti da Evropljani ipak ne pristaju na takvo podmetanje "ocinstva." Ali su, uprkos tome, odlucili da, barem do izbora, "ne talasaju".