U INSTITUTU ZA MAJKU I DETE BORAVI EKIPA AMERICKIH LEKARA

Operacije dece pocele juce

Petnaestoro malisana sa urodjenom srcanom manom bice operisano tokom ove nedelje

Ekipa od trinaest americkih kardiohirurga, kardiologa, anesteziologa i medicinskih sestara ove nedelje je gost Instituta za zdravstvenu zastitu majke i deteta, gde ce, zajedno sa strucnjacima ove domace klinike, operisati oko petnaestoro dece sa urodjenim srcanim manama. Osim neprocenjivo vrednog strucnog iskustva, koje ce podeliti sa jugoslovenskim kolegama, Amerikanci su u Institut doneli i humanitarnu pomoc vrednu oko dve stotine hiljada dolara, koja ce omoguciti, kako kazu lekari Instituta, da sledecih nekoliko meseci mirno rade, ne razmisljajuci o tome "da li ce imati dovoljno materijala".

Vodja ove humanitarne ekipe je dr Vilijem Novik, predsednik medjunarodne fondacije "Decje srce" iz cuvene decje klinike u Memfisu, koji je u Institutu vec boravio u januaru ove godine. Njegova druga poseta Beogradu deo je plana da se izmedju nase i klinike u Memfisu ostvari cetvorogodisnja saradnja, sa ciljem unapredjenja rada pojedinih sluzbi, a posebno pedijatrijske kardiohirurgije. Operacije su pocele juce i, kako je receno na pres konferenciji u Institutu, traju bukvalno ceo dan, jer je spisak dece koju treba operisati veliki. Tri kardiohirurga Instituta su, zajedno sa americkim kolegama, po ceo dan u operativnim salama i zavrsavaju radni dan tek oko ponoci.

Na listi cekanja - 300 dece
Vec dugo kruzi podatak da je na listi cekanja za operaciju na Institutu oko 400 dece. Prema recima dr Popovic-Stajic taj broj se sada krece oko tri stotine. Sva deca koja nisu mogla biti operisana u ovoj bolnici, sto zbog tehnickih sto zbog strucnih razloga, upucivana su u London, gde je jedna ovakva operacija od 40.000 do 50.000 maraka. Sumirajuci dobijenu pomoc u materijalu i opremi, sa cenom operacija koje ce izvesti americki lekari, ukupna vrednost humanitarne pomoci dostize sumu od milion maraka.

Posebno veliki znacaj ove posete je u cinjenici sto dr Novik ima ogromno iskustvo u operisanju starije dece koja imaju srcanu manu. Pravilo razvijenih zemalja je da se ova deca operisu sto pre, u prvih sest meseci ili tokom prve godine, ali se u nerazvijenim zemljama dogadja da deca docekaju osmu, pa i desetu godinu. Takvih slucajeva, na zalost, ima i kod nas, a buduci da je dr Novik sakupio dosta iskustva operisuci po Juznoj Americi, Aziji i Istocnoj Evropi, njegovo znanje bice od velike koristi za nase lekare.

- Kada se dete sa urodjenom srcanom manom ne operise u odredjenom roku, bolest dobija sasvim druge tokove. Mi smo, tako, imali devojcicu od deset i decaka od osam godina, koji imaju potpuno drugu sliku bolesti. Kod dece koja prerastu doba kada bi trebalo da se uradi operacija, koja su neka vrsta zapustenih slucajeva, rade se tzv. Seningove operacije. Nase kolege iz razvijenih zemalja ponekada nisu ni imali prilike da se susretnu sa ovakvom vrstom operacija - rekla je juce dr Mila Popovic-Stajic, nacelnik kardiohirurgije u Institutu za majku i dete.

U Institutu je u junu ove godine napravljena tzv. lista prve hitnosti na kojoj se naslo oko 35 dece, predvidjene za hitne operacije. Za poslednjih mesec i po dana ovaj broj je prepolovljen, a uz prisustvo trinaestoclane ekipe koja ce u Institutu boraviti do petka, ima izgleda da ce se taj broj smanjiti.

- Institut je odlican centar za dijagnostiku, ali su ekonomski uslovi u vasoj zemlji stvorili vrlo teske uslove. Malo humanitarne, edukativne i moralne podrske moze mnogo da ucini za ovu kliniku - istakao je dr Vilijem Novik, cija se humanitarna misija izvodi i uz pomoc Medjunarodnog komiteta spasa.

- Ako ovaj projekat uspe, dakle ako dr Novik i njegova ekipa budu jos bar tri, cetiri puta dosli u posetu Institutu, velike su sanse da se nase sluzbe potpuno osposobe i da ubuduce radimo i do 300, 400 operacija urodjenih srcanih mana. Ovom brojkom bili bismo svi zadovoljni i uveliko bismo smanjili broj dece na listi cekanja - rekao je dr Milos Banicevic, direktor Instituta.

Poseta americkih strucnjaka je prva poseta stranih lekara nekoj zdravstvenoj ustanovi, istakli su na Institutu.

S. Milicic

Sareni mantili
Dr Vilijem Novik imao je na sebi, ispod belog mantila koji je dobio u Institutu, sarenu jednodelnu uniformu, poput pizame. Novinarima je objasnio da je, lececi decu, shvatio da se ona plase belih mantila i da ih sada leci u sarenim kombinezonima. Za svaki radni dan u nedelji, kaze, ima poseban kombinezon.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /