UDRUZENJE BANAKA O ZAKONU O STAROJ DEVIZNOJ STEDNJI

U najnovijoj verziji zakona o staroj deviznoj stednji izbrisan grejs period i dat nalog da se utvrde izvori i nosioci obaveza po ovom osnovu. Nove mere NBJ za smirivanje monetarnog haosa

Konacan predlog zakona o deviznoj stednji jos nije utvrdjen, pa se ocekuje da se razmatra na sledecoj sednici Savezne vlade, a posle toga da udje u dnevni red prvog sledeceg zasedanja Savezne skupstine. Uvazen je osnovni zahtev stedisa da se utvrde izvori i nosioci obaveza po staroj stednji i nema grejs perioda, odnosno mirovanja isplata, rekao je na jucerasnjoj sednici Upravnog odbora Udruzenja banaka njegov generalni sekretar Mileta Babovic.

Sustinska primedba bankara na ovaj predlog jeste to sto nije reseno potrazivanje poslovnih banaka od NBJ po osnovu isplacene stare devizne stednje, sto iznosi 1,7 milijardi dinara. Predlozeno je da savezna drzava izda vrednosne papire na ime potrazivanja banaka u dinarskoj protivvrednosti, kojima bi banke prebijale svoje obaveze prema Narodnoj banci. Time bi se bankama olaksalo da servisiraju deo od 15 odsto koji je njihova obaveza, a sto je za neke od njih veliko opterecenje. Inace, obveznicama koje gradjani mogu uzeti umesto svog deviznog potrazivanja, omogucena je kupovina stanova i poslovnog prostora u vlasnistvu drzave.

- Ako dalje budemo otezali s donosenjem zakona, svi ce pretrpeti stetu - i privreda, i banke i stedise, pa bar treba obezbediti da budu spremni prateci propisi, kad se vec ovoliko kasni, rekla je Borka Vucic, direktorka Beogradske banke, koja je takodje napomenula da treba resiti problem duga Narodne banke prema poslovnim bankama po osnovu isplacene stednje.

Na sporost u donosenju zakona ukazao je i Djordje Djukic, clan saveta NBJ, posto je "cena ekstremna" - samo kamate za period od 1993. do 1996. godine iznose 915,97 miliona maraka. "Krajnje je problematicna 1993. godina, kad je devizna stednja sasvim postedjena, a dinarska jednostavno zbrisana. Zato treba razmotriti ideju da ova godina bude iskljucena iz zakona", rekao je Djukic, uz napomenu da je ovo njegovo licno misljenje. On takodje smatra da je krajnje problematicna mogucnost zaduzivanja banaka u inostranstvu za isplatu stednje - umesto toga treba izvrsiti presiju na domace izvore, pre svega na prodaju drustvene imovine.

Prema misljenju Dragoljuba Vukosavljevica, predsednika Union banke, treba razmotriti mogucnost da se kamate otpisu "jer je devizna stednja jedina supstanca koja je izbegla obezvredjivanje". Takodje, treba preispitati da li je isplata 368 miliona maraka u iducoj godini moguca, jer je iznos vrlo visok - bolje je, smatra Vukosavljevic, smanjiti obavezu ili pomeriti rok, nego da se dug opet ne izmiri. Napominjuci da "kamate u bilo kom iznosu vise nema ko da placa", Marko Steljic, direktor Jubanke, ukazao je na nejednak tretman svih banaka kod NBJ. Predrag Galovic, direktor Jugobanke Kragujevac, rekao je da razni faktori izvan banke svakodnevno usmeravaju depozite i uticu na njihovo plasiranje u bankama, kojima su sigurne samo obaveze."Obaveze su krupne i ne bismo ih smeli dovesti u pitanje vec prve godine, jer bi time iskompromitovali hartije od vrednosti, ciji bi diskont bio stravican", rekao je Milos Milosavljevic, direktor Jugobanke, iznoseci stav da se mora drzati realan kurs dinara.

Predlog zakona o deviznoj stednji bice razmatran na vladi ove ili sledece nedelje, rekao je Bozidar Gazivoda, savezni ministar za finansije, uz napomenu da je uslov resavanja ovog problema oporavak privrede i ulazak u medjunarodne finansijske tokove. Ovim zakonom afirmise se i trziste hartija od vrednosti. Ratko Banovic, viceguverner NBJ, obavestio je prisutne da ce u petak biti usvojena odluka da se nalozi komitenata banaka mogu realizovati samo do nivoa sredstava koja banka ima na racunu, bez obzira sto su oni sami likvidni, sto se mora uvesti "bez obzira kad ce se usvojiti zakon o platnom prometu". Ova "eksperimentalna faza" trajace tokom decembra.Vojin Bjelica, direktor Novosadske banke, ovu odluku ocenio je kao "sumnjivu" sa stanovista vlasnika racuna, kojima se ni po Ustavu ne moze ogranicavati koriscenje sopstvenih sredstava na racunu. On je upitao kako da objasni stranom investitoru da njegov nalog ne moze da prodje - "on ima da se krsti". Na ovo je Milos Milosavljevic odgovorio da "on ima pravo da u tom slucaju promeni banku".

B. M. Stepanovic