ANALIZA EVROPSKOB INSTITUTA ZA MEDIJE PREDLOGA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU U SRBIJI

Nije dozvoljen monopol u javnom informisanju (4)

Clan 4.

"Monopol u javnom informisanju nije dozvoljen. Zastita od monopola obezbedjuje se u skladu sa zakonom".

Princip slobode izrazavanja dovoljan je da spreci monopol. Medjutim, ova "antimonopolska" odredba korisna je za garanciju nezavisnosti medija. Sto se tice elektronskih medija, danas postoji tendencija da se donose zakon o radiju i televiziji (elektronskim medijima) za javni sektor da bi se radio i televizija stavili u sluzbu celog stanovnistva koje zivi u dometu stanica o kojima je rec, ukljucujuci i etnicke, verske i druge manjinske grupe, i da bi pluralizam bio zagarantovan.

Clan 5.

"Javna glasila duzna su da obezbede istinito informisanje". Sta znaci termin "javna glasila"? Sta znaci termin "istinito informisanje"? Ovde je rec o nedostatku preciznih definicija. Bilo bi bolje da se ovaj clan promeni tako da glasi: "Javno informisanje o domacim i inostranim dogadjajima, zbivanjima i kontroverznim pitanjima koja su od opsteg znacaja, mora biti bez predrasuda, tacno, objektivno i uravnotezeno". U stampanim medijima ovaj princip je naglasen kodeksom novinarske etike. U oblasti radija i televizije su, u vecini slucajeva, autonomna tela nadlezna za izdavanje uputstava.

Clan 6.

"Republika i njene teritorijalne jedinice u skladu sa svojim pravima i obavezama obezbedjuju uslove za javno informisanje gradjana". Ako je to princip zagarantovan ustavom - kako se to cini na osnovu njegove formulacije - onda bi bilo bolje da se na ovom mestu zakon direktno pozove na ustav.

Clan 7.

"Drzavni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave duzni su da pod jednakim uslovima ucine dostupnim javnim glasilima informacije iz svoje nadleznosti, osim podataka i dokumenata koji su zakonom ili drugim propisom ili aktom, donetim u skladu sa zakonom, proglaseni za tajnu".

Koja vrsta informacije se smatra za "tajnu"? Prema kom zakonu? I ovde, kada je rec o tako vaznom principu, bolje bi bilo navesti o kom zakonu ili kojim zakonima je rec.

2. Upis u registar javnih glasila

Clan 8.

"Javna glasila upisuju se u registar javnih glasila koji vodi organ uprave nadlezan za poslove javnog informisanja".

Nacrt zakona ne pominje naziv nadleznog organa uprave (u nekim zemljama, takvu nadleznost ima nezavisno telo, kao, na primer, u Italiji).

Clan 9.

"U registar javnih glasila upisuju se sledeci podaci: licno ime vlasnika, odnosno naziv osnivaca; prebivaliste, odnosno sediste vlasnika ili osnivaca; naziv, mesto i adresa stamparije; i izvor i nacin finansiranja. Za upis programa radija, televizije i novinskih agencija, pored navedenih podataka iz stava 1. ovog clana, vode se i podaci o odgovarajucim dozvolama u skladu sa Zakonom. Prijavu za upis u registar javnih glasila podnosi vlasnik, odnosno lice koje on ovlasti za podnosenje prijave. Uz prijavu za upis u registar javnih glasila podnose se i svi potrebni dokazi o podacima iz stava 1. i 2. ovog clana. Staresina organa nadleznog za poslove javnog informisanja blize propisuje sadrzaj i nacin vodjenja registra javnih glasila."

Clan 10.

"U registar se ne mogu upisati dva javna glasila sa istim nazivom".

Svrha uvodjenja propisa o transpsarentnosti postoji u gotovo svim evropskim zemljama. U okviru Evropske unije traje debata o pitanju kako da se pravila transparentnosti poboljsaju. Postoje dve opcije: saradnja nadleznih tela u ovoj oblasti (ova opcija pokazuje da je nezavisnost takvih tela vrlo znacajna) i kvalitativno odredjivanje onog ko kontrolise umesto onog ko je vlasnik. Uglavnom, od medija se zahteva da podnose godisnji izvestaj kako bi registar bio tacan. Ovde nedostaje takva odredba i specifikacije koje se odnose na vlasnistvo, osim u clanu 14. Nasa preporuka jeste da se doda clan koji ce uvesti obavezu medijskih kuca da telu nadleznom za registar dostavljaju godisnji izvestaj koji ce sadrzavati sledece elemente: finansijski izvestaj; izvestaj o strukturi vlasnistva koji ce navoditi vlasnika vecinskog interesa; izvestaj o primljenim donacijama, a posebno za elektronske medije i sledece: izvestaj o sadrzaju programa i njegovom poreklu. Cinjenica da autori nacrta zakona nisu pokusali da predloze osnivanje nezavisnog tela je za zaljenje.

Clan 11.

"Organ uprave nadlezan za poslove javnog informisanja upisace javno glasilo u registar javnih glasila i o tome obavestiti vlasnika, odnosno osnivaca, u roku od petnaest dana od dana prijema prijave sa svim dokazima o podacima i dozvolama iz clana 9. stav 1. i 2. ovog zakona. Ako uz prijavu nisu podneti potrebni podaci iz clana 9. ovog zakona, organ uprave nadlezan za poslove javnog informisanja o tome ce obavestiti vlasnika, odnosno osnivaca, i odrediti rok u kome je duzan da dopuni prijavu".

Ostaje pitanje: da li je ovde rec o stampanim ili elektronskim medijima? Sto se tice prve oblasti, stampa je slobodna osim sto kompanije treba da podnesu informaicje u cilju odrzavanja transparentnosti. Ali, sto se tice druge oblasti, moraju postojati dozvole za rad. Ko ih izdaje i kako? Postoje li neki drugi zakonski propisi koji regulisu ovu oblast? Ako postoje, nacrt zakona bi trebalo da ih navede. Ako ne postoje, formulacija je nepotpuna.

Rok od 15 dana vazan je da bi se zastitila sloboda izrazavanja od bilo kavkih administrativnih prepreka.

Nastavice se

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /