DA LI CE PAD KURSA DINARA BITI SAMO KRATKOTRAJAN

U vecini gradova marka je pojeftinila. Uvoznicima robe siroke potrosnje zabranjeno avansno placanje, sa cime su primenjene odredbe deviznog zakona, predvidjene za poremecaje u platnom bilansu

"Psiholosko stanje" nemacke marke poslednjih dana nesto se popravilo - ulicni dileri su je juce u Beogradu otkupljivali za 4,1 a prodavali za 4,3 dinara, taman kako su ministri i predsednik Vlade Srbije obecali u prosli petak. Prema njihovim tvrdnjama, poremecaj cena i kursa izazvali su razni spekulanti - iz trgovackog lobija, kao i oni koji su zloupotrebili mogucnost da gradjani kupe hiljadu maraka po zvanicnom kursu, a kako je obecao ministar Milan Beko "nadlezni organi uskoro ce saopstiti nosioce takvih radnji".

Bilo bi krajnje naivno pomisliti kako su se prozvani "spekulanti" uplasili od ovih pretnji, pa su tokom vikenda snizili kurs marke - pre ce biti da su na to uticali neki drugi faktori. Pre svega, kurs raste iskljucivo zbog povecane kolicine dinara u opticaju, sto pojacava traznju za devizama i obrnuto - do pojeftinjenja marke dolazi kad privreda, banke i gradjani imaju manje raspolozivih dinara za devizne transakcije. Psihologija je tu sporedan faktor i njen uticaj je ogranicen na dan-dva.

U skladu s tim i nedavni skok kursa, po ocenama privrednika koji trguju i "obrcu" velika devizna sredstva, bio je izazvan potpuno kontrolisano, jer je "neko morao na brzinu da zaradi pare, pa je uradjeno isto ono sto se dogadjalo s vremena na vreme i do sada". Uz to, za najnoviju isplatu penzija nisu bila obezbedjena sredstva, pa su banke i Postanska stedionica primorane da udju u minuse, kako bi isplatile ove drzavne obaveze. To je prakticno siva emisija, koja je pala bas u vreme kad smo sa zvanicnih mesta ubedjivani kako se novac iz opticaja povlaci. U saopstenju NBJ kaze se da su preduzete mere dale efekte "tako da je u oktobru doslo do znacajnog smanjenja novcane mase i primarnog novca, sto je preduslov odrzanja stabilnog kursa".

Centralna banka je najavila i dodatne mere za jacanje finansijske discipline: uvodjenje posebnog nacina obavljanja platnog prometa, koji ce obezbedjivati da se nalozi komitenata izvrsavaju samo do iznosa sredstava na racunima banaka. Zatim, banke nece moci da koriste sekundarne izvore likvidnosti za kupovinu deviza na deviznom trzistu, na kojem NBJ obecava da ce i dalje intervenisati bez ogranicenja. Pojedini bankari i krupni uvoznici smatraju da drzava cvrsto drzi pod kontrolom kretanja na deviznom trzistu i da svakako nece sebi dozvoliti neka jaca pomeranja pred decembarske izbore u Srbiji. Sada ce, naprotiv, smatra jedan od nasih sagovornika, jos malo oboriti kurs i to predstaviti kao svoj (prigodni predizborni) uspeh. "Najvise sto mogu dopustiti, to je da marka do Nove godine dostigne cenu od pet dinara, ali samo ako procene da im je u datom trenutku potrebna devalvacija", kaze nas sagovornik. Drugi, pak, bankar predocava da bi sledeci udar mogao nastupiti vec kod prve naredne isplate penzija i plata u javnom sektoru, posto je za vlast najveci problem nepokrivena budzetska potrosnja, zbog koje se i dogadjaju povremeni "monetarni udari" poslednjih meseci.

Scenario bi mogao da bude sledeci: drzava ce pred izbore obezbediti ove isplate, ali kako je vec najavljeno da ce zaposleni u javnom sektoru ubuduce dobijati plate iskljucivo preko tekucih racuna, moze se dogoditi da oni taj svoj novac nece moci da "iscupaju" iz banaka, cime bi drzava postigla oba cilja - da formalno isplati pare, a "neformalno" povuce taj visak dinara. U svakom slucaju, vecina bankara i privrednika sa kojima smo razgovarali slazu se u jednom - apsolutno nije moguce da se kretanja na ulicnom i ziralnom deviznom trzistu odvijaju van kontrole drzave, jer to nije nikakva "elementarna nepogoda", vec direktno zavisi od akcija monetarnih vlasti i povremenih "upada" spekulanata iz redova glavnih igraca. Ceh na kraju, kao sto smo videli, placaju privreda i gradjanstvo.

Bojana Jager
Biljana M. Stepanovic