U AMERICKOJ JAVNOSTI POSTEPENO RASTE PODRSKA NAJAVLJENOJ INICIJATIVI ADMINISTRACIJE ZA PRODUZAVANJE VOJNOG BORAVKA U BOSNI I POSLE JUNA 1998. GODINE

"Sadasnji problemi sa Irakom trebalo bi da posluze kao jasno upozorenje na opasnosti koje sobom nose neobavljeni poslovi ove vrste" - zakljucuje "Vasington Post" u komentaru kojim se zalaze za dalje angazovanje americkih trupa u Bosni .- Vasingtonske poruke upozorenja Vesne Pesic

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Zakonodavci iz Predstavnickog doma i Senata americkog Kongresa odlazi ove godine na praznicni raspust ranije nego sto je to uobicajeno (prakticno su se vec izgubili iz Vasingtona i pojavljivace se sledecih nedelja samo za slucaj neke preke potrebe), tako da su za period posle Nove godine ostala neka vrlo vazna izjasnjavanja, koja se u Beloj kuci ocekuju sa prilicno nestrpljenja.

U medjuvremenu, ovde je sve primetnije javno prepucavanje izmedju najvisih predstavnika Stejt Departmenta i Pentagona oko toga koliko je Kongres spreman da podrzi produzeni boravak americkih trupa u Bosni i posle juna 1998. godine - dok drzavni sekretar Medlin Olbrajt smatra da se oko toga pomalja konsensus na Kapitol Hilu, dotle sekretar za odbranu Vilijem Koen (jedini republikanac u Klintonovom kabinetu) upozorava da jos nista nije gotovo i da bi svako zaletanje oko toga moglo da bude samo kontraproduktivno.

"Vasington Post", sa svoje strane, podrzao je u redakcijskom komentaru tu inicijativu Klintonove administracije, pozivajuci se, pored ostalog, i na procenu predsednice Gradjanskog saveza Srbije Vesne Pesic koja je prossle nedelje - prilikom posete Vasingtonu - upozorila americke zvanicnike na krhkost dejtonskog mirovnog procesa i opasnost od ponovnog izbijanja rata ukoliko se NATO iduceg leta povuce iz Bosne ("Srecni smo da se tamo vise ne ratuje. To je najvece dostignuce Dejtona. Ali, podela po nacionalnoj liniji ne vodi ka stabilnoj Bosni").

"Ukoliko se SAD pre vremena izvuku iz Bosne, sigurno je da ce, ranije ili kasnije, morati da se vrate na taj teren i to pod znatno tezim okolnostima" - konstatuje se tim povodom u komentaru vasingtonskog "Posta", uz poziv administraciji i Kongresu da sto pre dodju do zajednickog stava oko daljeg americkog prisustva u snagama NATO-a koje obezbedjuju mirovni proces u Bosni. Prestonicni dnevnik zakljucuje da bi za Ameriku bilo ne samo nemoralno, vec da bi i stetilo njenim nacionalnim interesima "pustiti Bosnu da ponovo potone u rat, umesto da se nastavi ka cilju postavljenom pre dve godine u Dejtonu".

"Sadasnji problemi sa Irakom trebalo bi da posluze kao jasno upozorenje na opasnosti koje sobom nose upola obavljeni poslovi ove vrste" - konstatuje se tim povodom u uvodniku "Vasington Posta", pod naslovom "Bosna i posle juna".

Sto se, pak, tice administracije, njenu poziciju pojasnio je pred vikend Klintonov specijalni izaslanik za bivsu Jugoslaviju Robert Gelbart, koji je (istupajuci pred Komitetom za spoljne poslove Predstavnickog doma) upozorio da su SAD, da bi se izbegla "dramaticna greska", u obavezi da na Balkanu okoncaju posao koji su zapocele, kako na vojnom planu, tako i kad je rec o programu ekonomske rekonstrukcije i razresavanju brojnih humanitarnih problema koji su ostali kao nasledje trogodisnjeg rata.

Gelbard je ovom istupanju predocio kongresmenima sledece glavne tacke americkog postdejtonskog angazovanja u Bosni: a) mirovni napori medjunarodne zajednice zaustavili rat i pogibije i postavile BiH na put ka trajnom miru; b) prisustvo americkih trupa od kljucnog je znacaja za konacni uspeh mirovne misije u BiH; c) mir u BiH je nesiguran i NATO saveznici saglasni su u proceni da ce zbog toga biti neophodno dalje vojno prisustvo na tom terenu.

"Konacna odluka o tome hoce li SAD biti ukljucene u sastav trupa posle Sfor, jos nije doneta. Na tu odluku uticace, u svakom, slucaju, i spremnost nasih saveznika i NATO partnera da ponesu veci deo tereta operacije u Bosni" - rekao je tim povodom ambasador Gelbard, potvrdjujuci, s tim u vezi, podatak da je dosadasnje dvodogodisnje postdejtonsko angazovanje u BiH kostalo americke poreske obveznike negde oko 7,2 milijarde dolara.