ROMI I JEVREJI JUCE ODRZALI PROTESTNI MITING POVODOM SVETSKOG DANA BORBE PROTIV RASIZMA I ANTISEMITIZMA

Sa skupa poruceno da Jevreji i Romi zele da zive mirno u zajednici sa Srbima, i izrazeno razocaranje sto se Beogradjani nisu odazvali protestnom mitingu

Traze zastitu: Romi i Jevreji u istoj povorci

Nekoliko hiljada beogradskih Roma i nekoliko desetina Jevreja, protestovalo je juce na Trgu Republike, povodom Svetskog dana borbe protiv rasizma i antisemitizma, 9. novembra, ustanovljenog kao secanje na cuvenu "kristalnu noc" u kojoj je 1938. godine u Nemackoj oko 30.000 Jevreja poslato u koncentracione logore, a vise stotina pobijeno. Sa zajednickog skupa, poslali su poruku vlastima da zele da mirno zive u zajednici sa Srbima i da im je, nakon ubistva Dusana Jovanovica i ucestalih napada "skinhedsa", potrebna zastita. Predstavnici oba naroda izrazili su zaljenje sto na mitingu nije ucestvovalo vise Beogradjana, isticuci da je njihov izostanak "sramota za Srbiju", ali su odusevljeno prihvatili ucesce male grupe beogradskih pankera na mitingu.

Prethodnica mitinga bila je protestna setnja Roma kroz strogi centar Beograda. Oko hiljadu pripadnika romske nacionalnosti okupilo se pred dragstorom u Beogradskoj ulici broj 33, gde su dvojica "skinsa", krajem oktobra brutalno ubila cetrnaestogodisnjeg Dusana Jovanovica. U povorci je, osim lidera Romske kongresne partije i romskih udruzenja, kao i Roma koji zive u Beogradu, bio i veliki broj Roma iz Nisa, Kragujevca, Cuprije i Cacka, koji su organizovanim prevozom stigli u prestonicu. Noseci transparente - "I nasa deca su deo ove zemlje", "Romi su lojalni Srbiji, budite i vi", "Nacisti, letite u nebo, Romi ostaju ovde" - oko pola cetiri posle podne krenuli su u protestnu setnju. U povorci su bili i pankeri iz Beograda, Kovina i Smedereva, koji su nosili transparente sa natpisima: "Srusimo zidove mrznje", "Omladina je protiv rasizma", "Rasizam - nikad vise". Uz dobro organizovano sopstveno obezbedjenje i uz vrlo malo "vidljivog" policijskog obezbedjenja, Romi su krenuli put Beogradske ulice, preko Slavije u Ulicu srpskih vladara, blokirajuci samo desnu stranu kolovoza. Kolonu je predvodila porodica tragicno nastradalog Duska.

Na pocetku Ulice srpskih vladara jedan stariji gospodin, koji je prolazio pokraj povorke, poceo je da dobacuje, govoreci kako Romi "ne treba da se toliko zale, vec da pomisle na nastradale Srbe u Hrvatskoj", sto je zapretilo da se pretvori u veci incident, posto je nekoliko Roma iz kolone krenulo ka njemu sa namerom da se obracuna. "Nevidljivo" policijsko obezbedjenje je u tom trenutku odjednom postalo vrlo "vidljivo", tako da su se na licu mesta pojavila dva patrolna automobila, a nekoliko policajaca je utrcalo u kapiju u koju se covek sakrio. Romi su odusevljeno pozdravili ovu akciju policije, nastavivsi da demonstriraju. Salve odusevljenja je izazvao i slucajan susret sa cuvenim pevacem, Djordjem Marjanovicem, koji ih je sa trotoara pozdravio. Nakon toga, Romi su, prolazeci kraj republicke skupstine, poceli da skandiraju: "Srbija, Srbija".

Na Trgu Republike kolonu je docekalo dvadesetak beogradskih Jevreja, uglavnom clanova Jevrejske zajednice Jugoslavije. Okupljenim Romima, ciji je broj vidno porastao tokom setnje, obratili su se mnogi predstavnici lokalnih romskih udruzenja Srbije, predstavnici jevrejskih udruzenja i predsednik gradske vlade, Spasoje Krunic.

- Ocekivao sam da Beogradjani veceras izadju u vecem broju i pokazu da zele da se suprotstave rasistickim izgredima. Nije nas ovde dovoljno veceras. Zahvaljujuci mojoj sabraci, Romima, mi cemo se potruditi da se ovaj dan, Dan borbe protiv rasizma i antisemitizma, tradicionalno obelezava u Srbiji svake godine, ne bi li tako probudili savest ljudi i dobru volju - obratio se skupu Misa Blam, predsednik Organizacionog odbora za obelezavanje 9. novembra. Govoreci ispred gradske vlade, Spasoje Krunic je rekao da "istice vek u kome su se dogodile najvece civilizacijske patnje, vek u kome Jevreji, Romi i Srbi nisu zaobisli nijedno stratiste", porucujuci da "nema grada u Srbiji u kojem ova tri naroda nisu zajedno i da ce tako ostati". Njegove reci okupljeni su docekali skandiranjem: "Jugoslavija, Jugoslavija".

- Romi u Srbiji su doskoro bili najbezbedniji Romi u Evropi. Ovo sto se dogodilo nije sramota samo za Beograd, vec za celu Srbiju i Jugoslaviju. Mi smo uvek bili solidarni sa Srbima, ucestvovali u svim njihovim patnjama i pobedama. Trazimo samo mir i slobodu za sve - rekao je Sait Balic iz Nisa, potpredsednik Svetske organizacije Roma. Aleksandar Lebl, iz Jevrejske zajednice Jugoslavije, podsetio je da su aktivisti ovog udruzenja jos letos prosledili javnosti saopstenje u kome su upozorili na porast rasizma, ali da to nije naislo na odgovarajucu paznju. - Ubistvo Dusana Jovanovica je posledica tolerancije prema onima koji raspiruju versku i rasnu mrznju i nadam se da ce to pokrenuti savest drustva - istakao je Lebl. Skupu je prisustvovao i Aleksandar Singer, predsednik Jugoslovenske jevrejske zajednice, ali se on nije javno obratio skupu.

Nakon kraceg nagovaranja od strane organizatora skupa, dvoje beogradskih pankera su ipak pristali da se, sa improvizovane bine, obrate okupljenim Romima. - Romi danas nisu jedine zrtve. Zrtve smo i mi, pankeri, jer smo i mi protiv "skinhedsa", kao sto su i oni protiv nas. Protiv smo nasilja i fasistickog terora. Neopravdano nas poistovecuju sa "skinhedsima", jer i oni i mi izgledamo ekscentricno - rekla je jedna devojka, panker, koja je sve vreme prisustvovala mitingu. Ona, njen prijatelj i jedan od Roma koji su organizovali skup, uhvatili su se za ruke, visoko ih podignuvsi gore, sto je izazvalo odusevljenje okupljenih.

Na kraju mitinga, Dragoljub Ackovic je, na zahtev majke Dusana Jovanovica, procitao letak koji, prema njegovim recima, nekoliko meseci kruzi Beogradom, a u kome se istice poziv na "stvaranje jurisnih odreda skinhedsa kako bi se istrebili Cigani". Majka malog Duska je, na kraju okupljanja, spalila procitani letak, a ucesnici su se mirno razisli.

S. Milicic