Ponedeljak, 10. novembar 1997. | |
SOCIJALNA KARTA GRADAPogodna klima za agresivnost
Moramo racionalno sagledati uzroke radjanja agresivnosti medju adolescentima, i delovati preventivno a ne nakon sto je zlo vec ucinjeno, kaze Ljubomir Pejakovic iz gradskog Centra za socijalni radOpsti uslovi ne pogoduju principu socijalne zastite. Korisnici socijalne pomoci su u krajnje pasivnom polozaju cime se krug socijalne patologije a samim tim i delinkvencije zatvara. Deca bez roditeljskog staranja nakon boravka i skolovanja u nasim ustanovama ne mogu da nadju posao, a kamoli stan zbog cega ponovo staju u red kao korisnici socijalne pomoci, kaze Ljubomir Pejakovic, rukovodilac gradskog Centra za socijalni rad. Koliko je nasih sugradjana siromasno tesko je tacno reci, tek, broj korisnika mesecne socijalne pomoci krece se od 9.000 do 11.000. Na narodnim kazanima je trenutno 4.335 osoba kojima je socijalna kutlaca najcesce i jedini siguran dnevni "zalogaj". Najteze je onima koji tek podnose zahtev imajuci u vidu da je zbog nedostatka finansijskih sredstva iz republickog budzeta tek nedavno isplacena proslogodisnja novembarska naknada. Najvecu sumu, 643 dinara dobilo je 650 petoclanih porodica, 610 dinara podiglo je 1.200 cetvoroclanih, a 578 dinara 1.500 troclanih familija. Najmanje je pristiglo samcima, 321 dinar za njih 4.500 dok je 2.000 dvoclanih familija dobilo 450 dinara. Za proslogodisnju novembarsku socijalu gradskoj sirotinji iz republicke kase je pristiglo 3.105.030 dinara a iz gradske cetvrtina ovog iznosa.
Popularizacija hraniteljstvaMaterijalno obezbedjenje porodica cini samo petinu naseg posla, naglasava Pejakovic. Najaktuelnija je popularizacija institucije hraniteljstva, smestanje dece bez roditeljskog staranja u odgovarajuce porodice. To je mnogo prirodnije i celishodnije nego domski smestaj koji sada obuhvata oko 60 odsto ove dece. Te nase hraniteljske, mahom seoske porodice su sjajne, imaju neki prirodniji stav u vaspitavanju dece zbog cega "usvojenici" tesko podnose njihovo napustanje, kaze rukovodilac gradskog Centra. Ono sto Beogradu nedostaje to je institucija koja bi, po potrebi, mogla zbrinjavati cele porodice, poput familija koje su nakon pozara u zgradi u Ulici srpskih vladara ostale preko noci bez krova nad glavom. U Beogradu postoje dva prihvatilista, u Zecanskoj i Kumodraskoj ulici, ali sa sasvim drugom namenom gde ovakav porodicni smestaj nije moguc, kaze Pejakovic.U Beogradu je poslednjih godina najuocljivija tendencija starenja stanovnistva kao i rasta maloletnicke delinkvencije. Iako naizgled pojave koje medjusobno i ne moraju biti u nekoj vezi, cinjenica je da su obe posledica ekonomske i drustvene krize. Porodica kao osnova bilo kojeg zdravog drustva je u krizi - porucuju statisticari. Samo u Beogradu iz razvedenih brakova je oko 6.000 dece, sto ne mora automatski uzrokovati delinkvenciju maloletnika ali povecava se rizik pojavljivanja. - Cesto se desava da maloletnik prodje neki normalan proces razvoja sve do 16 ili 17 godine, kada obicno nastaje miran period sazrevanja i da tek onda upadne u 'ralje' delinkvencije. Broj krivicnih dela medju ovom populacijom opada ali raste njihova tezina i brutalnost, kaze Pejakovic.
Odrastanje u agresivnom okruzenjuDeca koja rastu u agresivnom okruzenju imaju vecu sansu da ovaj model ponasanja, preuzet od roditelja prenesu i u sopstveno s tim da ono dobija na brutalnosti u grupi. Grupni pritisak treba posmatrati iz aspekta podeljene odgovornosti cime se ovtara put za preduzimanje krajnje brutalnih radnji poput ubistva trinaestogodisnjeg Dusana Jovanovica. Svako od nas kao pojedinac zgranut je nad onim sto se desilo, medjutim, kao drustvo moramo racionalno sagledati uzroke, videti sta je pogodovalo radjanju ovakve agresivnosti medju adolescentima, naglasava Pejakovic. Treba razraditi program koji ce delovati preventivno a ne post fesum kada je zlo vec ucinjeno, i kada je maloletnik vec naucen da svoje probleme resava konfliktno. U taj obiman posao mora biti ukljucen citav sistem pocev od nadleznog ministarstva, skole, Centra za socijalni rad i dispanzera za mentalno zdravlje.Istrazivanje obavljeno pre godinu dana na uzorku od 509 golobradih delinkvenata ustanovilo je da su sedmorica ili 1,4 odsto izvrsila ubistvo ili pokusaj ubistva dok ih je 46, ili 9 odsto, nanelo lakse ili teze telesne povrede. Imajuci u vidu da su dela izvrsena '95. godine, a da je latentna ekonomska kriza zaostrena, socijano raslojavanje pojacano, sadasnja slika pubertetske delinkvencije bi bila daleko mracnija. Prije ovog zlog vremena imali smo nekoliko tipskih porodica iz kojih je najveci broj delinkvenata poticao, to su nepotpune familije, porodice alkoholicara, narkomana i nasilnicke kao i one na margini zivota. Medjutim, imate i maloletnih delinkvenata koji dolaze iz dobrostojecih kuca. Roditelji se cude akao im je dete otislo u kriminal kada je imalo sve sto mu je potrebno, zaboravljajuci da perfekcionizam i ljubav ako su preterani mogu i da guse, smatra Pejakovic.
Z. Mihajlovic
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |