BOSNA NA FILMSKOM PLATNU

Ratni teatar, za novac i(li) istinu

Posle cetiri godine krvoprolica i dve godine krhkog mira, filmska industrija zgrce novac praveci storije o borbenom popristu

Newsweek

Nekoliko nedelja posto je rat u Bosni bio zavrsen, u mom susedstvu je grunula eksplozija. Prva susetka, tinejdzerka Lejla, briznula je u plac. Bio je to pocetak 1996. i protekle su nepune cetiri godine otkako joj je otac poginuo u eksploziji granate, koja je pala u dvoriste kuce. Posle telefonskog razgovora sa pres odeljenjem NATO, saopstila sam joj novost. Rat nije ponovo poceo. Filmska ekipa je snimala u obliznjoj ulici.

Da li je Bosancima ovo zaista potrebno? Masovne grobnice jos nisu otkopane, ratni zlocinci vrsljaju na slobodi, po zemlji su i dalje posejane nagazne mine. Medjutim, ratni filmovi se vec snimaju.

Otkako je pre dve godine potpisan Dejtonski sporazum, snimljeno je vec deset filmova o Bosni, a u toku su pregovori o snimanju jos najmanje cetiri. Postoje niskobudzetni filmovi evropskih umetnickih kuca koji nastoje da docaraju ono sto je doneo rat, ali i holivudski filmski hitovi kojima je Bosna tek pozadina za avanturisticku pricu. Neki su snimljeni sa skromnim budzetima i lokalnim glumcima i mogu se videti samo na malo poznatim filmskim festivalima. Drugi kostaju po 50 miliona dolara, u njima nastupaju holivudske zvezde i namenjeni su siroj publici. Takvi filmovi ce uciniti vise u oblikovanju javnog mnjenja o onome sto se dogodilo u Bosni od vecine ratnih reportaza. Ali, gledaocima treba savetovati da ih prihvataju uz ogradu.

Avanture trija

Te zimske noci 1996. godine, bosanski reditelj Ademir Kenovic je snimao "Savrseni krug", film o bosanskom pesniku cija je porodica napustila grad. Jednoga dana, on otkriva da su se u njegov stan uselila dva ratna siroceta. Iako ne postoji narocit zaplet, avanture ovog trija u ratnom Sarajevu uspevaju da docaraju nadrealizam opsadnog stanja. I pored toga, "Savrseni krug", koji je premijerno prikazan na Kanskom festivalu, verovatno nece videti mnogo gledalaca. Prikazuje se u odabranim bioskopima u Evropi i za sada nema distributera u Sjedinjenim Drzavama.

Sa druge strane bosanskih ratova stizu "Lepa sela, lepo gore". Film je iz Srbije i govori o grupi srpskih vojnika koji se posle terevenke etnickog ciscenja povlace i pronalaze skloniste u jednom tunelu. Prikazivao se u prepunim beogradskim bioskopima, a snimljen je na srpskoj teritoriji u Bosni, gde su mediji strogo kontrolisani, pa bi se moglo reci da je od njega ispalo tek nesto vise od srpske propagande. Ali, eto ih na platnu: Srbi koji ubijaju Muslimane, spaljuju njihove kuce i svojim majkama donose ratni plen. Srbi do sada nisu javno ismevali svoje ratne poduhvate i cini se da su "Lepa sela, lepo gore" prvi korak koji im pomaze da se suoce sa svojom krivicom. Iako su ga americki kriticari uvrstili medju najbolja antiratna ostvarenja decenije, film jos uvek nema americkog distributera i verovatno ce moci da se vidi samo na filmskim festivalima.

Klisirana prica

Britanski film "Dobrodosli u Sarajevo", koji ce sledeceg meseca poceti da se prikazuje u Britaniji i Americi, rat posmatra ocima novinara. Ukoliko postoji film o Bosni sa kojim bih mogla da se poistovetim, kao novinar koji je tamo proveo dve godine, to bi morao da bude taj - govori o ratnim izvestacima koji gube osecaj za objektivnost, suoceni sa ratnim uzasima u Sarajevu. Film je rezirao Majkl Vinterbotom (najpoznatiji po filmu "Dzud") i snimljen je prema knjizi "Natasina prica" britanskog novinara Majkla Nikolsona, koji je usvojio devojcicu iz Bosne nakon pogibije njenih roditelja. Sarajlije su u filmu zrtve, Srbi su agresori, a zapadni politicari potajni saucesnici. Ono sto se desava shvataju samo novinari i humanitarni radnici. Koristeci arhivske snimke, Vinterbotom svom filmu daje kvalitet dokumentarca. "Gledajuci sve te scene, pokusavala sam da se setim gde sam bila u tom trenutku", kaze Danka Savic, novinar. "Trazila sam svoj lik u toj prici".

Ipak, film ima svojih mana. Marisa Tomei, koja glumi humanitarnu aktivistkinju i Vudi Harelson, kao novinar, skoro su sasvim neubedljivi. Prica vrvi od klisea. Nisu sve Sarajlije muzicari, niti su svi Srbi dugokose pijanice. Pojedini arhivski snimci su toliko krvavi - na primer, krupni kadrovi raznesenih udova - da su poglede skretali i oni ljudi koji su kroz sve to prosli u stvarnosti. I pored velikih glumackih imena i skupe reklamne kampanje, "Dobrodosli u Sarajevo" verovatno nece doneti profit.

Najgledaniji film

Ali, Bosna mozda donese uspeh bioskopskim blagajnama, ukoliko je u ruke dohvati Holivud. Prvi film u produkciji nove kuce "Drimvorks" SKG - "Mirotvorac" - brzo je postao broj jedan po gledanosti u Sjedinjenim Drzavama. Film govori o lideru bosanskih Srba koji je toliko ogorcen zbog sloma njegove zemlje da zeli da se osveti citavom svetu i pokusava da prokrijumcari nuklearni projektil u zgradu Ujedinjenih nacija. Dok ga po ulicama NJujorka jure Nikol Kidmen i Dzordz Kluni, on se seca dana kada je snajperista ubio njegovu cerku. Zatim se priseca mirnog i multietnickog Sarajeva, kada je drzao casove klavira Srbinu, Hrvatu i muslimanskoj deci. (To sto su srpski lideri bili nacionalisti koji su zastupali rat kao sredstvo da etnicki ociste svoju drzavu i to sto je medju snajperistima bilo najvise Srba - nema veze.) Kreatori "Mirotvorca" nikako da predstave prave istorijske podatke - Bosna je za njih tek prigodna scenografija. Ipak, imajuci u vidu budzet od 50 miliona odlara i velike zvezde, film ce verovatno privuci vise publike nego svi manji evropski filmovi zajedno. Problem je, medjutim, u tome sto takvi filmovi cesto oblikuju popularne stavove o ratovima. "Smrtonosna polja" su podsetila na Kambodzu, "Vod" je ponovo prikazao uzase Vijetnama, ali "Mirotvorac" nece postati simbol Bosne.

To verovatno nece postati ni neki od novih filmova koji se najavljuju u Holivudu. "Povratak sa pocascu" ce mozda izazvati paznju Amerikanaca koji se secaju Skota O'Grejdija, pilota americkog F-16 koga su Srbi oborili iznad Bosne 1995. godine. O'Grejdi je proveo pet dana po bosanskim gudurama, preznojavajuci se i hraneci se insektima, i tvrdi da je doziveo "religioznu viziju" o svom skorom spasenju. Prica se da je scenario slab i da niko ne zeli da rezira film posto je MGM pocetkom godine otpustio producente. "Spasilac", drama koju producira Oliver Stoun, govori o americkom placeniku (Denis Kvejd) koji spasava bebu. Film ce se pojaviti u bioskopima krajem godine.

Izgleda da "Doba Vodolije" obecava vise. Harison Ford i Kristin Skot Tomas u filmu igraju humanitarne radnike koji u Sarajevo dopremaju hranu i oruzje. Scenario se moze predvideti (Ford i Tomas se zaljubljuju i pokusavaju da spasu grad), ali je reziser Fil Alden Robinson, poznat po "Poljima snova", boravio u Sarajevu i dobro poznaje situaciju. Producent Son Danijels kaze da se film "na dramatican nacin bavi onim sto se dogodilo". Nadajmo se. Snimanje pocinje u februaru u Sarajevu.

Stejsi Saliven

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /