SA MEDJUNARODNOG BALETSKOG FESTIVALA U PARIZU

"Romeo i Julija" S. Prokofjeva u izvodjenju Baleta Monte Karla. Koreograf Zan Kristof Majo. Dirigent David Garfort

Zamenjene uloge Romea i Julije: Balet Monte Karla

Prvih dana oktobra tri uzastopne veceri u Teatru Sanzelize u Parizu pripale su predstavi "Romeo i Julije" S. Prokofjeva u izvodjenju na svetu najbolje placenog baletskog ansambla - Baleta Monte Karla. Pod visokim pokroviteljstvom princeze Karoline od Monaka ova trupa vrsnih i mladih baletskih umetnika, predvodjena koreografom mladje generacije Zan Kristof Majoom, prikazala je njegovu postavku cuvenog baleta prvi put u Parizu, sto je i bio uslov ucesca na Novom medjunarodnom festivalu igre u glavnom gradu Francuske.

Neposredno inspirisan muzickom strukturom partiture Prokofjeva Majo je igracki cita kao filmski scenario i nasuprot tradicionalnog politicko-socioloskog suprotstavljanja dva neprijateljska klana on izvoriste tragedije Sekspirovih ljubavnika iz Verone nalazi u dualitetu strasti i ideala, bojazni i gordosti, njihovoj dvosmislenosti i kontradiktornosti u doba adolescencije. Stoga su adolescentne godine Romea i Julije u ovoj predstavi uzrok njihovih ekstremnih licnih konflikata, koji u tom zivotnom dobu imaju, ponekad, preterane, pa cak i fatalne posledice.

U postavci Majoa otac Lorenzo (uz dva svoja mladja pomocnika) postaje centralna licnost baleta, koja poput fatuma cudesno usmerava celokupnu radnju, u njoj aktivno ucestvuje i kao tragicna licnost ne uspeva da spreci zlosrecnu sudbinu mladih ljubavnika. Sjajni, visoki, atletski gradjen igrac Gaetan Marloti (po izgledu dvojnik koreografa Majoa, koji je rano, zbog povrede, morao napustiti veoma uspesno zapocetu igracku karijeru) izvrsno je interpretirao ovako zamisljen lik. Julija, koju je igrala Bernis Kopitije, veoma visoka, izuzetno izrazajna igracica savremenog senzibiliteta, kod Majoa ni jednog trenutka nije naivno devojce. Naprotiv, ona je jos nedovoljno zrela zena, rastrzana strastima, koje izrazava plesom sirokog zamaha i cudesne plastike, raskosnim u vizuelnim i emotivnim nijansama, te uzbudljivijim u duetima sa ocem Lorencom, no sa Romeom. A sam Romeo, koga viteski igra Kris Loerant, dusom i telom ispunjen iskrenim osecanjima, vise nije ravnopravan partner svojoj Juliji, vec licnost u kojoj je sintetizovana ljubav mladog veronskog para. I dok je kod Majoa Julija spremna na pobunu i suprotstavljanje sudbini, Romeo bespomocno izgara u svojoj lirskoj strasti. Uloge kao da su zamenjene.

Znacajnu igracku partiju u ovoj predstavi ima i Ledi Kapulet, koja je blistala hladnom lepotom u interpretaciji vrsne primabalerine Paole Kantalupo. Ona je odigrala niz plesno veoma zanimljivih deonica, snaznih po ispoljavanju beskompromisne pripadnosti klanu odevenih u crno, ratobornih i nemilosrdnih. Ona cesto nije bila samo bezosecajna majka, vec i furiozna zavodnica.

Sa jedva prisutnim elementima groteske, Veronk-Dina Zan je donela toplo, osecajno, zivotno, lik dadilje, koja u Majoovoj postavci ima zahtevne plesne zadatke. Ovu ulogu u drugoj postavi, u Monte Karlu, igra i nasa zemljakinja, nekadasnja primabalerina sarajevskog baleta Ljiljana Peric.

Merkucio (M. Drudi), Benvolio (R. Lukas) i Tibald (F. Napa) u ovoj predstavi nemaju takvo ucesce kao dva pomocnika oca Lorenca, koje su, kao dva blizanca, uvek u besprekornom igrackom skladu odigrali mladi solisti Stefan Feri i Didije Lambelt.

Scenografija Ernesta Pinjon Ernesta i kostimi Dzeroma Kaplana su u "Romeu i Juliji" iz Monte Karla izuzetno koncipirani. Sa sasvim malo pokretnih elemenata Ernest u trenu prestrukturira pozornicu u trg, balsku dvoranu, loznicu ili grobnicu. To podvlaci "filmsku" reziju Majoa, koji svoju "filmsku" koreografiju iskazuje i primenjivanjem sporih pokreta, te ovakvom vrstom "sloumosna" u kljucnim scenama predstave unosi izvesne novine u baletsku radnju.

Neveliki ansambl (cetiri para Montekijevih i isto toliko Kapuletijevih) bio je znacajan cinilac predstave, koja je u finalu imala izuzetno potresne sekvence: ne samo surovu i besmislenu smrt Romea i Julije, vec i tragicnu bespomocnost oca Lorenca, koji nije u stanju da se suprotstavi njihovoj sudbini, iako je do tog trenutka izgledalo da je on personifikuje.

Sjajno muziciranje orkestra "Kolon" pod dirigentskom palicom Davida Garforta, bilo je na predstavi Baleta Monte Karla dozivljaj za sebe. Retkost je da se sa toliko zvucnog kolorita, iskricave vedrine i potresne dramatike interpretira partitura jednog baleta, pa bilo to i vrhunsko delo Prokofjeva, te da se na taj nacin snazno istakne da je muzika istinsko izvoriste svih zbivanja na sceni.

Milica Zajcev