OBLICI NASILJA NAD ZENAMA I DECOM I REAKCIJE DRZAVA

Svetske statistike pokazuju da je 80 odsto policajaca povredjeno na sluzbenoj duznosti u intervencijama porodicnog nasilja

Nasilje nad zenama i decom nije samo jugoslovenska ili balkanska specificnost, vec bauk koji je umnozio svoje pipke na sve cetiri strane sveta. Generalna razlika izmedju razvijenih i nerazvijenih, Zapada i Istoka je, po oceni analiticara, u tome sto kod jednih postoji briga i razradjen sistem kaznenih mera protiv siledzijstva, narocito u porodici, dok ostale drzavne administracije upravo ovaj problem tretiraju kao privatni koji treba da se resava bez drzavnih posrednika izmedju zrtava i nasilnika. I deo kaznene politike u pojedinim zemljama postavljen je na temeljima koji izgledaju apsurdno jer silovatelj, na primer, ima pravo na besplatnog branitelja, za razliku od zrtve, koja iz svog dzepa mora da plati zastupnika svojih prava. Ocene sa osnivackog skupa

Istocnoevropske mreze protiv muskog nasilja nad zenama i decom, neprofitne i nevladine organizacije su toliko frapantne da izazivaju pozornost. Uz poruku ucesnica iz dvadesetak zemalja da drzava mora poceti strogo da kaznjava nasilnike i ucini sve sto je u njenoj moci da spreci njihovu "proizvodnju", zakljuceno je da su oblici nasilja i reakcije drzava Istocne Evrope slicne i da se ovom temom, za sada ozbiljnije bave samo nevladine organizacije.

Prema tvrdnjama boraca za zenska ljudska prava, ne postoje zvanicni podaci o nasilju nad zenama i decom, u porodici ili drustvu. Te cifre su izvedene posredno, preko policijskih i socioloskih izvestaja ili su dobijene na osnovu broja poziva SOS telefonu i realno su mnogo vece jer - uprkos oslobadjanju i emancipaciji - jos uvek kod zrtava preovladava stid zbog pretrpljenog nasilja od bliskih clanova porodice, muza, partnera, oca ili brata. I ne samo stid, vec i saznanje da se nista nije promenilo u odnosu drzave prema ovakvim slucajevima.

Na prostoru republika bivse Jugoslavije kljucni detalji kao da su preslikani. Nema prevelikih odstupanja, osim u Sloveniji, u kojoj je vlast nedavno pristala da sufinansira projekat "Zatocisce", sigurne zenske kuce, koja ce primati zrtve porodicnog nasilja, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Ova ideja ostvarice se u koprodukciji sa Drustvom SOS telefona, cije aktivistkinje ce dobiti status upraviteljica - vlasnica, sto se do sada nije dogodilo u istoriji dezele. Prema informaciji Lorene Bozec Delezan, nasilje vlada u svakoj petoj slovenackoj porodici, a policijske statistike ukazuju da je svaka sedma zena silovana. Ova aktivistkinja Drustva SOS telefona ocenjuje da se ne moze govoriti o porastu nasilja u Sloveniji, vec samo o "vecoj osvestenosti i povecanju broja prijava nasilja".

Prema recima Nele Pamukovic, koja radi na dva projekta u Hrvatskoj u Autonomnoj zenskoj kuci, prvoj te vrste na Balkanu i u Centru za zene, zrtve rata - oblici nasilja su se nakon rata jako promenili u ovoj drzavi. "Sada je drasticnije, ima puno oruzja i posttraumatski sindrom je jako razvijen, tako da je zlostavljanje zena i po toj osnovi jako izrazeno". "Nasilje u hrvatskoj obitelji se tretira kao privatni problem", tvrdi sagovornica "Nase Borbe", uz ocenu da tamo vlada "katolicki fundamentalizam koji vraca zenu u obitelj i opsjednutost nacionalnom demografijom, jer se svugdje govori protiv abortusa i istice zena kao majka".

U Kumanovu radi sest zenskih organizacija razlicitih nacionalnosti, sto se smatra velikim uspehom, jer je "ucinjen prvi korak da se o nasilju javno govori", kaze Gordana Mitrovska, glavni koordinator SOS grupe iz ovog grada i objasnjava da se oblici nasilja u Makedoniji nisu mnogo promenili, ali se promenilo to da "zene vise nece da cute i budu usamljeni posmatraci svoje nesrece".

Prema statistickim brojkama, koje poticu iz policijskih ili neoficijelnih izvora, pre tri godine 15 hiljada Ruskinja umrlo je, kao zrtva nasilja u porodici. Istu sudbinu dizivljava devet Sofijki godisnje, dok se u Beogradu za 12 meseci pretuce 200 hiljada zena... Ovi podaci mogu da posluze kao ilustrativni primer problema sa kojim se suocavaju istocnoevropske zemlje. Da je nasilje u porodici karakteristicno i za zapadnoevropske zemlje i drzave sa ostalih kontinenata - pokazuju svetske statistike, po kojima je 80 odsto policajaca povredjeno na sluzbenoj duznosti u intervencijama porodicnog nasilja. U Berlinu postoji 800 sklonista za zrtve porodicnog nasilja a Francuska pomaze preko drzavnog SOS telefona, zenskih sigurnih kuca i smestajem u porodici.

Prema oceni Dane Stursove iz Praga, najbolniji problem u Ceskoj je sto nije bilo ozbiljnog istrazivanja o nasilju nad zenama. Socioloski izvedeni podaci govore da u deset odsto porodica u ovoj drzavi ima nasilja, a seksualno je maltretirano 30 odsto zena. U Ceskoj je, prema tvrdnji Stursove, veoma izrazena pojava nasilne prostitucije. "Pred tom pojavom, kao i trgovinom zenama, drustvo zatvara oci. Postoji, doduse, drzavni komitet koji se bavi zenskim pitanjem, ali on ne poziva na saradnju clanice mreze postojecih zenskih organizacija, navodi Stursova.

Za nijansu veca saradnja postoji u Poljskoj, gde aktivistkinje cak saradjuju s poslanicima. Zenske grupe trenutno rade na predlogu zakona o sprecavanju nasilja u porodici, ali Emilija Pivnik iz Zenskog centra u Varsavi, misli da ce ovi paragrafi tesko proci "posto je nova Vlada u Poljskoj vrlo patrijarhalna i katolicka".

Olga Nikolic