ZASTO BEOGRADSKA BANKA ODUGOVLACI DA PREUZME SLAVIJA I JIK BANKU

Narodna banka priznala je svoj dug Slavija banci po osnovu isplate stare stednje, ali je pismo poslala Beogradskoj banci

Uzalud su se radnici JIK i Slavija banke ponadali da ce njihova agonija najzad biti prekinuta i status razresen, kad im je omoguceno da prodaju devize gradjanima za racun Beogradske banke, kojoj treba da se pripoje. To se, medjutim, nije dogodilo, pre svega zbog velikog broja radnika u obe ove banke, koje Borka Vucic, direktorka Beogradske banke, nije u stanju da preuzme, jer i sama ima isti problem, a rukovodstva ove dve finansijske organizacije ne zele da sama otpuste visak zaposlenih.

Slavija i JIK banci Narodna banka je, da podsetimo, jos pre skoro godinu dana oduzela dozvole za rad i od tada traje njihovo "lebdenje ni na nebu, ni na zemlji" - niti je nad njima pokrenut stecaj, niti je pronadjeno resenje da ponovo prorade. U medjuvremenu su obe tuzile Narodnu banku zbog protivzakonitog oduzimanja dozvola, da bi na kraju Ustavni sud doneo resenje koje bi se otprilike ovako moglo opisati - tacno je da taj postupak nije zakonit, ali se Ustavni sud bavi samo opstim aktima, a ovaj pojedinacni slucaj nije u njegovoj nadleznosti.

U Slavija banci u medjuvremenu su ovlascene institucije napravile analize stanja banke, cak je Borka Vucic formirala tim strucnjaka koji je napravio analizu i prosledio je Narodnoj banci. U ovoj instituciji smo saznali da je na osnovu te analize, Centralna banka poslala Beogradskoj banci pismo u kojem fakticki priznaje sva potrazivanja Slavija banke prema njoj po osnovu isplate stare devizne stednje, upravo ono sto je ova navodila kao glavne argumente u svojoj zalbi na odluku o oduzimanju dozvole za rad. Na pitanje kako komentarisu ovaj potez NBJ, u Slavija banci su nam rekli da je "Narodna banka priznala prakticno Beogradskoj banci ono sto je morala njima, jos pre nego sto im je oduzela dozvolu, jer su u pitanju pare Slavija banke". Nasi sagovornici smatraju da su primenjene mere sasvim kontraproduktivne i pogresne, stetne za banku i gradjane.

Kad je rec o sadasnjem stanju, postavlja se pitanje da li se opet ide na odugovlacenje i dalje unistavanje banke, posto su svi bilansi iscisceni i nije jasno sta je jos sporno.

Situacija u JIK banci, naprotiv, ne samo da nije cista, nego se sve vise komplikuje. Sutra bi, naime, trebalo da se odrzi Skupstina (zajedno sa "proslavom" dana banke), gde ce mozda biti jasnija situacija u samoj banci. Naime, zaposleni su sve vise podeljeni (mozda i zato sto ih je izdalo strpljenje), tako da jaca struja koja pokusava da smeni direktora Radeta Paunovica. Kako nam je u banci receno, "tugaljivo je sto to rade upravo ljudi koji su do sada zajedno s njim radili i doveli banku dovde, a sada odjednom pokusavaju da se predstave kao spasioci".

Dodatno ulje na vatru dolio je i elaborat Beogradske banke o mogucnosti pripajanja JIK banke, gde se kaze da je ovakva struktura zaposlenih nepogodna za uklapanje u Beogradsku banku, posto 400 zaposlenih radi na poslovima koji se poklapaju sa poslovima u Beogradskoj banci. Od ukupno 1.149 zaposlenih, svega 193 radi na poslovima sa stanovnistvom, sto je sektor koji nema Beogradska banka. Koordinaciono telo koje je u JIK banci osnovano za pregovore sa Beogradskom bankom prihvatilo je, kako saznajemo, ovaj izvestaj. Sada zaposleni ocekuju sta ce se dogoditi na Skupstini banke, ali je Beogradska banka, kako saznajemo, za preuzimanje ove banke zainteresovana jos manje nego sto je slucaj sa Slavija bankom.

B. M. Stepanovic