ANALIZA EVROPSKOG PARLAMENTA ZA MEDIJE PREDLOGA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU U SRBIJI

Struktura Nacrta zakona o javnom informisanju nije u skladu sa uobicajenim zakonskim okvirom. Medjutim, postoji razlika izmedju zakonskih pravila koja se odnose na televiziju i onih koji se odnose na stampu. Posebni zakoni za javne elektronske medije, za privatne elektronske medije i za stampane medije ne postije, uzimajuci u obzir cinjenicu da se glavni aspekt poslednjeg zakona o stampi sastoji u tome da se primene opsta pravila o medijima i da se garantuju principi slobode izrazavanja. Ovaj nacrt zakona je mesavina pravila koja spadaju u razlicite sfere regulative (opsta pravila o medijima, kodeks novinarskog ponasanja, zastita pojedinacnih prava...). To je pravi razlog zasto je tesko porediti srpski nacrt zakona sa propisima vazecim u zapadnoevropskim zemljama i, odskora, s nekim istocnoevropskim i srednjoevropskim zemljama (Ceskom, Poljskom, Madjarskom...). Moramo da podvucemo cinjenicu da ce nacin na koji je zakon strukturiran neizbezno stvarati teskoce.

Koliko nam je poznato, postoji preklapanje zakona na republickom i federalnom nivou. Vrhovni sud je doneo presudu da republike ne mogu izdavati dozvole, vec to mogu ciniti samo federalne vlasti. Ova situacija je kljucna i mora biti razjasnjena da bi se izbegle zekonske nejasnoce.

2. Nacrt zakona se mora poboljsati da bi garantovao pravo na prikupljanje i sirenje informacija

Jedan od glavnih ciljeva ove analize je i provera da li ce ovaj zakon doprineti slobodi medija. Nacrt zakona analiziramo s aspekta evropskih osnovnih principa koji su garantovani ustavom, s aspekta zakona o medijima koji postoje u drugim zemljama, i s aspekta Evropske povelje o ljudskim pravima. Stoga, ova analiza ne ulazi u specificnosti zemlje.

Da bi se moglo reci da nacrt zakona zadovoljava ta osnovna prava, neke odredbe moraju biti promenjene, a neke druge dodate. Pojedini clanovi ovog nacrta zakona nisu u skladu sa ovim osnovnim pravima. Moguca primena nekih clanova ovog nacrta zakona izaziva zabrinutost. Na primer:

*Obaveza novinara da prihvate saglasnost za objavljivanje intervjua od osoba s kojima su prethodno razgovarali je u potpunoj suprotnosti sa pravilima o stampi. Ukoliko se neka osoba saglasi da da intervju, ona time izrazava i da veruje da ce novinar tacno preneti njegove reci i poruku u celini. Ukoliko to ne bude slucaj, ta osoba ima pravo na odgovor. Ali pravo da se zaustsavi objavljivanje vec napisanog clanka otvara vrata izuzetno losoj vrsti cenzure.

*Mada praksa izdavanja dozvola za rad novinarima postoji u nekim evropskim zemljama, ona je pod znakom pitanja. Ukoliko je uopste treba primenjivati, ona bi trebalo da se obavlja u kontekstu u kome postoje drugi mehanizmi koji garantuju slobodu izrazavanja i nezavisnost novinarskog delovanja. Bez postojanja strogih garancija nezavisnosti, kombinovanih sa postojanjem novinarskih profesionalnih udruzenja koja su deo organa nadleznih za izdavanje dozvole za novinarski rad, izdavanje dozvola novinarima od strane neke privatne organizacije je neprihvatljivo.

Prema clanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima "svako ima pravo na slobodu izrazavanja. To pravo ukljucuje slobodu misljenja, dobijanja i saopstavanja informacija i ideja bez mesanja drzavnih vlasti i bez obzira na drzavne granice". To je jedan od osnovnih postulata demokratskog drustva, koji se primenjuje ne samo na "informacije" i "ideje" koje se smatraju dobrodoslim i prihvatljivim, vec i na one koje "vredjaju, zaprepascuju i uznemiruju". Evropski sud za ljudska prava smatra da ove druge spadaju u "zahteve pluralizma, tolerancije i sirine duha bez kojih nema demokratskog drustva".

Nastavice se