Sa zidom u glavi nema promaje

Dok su inostrani eksperti objasnjavali jugoslovenskim drzavnim predstavnicima kako da uspesno sprovedu tranziciju, napolju su ti isti protagonisti "godine reformi" tukli iz svih oruzja po osnovnim postulatima zdrave ekonomije

Tanja Jakobi

"Da li bi ste za promenu mogli malo da liberalizujete svoju glavu? Svi drugi su to vec uradili i, zamislite, to nista ne boli". Pitanje, tako direktno postavljeno, predstavnicima drzavnih organa SRJ na Medjunarodnoj konferenciji "Izazovi i mogucnosti tranzicije u Jugoslaviji" odrzanoj u Beogradu nije uputio niko, ali je svakome ko drzi usi otvorene i ne gaji paucinu u glavi bilo prilicno jasno na sta je Mark Medis, predstavnik ministarstva finansija SAD, mislio kad je rekao da je najvaznije da se Jugosloveni oslobode "zidova u glavi", pa ce onda i spoljni zid sankcija lako spasti.

"Oslobadjanje glave" ocito se veoma direktno odnosilo na predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica, buduci da je Medis sasvim jasno rekao da moze da razume "specificnosti slovenske duse", ali ne i postupke koji izazivaju stradanje naroda bez izakvog smislenog razloga. Ne morate nositi "najke" ali poslusajte njihov reklamni slogan bez skanjeranja - "jednostavno, uradite to", porucio je u sasvim nekonvencionalnom stilu izlaganja predstavnik ministarstva finansija SAD.

Iako je tranzicija veoma ekonomsko pitanje, sve sto se desavalo na i oko ove konferencije bilo je izrazito politicki obojeno. Za razliku od prethodne dve medjunarodne konferencije, odrzane u kratkom roku u Beogradu, koje su imale jasnu kriticku konotaciju i opredeljenost svih ucesnika za radikalne reforme, ova je imala prvenstveno politicku notu, najpre zahvaljujuci cinjenici da ju je organizovala Americka agencija za medjunarodni razvoj, dakle deo americke administracije, i sto je jos znacajnije na njoj su ucestvovali predstavnici ministarstva za finansije SAD. Drugi deo tog istog politickog sklopa je jugoslovenski organizator - Ekonomski institut, sto je odmah u najavi znacilo da ce na skupu ucestvovati i ljudi u ili bliski saveznoj i republickoj vladi.

Jedan potpredsednik - Danko Djunic, i dva ministra - Nebojsa Maljkovic i Milan Beko, kako pokazuju TV snimci bili su prosto ozareni slusajuci Medisa, koji nije stedeo ostre reci za jugoslovensku mitomaniju i uzivljavanje u ulogu zrtve i jedinstvenog slucaja na koji se ni vec svuda primenjeni recepti ne mogu tek tako primeniti.

Iako se u potezima koje vuku ova trojica pripadnika takozvane "reformske struje" ne moze razaznati odgovarajuca radikalnost i odlucnost koju su im savetovali predstavnici americke administracije, i ono malo sto su do sada uradili ocito nije na vaznim drzavnim mestima primano narocito dobro. To se pre svega odnosi na Djunica i Maljkovica koji su zaigrali relativno ostru igru s akademikom Kostom Mihajlovicem oko pristupa sukcesiji. Posle "uocljivo velikog broja nastupa na TV", pogotovo u vezi s kasnije demantovanom ostavkom dr Mihajlovica, Djunic, kome vec duze ne cvetaju politicke ruze, najverovatnije ce se povuci, da se uzavrele strasti prohlade.

Za zvanicni jugoslovenski tvrdoglavi pristup "kano klisurine" Djunic je zaista pokazivao preteranu dozu fleksibilnosti i opasne sklonosti da preraste u nekog novog neugodnog Panica ili Avramovica. To sto ga ekonomisti izvan drzavnih struktura smatraju preterano umerenim i nemaju narocitog postovanja za tu vrstu "reformske orijentacije" (s velikim znacima navoda), nije mu bila nikakva preporuka.

Grupa za sukcesiju s kojom je Djunic u klincu ocito ce do daljnjeg ostati pri stavovima koje sada zastupa, ali jos ima vremena da se vidi da li ce ta odlucnost opstati do kraja godine kad ser Artur Vots, medjunarodni pregovarac za pitanja sukcesije bivse SFRJ, bude pritegnut rokovima i zahtevima da izadje s konkretnim rezultatima. U tom kontekstu ne treba smetnuti s uma da je americka delegacija iz ministarstva finansija imala poseban sastanak s akademikom Mihajlovicem, a da je prema izvorima Bete ser Artura Votsa primio predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic. Sudeci po tome kako predsednik Jugoslavije obilazi oko postavljenih uslova za skidanje spoljnog zida sankcija kao oko vruce kase, privremeno gaseci politicka zarista pocevsi od Republike Srpske do kosovskog pitanja, dodirnutog na samitu na Kritu, mozda nije sasvim neverovatno da se ponovo preobrati u "reformistu" kakvog je glumio na pocetku godine.

Milosevicevi sabesednici su medjutim sasvim skepticni prema mogucnosti da nesto od veoma jasnih poruka Evropske unije (preko intervjua nemackog amabasadora u Beogradu Vilfreda Grubera) do stavova SAD prodje kroz "unutrasnje zidove" koje predsednik Jugoslavije gaji u glavi.

Cetvrti politicki aspekt, direktno povezan sa slusnim aparatom predsednika Jugoslavije i, lancano, s vladama i Centralnom bankom, pokazuje da u drzavnom vrhu, u praksi, uopste ne postoji ni trunka razumevanja za ono sto se slusalo izmedju zidova "Interkontinentala". Dok se na sesijama ove konferencije raspravljalo o restriktivnoj monetarnoj politici, ostroj budzetskoj disciplini, finom podesavanju sistema u tranziciji, napolju se tuklo svim oruzjima po osnovnim postulatima zdrave ekonomske politike.

Nemilosrdno stampanje novca, crno trziste deviza koje nije vidjeno ni u jednoj zemlji u tranziciji, opsti haos u javnim finansijama, besmisleno trosenje novca od Telekoma Srbije, ubistva visokih drzavnih i partijskih funkcionera, nisu ni u kakvoj vezi sa svim onim sto su Jugoslaviji porucili oni koji su u tranziciji uspeli. Ili jeste, ali je sve pobrojano na listi za izbegavanje.

Peta, ali svakako ne i poslednja politicka "knedla" ovog skupa jeste sasvim jasno razilazenje dve federalne jedinice oko koncepta i brzine reformi i ono je jos jednom demonstrirano na ovom skupu. Ko god da je od crnogorskih govornika izasao na binu, bilo iz drzavnih struktura ili opoziciono nastrojenih ekonomista, kod stranih ucesnika nije mogao da izazove dilemu da li je ova republika za ili protiv reforme. Njihov odgovor bio je bez zadrske - "da". Koliko je u tom smislu srpska postava bila ubedljiva govori i primedba Dzona Skenlona, predsednika jugoslovensko-americkog saveta, koji je rekao da se nada da ga vise niko nece zamarati dilemama "kako da se promenimo, a da nista ne promenimo."

Koliko je Jugoslavija daleko od onoga sto bi morala da uradi? Umesto navodjenja dugog spiska poteza koji su predstavnici Svetske banke, MMF, i inostrani eksperti preporucili jugoslovenskoj vladi vredi navesti samo jedan primer, na osnovu koga je Lajos Bokros, nekadasnji ministar finansija Madjarske a danas predstavnik Svetske banke, dosao do zakljucka u kakvu je zemlju dosao. Na putu do Beograda pokusao je da svoju cvrstu valutu u nekoj banci zameni za dinare.

"Iako mi je bilo poznato da je crni kurs daleko povoljniji nego zvanicni, zeleo sam da svojim novcem pomognem devizne rezerve neke banke radije nego da ispomazem neki od 20 privatnih dzepova dilera koji su bili svuda oko mene. Smatrao sam to principom koji moram da postujem, ali otkrio sam da ne postoji nijedna banka koja ima interes da uzme moj novac", ispricao je Bokros.

"Ako se sami ne potrudite da nesto dobijete onda ne mozete nista ni da ocekujete", prokomentarisao je predstavnik Svetske banke, u svoje vreme ministar koji je mogao da stegne srce i uvede nepopularne mere za prilagodjavanje Madjarske zahtevima MMF. Jedan od tih nepopularnih poteza bilo je i ukidanje univerzalnih socijalnih prava i zagarantovanih starosnih penzija, sto je ovde osinje gnezdo u koje se, zarad izbornih rezultata nikada ne dira.

"Jedna od najvecih prepreka tranziciji jeste socijalna demagogija", porucio je Ivan Miklos, bivsi ministar za privatizaciju Slovacke. Verovatno nije imao ko da ga cuje, jer sem tri pomenuta predstavnika drzavnih aparata, niko drugi iz tog miljea nije smatrao da treba da povredjuje svoje usi tom ne suvise neznom muzikom. U glavi sa zidovima nikada ne duva promaja.