Ljubisa Sekulic, clan Foruma Evropskog pokreta, o ekonomskom povezivanju balkanskih zemalja

Nisu potrebni ambiciozni aranzmani, jedan skroman multilateralni trgovinski sporazum zasad bi bio dovoljan

Marica Vukovic

Ocenom sefa grcke diplomatije Teodorusa Pangalosa da je okrenuta nova stranica u istoriji regiona okoncan je ovonedeljni prvi neformalni samit zemalja Jugoistocne Evrope na Kritu. Istina, na toj stranici osim dobrih namera jos nista nije zapisano, a nezahvalno je i prognozirati koliko ce potrajati dok se ne udare pecati konkretne saradnje suseda u ovom delu Evrope. Jugoslaviji "gori pod nogama" i bilo bi joj u interesu da se sto pre sprovedu odredbe kritskog saopstenja pogotovo one koje se odnose na privrednu saradnju. Kakve su sanse da se to i dogodi i ispunjava li nasa zemlja uslove za uclanjenje u "Balkansku uniju" za "Nasu Nedeljnu Bornu" procenjuje Ljubisa Sekulic, clan Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta za Srbiju, bivsi diplomata koji je radeci u Ministarstvu inostranih poslova ceo radni vek proveo pregovarajuci o medjunarodnim ekonomskim problemima u raznim jugoslovenskim timovima.

- U doglednoj buducnosti ce verovatno sve zemlje biti u jednom ili istovremeno u vise integracionih procesa. Danas sve zemlje sveta ulaze u razne ekonomske aranzmane sa svojim susedima, negde u klasicne, a mnogo cesce u savremene forme zajednistva u raznim ekonomskim sferama. Pri tome se nema u vidu samo ekonomska saradnja u uobicajenom smislu reci, vec saradnja zasnovana na specificnim institucionalnim mehanizmima. Zasto bi zemlje ovog regiona bile izuzetak od opsteg trenda u svetu?

Ucesnici Samita na Kritu zalozili su se za jacanje privredne saradnje i pozvali nadlezne ministre da se sastaju bar jednom godisnje, ali nisu formirali nikakve zajednicke institute koji bi ubrzali konkretne dogovore i potpisivanje odgovarajucih sporazuma. Sta bi na pocetku ove medjubalkanske saradnje trebalo da se uradi?

- Nije neophodno da se ide u neke ambiciozne aranzmane. Jedan skroman multilateralni trgovinski sporazum bio bi u prvoj fazi vise nego dovoljan i, sto je posebno vazno, politicki prihvatljiv. Dalji tok dogadjaja trebalo bi ostaviti ekonomskoj logici koja bi, kao i u drugim zemljama vodila svojevrsnim platnim, investicionim i drugim aranzmanima. Bez takvog sporazuma koji bi odobravao preferencijalne carinske i necarinske olaksice u medjusobnoj razmeni, a koje ne bi vazile za trece zemlje, tesko je zamisliti dalju ekonomsku saradnju. Treba ici malim koracima da bi se stiglo do cilja.

Kakva je trenutna pozicija Jugoslavije prema tom cilju u odnosu na druge zemlje Balkana i preti li nam opasnost da ispadnemo iz tog voza u koji se one ukrcavaju?

- Ne moze se reci da ce Jugoslavija ispasti, ali je sigurno da se radi o ucesniku trke koji kaska za ostalima i sam sebi nanosi stetu. Nekada smo prednjacili u ispunjavanju uslova za integracije poput ove koja se sprema u ovom regionu, a sada smo na kraju kolone. Na Kritu je jasno receno da ove zemlje imaju evropsku orijentaciju. Za Jugoslaviju to znaci da treba da se prilagodi uslovima koje postavlja Evropska unija i da izvrsi neophodne reforme u privredi, zapocne istinsku demokratizaciju drustva i sve drugo sto su usvojeni standardi ove grupacije. Nasa zemlja treba da bude istog profila kao i sve druge clanice EU, ali ona to jos ni priblizno nije. Ako se nastavi dosadasnjim tempom ispunjavanja postavljenih uslova, nista dobro se ne moze ocekivati. Jugoslaviji nece biti mesto medju balkanskim zemljama, a ni u Evropskoj uniji. Pogresno je govoriti da neko na nas vrsi pritisak. Radi se o tome zelimo li mi u Evropu i svet ili ne zelimo. Ukoliko ne zelimo niko nas nece terati da ispunjavamo uslove.

Poznata nam je cena takve samoizolacije pa se nadamo da je necemo opet placati?

- U politici je sve moguce i sudbina ove zemlje je u njenim rukama. Tesko je odgovoriti zasto su do sada odlagane promene kad je to neminovnost. Kad bi Jugoslavija ispunila uslove za uclanjenje u Evropsku uniju verujem da bi time otklonila spoljni zid sankcija jer u sustini i jedno i drugo obuhvata slicne ili iste zahteve.

Kako tumacite nastojanje vlasti u Hrvatskoj da ovu drzavu izmeste sa Balkana, odnosno odbijanje bilo kakve saradnje sa zemljama ovog regiona?

- Cinjenica da zele menjati ustavna resenja govori da vlast strahuje od toga, strahuje da ni u Hrvtskoj nije preovladjujuce opredeljenje da se ne saradjuje sa ovim zemljama. Smatram da je u interesu Hrvatske, kao i Slovenije, da ucestvuju u ekonomskim oblicima saradnje u ovom delu Evrope.

Kakva je buducnost regionalnih integracija u svetu?

- Analiticari navode brojne razloge koji motivisu drzave da pristupaju regionalnim aranzmanima. Negde se radi o nastojanju da se unapredjuje bezbednost i prevazilazi tradicionalno neprijateljstvo, negde o inicijativi da se ubrza ekonomski razvoj i prosperitet, da se unapredjuje socijalna zastita ili ostvaruje veci uticaj u donosenjenju odluka na medjunarodnom nivou i u medjunarodnim organizacijama. Kod manje razvijenih zemalja prisutno je staranje da se privuce inostrani kapital i moderna tehnologija, da se obezbede spoljna trzista za kriticne proizvode i slicno.

Postoje i misljenja da regionalni aranzmani, koliko god mogu podsticati globalnu saradnju, toliko je mogu i ugrozavati. Neki analiticari smatraju da ce prevladati negativni aspekti regionalizma i da se svet jednog dana moze suociti sa situacijom u kojoj ce dva, tri ili cetiri mocna regionalna bloka dominirati u svetu, pa cak i ulaziti u razne sukobe. Moje je misljenje da regionalna saradnja ima buducnost, ali ostajem pri ideja malih koraka, a ne spektakularnih i deklarativnih zalaganja. Naravno, regionalna saradnja treba da bude u skladu sa globalnim regulama medjunarodne ekonomske saradnje, posebno sa regulama Svetske trgovinske organizacije.