Dr Predrad Simic o ulozi Grcke na Balkanu

U dogledno vreme, glavni grad Balkana bice negde u Grckoj - Atina ili Solun. Nije tesko pretpostaviti da je za kritsku inicijativu Grcka imala saglasnost od EU, NATO, a moguce i od Rusije

Dragan Bisenic

- Sastanak na Kritu bio je veoma medijski atraktivan iz vise razloga, ocenjuje dr Predrag Simic. To je prvi samit ovih razmera u istoriji regiona koji je poznat po svojoj nestabilnosti. Istovremeno, odgovoreno je na pitanje ko su balkanske zemlje. To su zemlje koje su se odazvale grckom pozivu i koje su se definisale kao deo regiona. Cinjenica je da je Samit prosao bez dnevnog reda, da su sastanci bili iza zatvorenih vrata, govori da su mnoge stvari jos otvorene. Na ovoj sednici doslo je do susreta do kojih bi veoma tesko doslo pod drugim okolnostima. To su tri susreta. Susret i poseta turskog premijera Grckoj u trenutku kada su odnosi u Egeju zategnuti do usijanja. Iza toga dolazi susret jugoslovenskog predsednika i albanskog premijera koji je postavio odredjene parametre u regionu, s velikim uticajem na Kosovu. Treci je susret Gligorova i Simitisa cime je dovedena do prihvatljive tacke jedna faza u odnosima Makedonije i Grcke. Primetno je bilo odsustvo predstavnika EU, OEBS-a i drugih, sto skupu daje posebnu dimenziju.

Kako ocenjujete ulogu Grcke. Ona je dugo godina bila "ruzno pace" koja je remetila harmoniju Unije prema krizi u Jugoslaviji, a sada se pojavljuje kao lider takvog samita?

- Ovo je bio na neki nacin trijumf politike Simitisa i Pangalosa. Oni su bili i pokretaci proslogodisnjeg sastanka u Sofiji i koji su ove godine ambiciozno postavili ovu zamisao. Iza svega stoji grcka zelja da valorizuju poziciju clanice NATO-a i Unije. Ona, stoga, moze da preuzme lidersku ulogu u regionu, iako se to, zbog turskog protivljenja, moze reci samo uslovno. Grcki kapital je veoma aktivan na balkanu i on te svoje prednosti veoma dobro koristi, sto u dobroj meri moze biti jedan od motiva politike ove vlade.

Grcka je clan NATO-a i sve zemlje regiona imaju neku relaciju sa NATO. Da li je ovaj sastanak bio bez tog uticaja?

- Grcka diplomatija sigurno nije bila "free lancaire". Ona je, nesumnjivo, obavila precizne konsultacije sa svojim primarnim partnerima. Nije tesko pretpostaviti da je Grcka imala saglasnost od Unije, NATO-a, a sigurno je i Rusija gledala blagonaklono na ovaj skup. Grcka je cesto produzena ruka dve velike spoljnopoliticke sile, SAD i Velike Britanije. Pokazuje li Grcka ovim ambicije da bude motor i srediste razvoja Balkana? - Moze se reci da ce u dogledno vreme glavni grad Balkana biti negde u Grckoj, Atina ili Solun. Pocetkom devedesetih Atina se dosta nesretno postavila prema krizi u Jugoslaviji, shvatajuci to kao pretnju i reagujuci defanzivno u slucaju Makedonije. To je dosta poljulalo njene pozicije u NATO i EU. Dolaskom Simitisa i Pangalosa, Grcka se striktnije pridrzava pravila ponasanja koja vaze u EU. U ovom slucaju, ona nastoji da odigra ulogu lidera u regionu. Balkan geografski jeste region, ali u ekonomskom, politickom i kulturnom smislu, on to ni izbliza nije ono sto su zemlje CEFTA, Nordijski krug, Alpe-Adrija. Bez ozbiljnijeg ulaganja EU i glavnih zapadnih partnera sve to ima velike slabosti. Demonstracija na Kritu bila je demonstracija dobre volje i zelje da se saradjuje i na regionalnoj saradnji pokaze da su balkanske zemlje dobri partneri.

Moze li se ta pomoc ocekivati iz dosadasnja dva pristupa: regionalnog pristupa EU i SECI?

- O regionalnom pristupu govorilo se prosle godine dok je Italija bila predsedavajuci, a vec godinu dana se o tome nista ne govori. Prvi sledeci korak, kada bi ponovo moglo da se nesto cuje o ovome, bice predsedavanje EU od strane Velike Britanije u drugoj polovini sledece godine. I Nemacka ce u meri u kojoj bude sposobna nastojati da bude prisutna na Balkanu. Vecina investicija u Grckoj nastaje kao plod francusko-nemackih inicijativa.

SECI u ovom trenutku nema velike ambicije. On se bavi prakticnim pitanjima i jos nije dobio svoj novi kredit. Svi ovi pristupi vise su nagovestaj, a manje kompaktne inicijative.