Slovenija i SECI

Ljubljana je, cini se, prihvatila savete Medlin Olbrajt - da ne gleda samo prema severozapadu i da ne zapostavlja jugoistok

Pise: Stevan Sicarov
dopisnik "Nase Borbe" iz Ljubljane

Vlada Slovenije je u martu imenovala predstavnika u koordinacioni odbor Inicijative za saradnju u jugoistocnoj Evropi (SECI). Sira javnost je to saznala tri meseca kasnije od koordinatora SECI Erharda Buseka, koji je junsku pravu politicku "frku" u kojoj su se izostanak poziva za clanstvo u NATO pakt i nestrpljenje u cekanju "zelenog svetla" iz Brisela ukomponovali u bauk potiskivanja nazad na Balkan, smirio suvoparnom konstatacijom kako SECI nije organizacija vec inicijativa, i da u njoj stoga nema clanstva, vec samo punopravnog ucesca u saradnji.

Novi sluzbeni stavovi i tonovi koji dolaze od premijera dr Janeza Drnovseka i iz Ministarstva inostranih poslova cije vodjenje je u septembru preuzeo iskusni diplomata, poslednji ambasador SFRJ u Nemackoj dr Boris Frlec, ukazuje pak da se slovenacka spoljna politika priprema na veliki zaokret u dosadasnjem generalnom stavu prema eks-ju podrucju, kog su ozbiljniji komentatori nazvali "izolacionizmom".

Sustina tog zaokreta je dr Frlec naznacio sintagmom "evropeizacija jugoistoka", njegov reper je savet drzavnog sekretara SAD Medlin Olbrajt Ljubljani, da se previse orijentise prema severozapadu zapostavljajuci jugoistok, a dva njegova kljucna momenta su clanstvo Slovenije u Savetu bezbednosti UN od 1. januara, te izvesnost da EU Sloveniju svrstava medju sest drzava koje mogu pretendovati na punopravno clanstvo, koje bi u decembru trebalo da se potvrdi i sluzbenim pozivom za pregovore o clanstvu.

Kako se predvidja da pregovaranje sa Briselom moze potrajati do 2001. godine, slovenacka spoljna politika se iz prve, produzene "post-ju petoletke" u kojoj je radila na pozicioniranju i jacanju medjunarodnog polozaja drzave, nastavlja fazom druge "evro petoletke" sa ciljem integracije u briselske institucije. A za razliku od prve faze, u kojoj se eks-ju "paket" tretirao kao nepozeljan teret kog se treba cim pre otresti, isti taj paket bi se, po svemu sudeci, u predstojecoj "petoletki" mogao iskoristiti za dobro zaledje.

Neskrivena su, naime, ocekivanja Ljubljane da dvogodisnji mandat u Savetu bezbednosti, gde se donose najmerodavnije odluke vezane za procene nastale dezintegracijom eks-ju prostora, ostavlja veliki manevarski prostor da posegne u "balkansku politiku". I to na nacin koriscenja poslednjih godina stecenih komparativnih prednosti u odnosu na ostale. Jer, osim sto je u Savetu bezbednosti i tik pred vratima EU, Slovenija je i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, CEFTA, Savetu Evrope, njeni vojnici ucestvuju u mirovnim operacijama u BiH i na Kipru, itd.

Ukratko, slovenacka diplomatija raspolaze toliko jakim adutima, ukljucujuci i to da je forsiranjem podele dugova sukcesiju ucinila nepovratnim procesom, da i na SECI i na svakovrsne programe uredjenja granicnih prelaza, obnove energetske mreze, ekoloskih sanacija i sl. moze gledati kao na dobar instrument za afirmaciju nove politike "evropeizacije jugoistoka" i svojih interesa. Pre svih ekonomskih, o kojima dovoljno govori statisticki podatak da je prosle godine u spoljnotrgovinskom bilansu ostvarila deficit od 990 miliona dolara, a sa zemljama bivse SFRJ suficit od cak 688 miliona dolara.