Makedonske reakcije na kritski samit

Gligorov zadovoljan onim sto je postigao u razgovorima i sporazumima sa drzavnicima susednih zemalja - samo sa bugarskim premijerom nije postignut napredak

Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Skoplja

Makedonska glasila, koja su dala veliki publicitet sastanku sedmorice na Kritu, nisu precizna u odgovoru na pitanje da li je to bio "samit dobre volje" ili "pocetak nove balkanske istorije". Komentatori primecuju da su svi ucesnici na Kritu nastojali da "duboko zakopaju Balkan", a da "vaskrsnu jugoistocnu Evropu", s obzirom da nijedna balkanska zemlja vise ne zeli da nosi "izvikanu balkansku firmu". Obicno se u ovdasnjim glasilima istice da je najveci uspeh sto je do susreta na Kritu doslo, i to bez posrednika. Takodje se u uspeh ubraja i to sto je Krit prosao bez kavgi i sto je doslo do nekoliko "istorijskih susreta", u koje se ubrajaju Milosevic-Nano, Samitis-Mesut Jilmaz i Gligorov-Simitis. Prema makedonskim izvestacima najbolji utisak je ostavio albanski premijer Nano, koji je na Kritu Albaniju prikazao u sasvim novoj svetlosti, kao drzavu "koja je spremna da razgovara, da pravi ustupke i koja ne misli da se mesa u unutrasnje poslove suseda". Prema istim izvestacima, na Kritu se "u vazduhu osetilo olaksanje" od uspesnog susreta Milosevic-Nano i nade da bi taj susret mogao relaksirati klimu u regionu. Time se objasnjava naglasen publicitet o ovom susretu, koji je "zasenio istorijski susret" Gligorov-Samitis.

Prema makedonskim glasilima i pored naglasenog "zakopavanja Balkana" nije izvesno da li je Krit "prapocetak nekih novih labavih ili neformalnih veza" medju zemljama ucesnicama. Primeceno je da je i sam Simitis reterirao od svojih prvobitnih ideja o sekretarijatu zemalja jugoistocne Evrope ili parlamentu tih zemalja, s obrazlozenjem da nije ni bila sustina stvaranje takvih zajednickih tela, nego uvodjenje prakse da se takvi skupovi odrzavaju "najmanje jednom godisnje". Odustalo se i od prvobitne ideje o deklaraciji, pa je potpisana izjava "koja nema snagu obaveza", nego je samo "dokument dobrih namera". Sam makedonski predsednik Gligorov se usprotivio "prinudnim regionalnim integracijama" a predstavnici vise drugih zemalja su pribegli formulacijama da "nemaju mandat" za zajednicke organe zemalja ucesnica. Medjutim, u samoj izjavi ostala je formulacija "da ce ministri spoljnih poslova razgledati ideju o uspostavljanju zajednickog sekretarijata".

Makedonski predsednik Kiro Gligorov je ispoljio neskriveno zadovoljstvo zbog svoje kritske misije. On je u vise navrata govorio na plenarnim sednicama, promovisuci ideje o formiranju vise regionalnih centara i o sirenju slobodne trgovinske zone. Nacelno je dogovorio potpisivanje ugovora o takvoj zoni sa Bugarskom i Albanijom, a ugovor je ponudio i Rumuniji. Takodje je ponudio i ugovore o saradnji svim susednim zemljama. U susretima sa balkanskim liderima, izuzev bugarskog premijera Kostova, Gligorov je postigao odredjene rezultate. Sa Simitisom da se saradnja unapredjuje na svim poljima, sa Milosevicem da se obelezavanje granice ubrza, sa Mesutom Jilmazom da se unapredi ekonomska saradnja i sa Nanoom da Tirana ne podrzava tetovski univerzitet "koji je osnovan na mitingu u Maloj Recici" i "zrtvovanje mladih generacija" koje ce na tom univerzitetu dobijati diplome koje niko nece priznavati. Bugarski premijer Kostov je insistirao da se dvadesetak medjudrzavnih ugovora potpise "na bilo kojem jeziku", da bi postojala pravna osnova za medjudrzavnu saradnju, ali samo da to ne bude makedonski jezik. Premijer Kostov je izjavio da za njega jezicki problem ne postoji" i da postoji samo za Skoplje, sugerisuci optuzbu da ono ne zeli da potpise medjudrzavne ugovore i bugarsko-makedonsku saradnju. Sa Milosevicem je bio bezuspesan razgovor o sukcesiji, s obzirom da on zeli da po osnovu nasledja vrati SRJ u medjunarodne institucije, a sa Simitisom nije bilo dovoljno vremena za razgovor o "spornom imenu" mada je Simitis izrazio spremnost da se prihvati "kompromisno ime".

Bez obzira da li ce posle Krita biti obnovljena stara ili ce poceti nova balkanska istorija, za makedonskog predsednika Kiru Gligorova Krit je bio prilika da promovise na sirem planu svoje ideje, koje su Makedoniju spasile rata posle raspada bivse Jugoslavije. On je svoj nastup ojacao postignutim konsenzusom sa relevantnim politickim partijama. Prema komentarima u ovdasnjoj stampi Gligorov je jos jednom dokazao da je licnost koja moze da okupi sve relevantne makedonske politicke snage oko svojih kljucnih projekata. Prema izjavio samog Gligorova, po povratku sa Krita, otvaranja granica je prioritet njegove spoljne politike.